Trka u naoružanju: Ko će izgraditi novi evropski borbeni avion?

Francuska, Nemačka i Španija moraju do kraja aprila da se dogovore oko novog borbenog aviona.

Radi se o novcu, radnim mestima – i uticaju u Evropi.

Kada Nataliju Puziref neko pita za najveći i najskuplji evropski projekat naoružanja u narednim decenijama, poslanica Francuskog parlamenta i članica Odbora za odbranu onda govori o viziji jake Evrope: „To što mi želimo je sistem koji bi nam omogućio dominaciju u vazdušnom prostoru, kako bi bili sposobni prvi da intervenišemo na svakom mestu na kojem želimo.“

Poslanica stranke „Republika u pokretu“ (La République en Marche) francuskog predsednika, oduševljena je mogućnostima sistema za vazdušnu borbu FCAS. Future Combat Air System (naslovna fotografija: grafika) ne sastoji se samo od naslednika aktuelne generacije borbenih aviona tipa Rafal i Jurofajter. U sistemu FCAS su predviđeni i dronovi, integracija satelita u vođenje borbi, odnosno sigurni transport podataka. Uz pomoć FCAS, tako barem mogu da se shvate reči Natalije Puziref, Evropa će opet biti ravnopravna konkurenciji i na vojnom planu.

Ali proći će još neko vreme pre nego što to oružje bude spremno za konflikte budućnosti. Najranije 2040. bi FCAS mogao da bude na raspolaganju Nemačkoj, Francuskoj i Španiji – pod uslovom da taj projekat u međuvremenu ne propadne.

Projekat, koji su pre četiri godine pokrenuli nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, trenutno se nalazi u prvoj, odlučujućoj fazi. Fabrikama za proizvodnju oružja koje su uključene u ovaj projekat, vlade Nemačke, Francuske i Španije dale su samo još nekoliko dana, kako bi koncerni postigli dogovor oko „održive podele posla“. Radi se o radnim mestima, tehnološkom vođstvu i komplikovanim pravilima koja se tiču patenata.

– Možemo reći da se nalazimo pred dobrim rešenjem u vezi sa proizvodnjom aviona. Ali moramo da rešimo neka pitanja sa Španijom i postoje otvorena pitanja vezana za intelektualno vlasništvo – tako je nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer sažela pregovore u Parizu.

Poštena podela posla

Čitavu stvar je dodatno zakomplikovao ulazak Španije kao ravnopravnog partnera u nemačko-francuski projekat. Francuski proizvođač aviona Daso (Dassault), koji bi trebalo da preuzme vodeću ulogu u realizaciji borbenog aviona, u poslednje vreme se osećao zakinutim. Erbas (kao projektni partner proizvođača Daso) sada „zastupa“ Nemačku i Španiju, znači dve zemlje – a Daso samo jednu. I zato se u Francuskoj stiče utisak da su druga dva partnera dominantnija.

Da li će se u okviru FCAS žrtvovati industrijska dostignuća Francuske? To pitanje su u martu tokom zasedanja Senata u Parizu zabrinuti parlamentarci postavili Eriku Trapijeu, šefu Dasoa. I taj menadžer je onda pred poslanicima naglas razmišljao o mogućim alternativama – uključujući i razvoj aviona u vlastitoj režiji, bez EU partnera.

Francuski put

Otprilike u istoj fazi pregovora je propao poslednji projekat Nemačke i Francuske. Radilo se o razvoju zajedničkog borbenog aviona. Bilo je to sredinom 80-ih godina prošlog veka. Nakon što su 1984. potpisani prvi ugovori, samo nekoliko meseci kasnije se raspao savez nekolicine evropskih zemalja. Jednostavno nisu mogle da se dogovore oko opreme, ko će imati vodeću ulogu u sistemu, te o podeli posla. Francuska je onda na svoju ruku razvila Rafal, a Nemačka (između ostalog sa Velikom Britanijom i Španijom) Jurofajter. Sada je u planu da oba tipa borbenih aviona „nasledi“ FCAS.

Delfin Dešo-Ditar ipak ne veruje da će se istorija ponoviti. Naučnica sa Univerziteta Grenobl podseća na budžetske okvire: „Mislim da kod ovog projekta veliku težinu imaju finansijski aspekti. Očigledno i više od evropske retorike i činjenice da u Evropi mora da se sarađuje jednostavno zato što to želi tok istorije.”

I poslanica Puziref je uverena da bi samostalno razvijanje projekta teškog više milijardi evra „preopteretilo francusku državu”. Francuska već sad „stenje” pod dužničkim teretom u visini od 116 odsto BDP-a, finansijski manevarski prostor je ograničen.

Zajednička strategija

A koliko je FCAS važan za Francusku, to je Puziref pre nekoliko nedelja lično objasnila koleginicama i kolegama u Berlinu: „Tokom tih razgovora sam stekla utisak da ni Nemci ne žele da budu zavisni o tehnologiji koja ne potiče iz Evrope.“ I dodala kako ima osećaj da se strateški interesi dveju zemalja približavaju.

U ovom trenutku je ipak nejasno da li će Nemačka do kraja septembra, kada se održavaju parlamentarni izbori, dati zeleno svetlo za gradnju prototipa, koji bi trebalo da bude gotov za pet godina.

U Francuskoj oko tog pitanja odlučujuću ulogu ima predsednik, a kod strateških vojnih projekata vladine planove uglavnom podržavaju čak i ekstremna levica i desnica. U Nemačkoj savezna vlada redovno mora da se namuči da bi dobila podršku poslanika. Vremenski rokovi su vrlo tesni.

Ako vojni koncerni do kraja aprila postignu dogovor i predoče kako nameravaju da podele posao, kada je reč o patentima, onda vlade tri zemlje moraju najpre da postignu konsenzus oko tog rešenja. Ali u Nemačkoj to nije sve – o svemu mora da odluči i Bundestag. Nemački parlament bi do kraja juna u tom slučaju morao da odobri finansiranje.

Da li će izbori zaustaviti projekat?

A to sve znači da ima veoma malo vremena za uobičajenu parlamentarnu proceduru. Ako ne bude konkretne odluke do letnje pauze, može da se očekuje da će projekat jedno duže vreme biti politički „zakočen”. Nakon nemačkih saveznih izbora u septembru ove godine, na proleće sledeće godine u Francuskoj slede predsednički i parlamentarni izbori.

Branša je zabrinuta i zbog mogućeg učešća Zelenih u novoj izvršnoj vlasti u Nemačkoj. Kako bi u vezi sa borbenim avionom mogla da se pozicionira vlada koju formira stranka Zeleni? Avion koji se razvija i sa ciljem da može biti nosač francuskog nuklearnog naoružanja? Podrška aktuelne nemačke vlade u trenutnoj, odlučujućoj fazi projekta je jasna – i sve sumnje je tokom nedavne posete Parizu otklonila ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer.

Ako Bundestag već pre letnje parlamentarne pauze odobri dalje finansiranje projekta, to bi značilo da partneri imaju sigurnost planiranja sledeće faze FCAS. A kako će se stvari razvijati nakon toga? To je još uvek otvoreno.