Pozadina puča u Mjanmaru

Oružane snage Mjanmara izvele su državni udar protiv vlade Aung San Su Ći, koja je uhapšena, na dan kada je trebalo da se poslanici vrate u parlament, prvi put nakon izbora u novembru. Te izbore je vojska proglasila ukradenima. Aung San Su Ći pozvala stanovništvo da „ne prihvati“ vojni puč, na društvenim mrežama objavila njena stranka.

Vojska je proglasila vanredno stanje na godinu dana i saopštila da je hapšenje mjanmarske čelnice i drugih visokih zvaničnika odgovor na izbornu prevaru. U video obraćanju koje je objavljeno na televiziji nad kojom nadzor ima vojska, rečeno je da je vlast predata glavnom komandantu oružanih snaga generalu Min Ang Hlaingu.

Ovaj puč može poremetiti osetljivi balans moći i stabilnost u ionako krhkom regionu Indokine. Već posle prvih vesti o puču, pojedini eksperti navode da je u pitanju širenje kineskog uticaja u Indokini i smanjivanje američkog uticaja u ovom regionu, te da je iskorišćen pravi momenat, dok traje transfer moći, odnosno promena administracije u Vašingtonu.

Zašto je važan Mjanmar? On je ključna država Indokine, jer je jedina koja ima dobre odnose sa Kinom, a izlazi na Indijski okean. Kina je ograničena time što većina njene trgovine prolazi kroz Južno kinesko more i Malajski moreuz, duž kog su načičkane pomorske baze SAD i Velike Britanije. S druge strane sa Vijetnamom je Kina već decenijama u lošim odnosima. Širenjem uticaja u Mjanmaru, te infrastrukturnim projektima, putevima, železnicom, lukama, naftovodima, Kina bi bila u prilici da zaobiđe trgovinsko čvorište Dalekog istoka – Malajski moreuz i direktno izađe na Indijski okean. Tako bi zaobišli američke kontrole u strateški važnom Malajskom moreuzu koji spaja Pacifik i Indijski okean, a kroz koji brodovima prolazi 25 procenata ukupne svetske trgovine. Iz tog razloga SAD i Kina već godinama vode opasnu igru u Mjanmaru. Aung San Su Ći, dobitnica Nobelove nagrade za mir i borac za ljudska prava, koja je bila predmet kritike poslednjih godina zbog genocida nad Rohindža muslimanima, viđena je kao osoba koja pokušava da održi neutralnost zemlje i naginje ka SAD. Vojni generalni koji su izveli puč, uglavnom se smatraju da su pod uticajem Kine.

Inače, već nekoliko godina, finansijski Mjanmar je potpuno zavisan od Kine. Milijarde dolara kredita je Peking dao toj zemlji za gradnju puteva, luka, infrastrukturu i sada je Mjanmar u „dužničkom ropstvu“ prema Kini.

Sve to sa svoje strane gleda i Indija, sa kojom Mjanmar deli dugu granicu. Ona je vrlo obazriva prema širenju kineskog uticaja u svom susedstvu. Prvo na zapadnoj granici Indije, u Pakistanu, gde kineske firme uveliko grade puteve i infrastrukturu, kako bi Peking preko Kašmira, koji Kina delom kontroliše, izašao na Indijski okean, a sada i na svojoj istočnoj granici, Mjanmaru, gde se takođe širi kineski uticaj. Mjanmar se dugo godina smatra ključnom državom Dalekog istoka za SAD, Kinu i Indiju, te su iz tog razloga, nakon puča u ovoj državi, tokom noći probuđeni gotovo svi predsednici, premijeri, ministri spoljnih poslova u većini svetskih prestonica.

Osude iz sveta

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš oštro je osudio hapšenje šefice vlade Mjanmara Aung San Su Ći. Hapšenje političkih lidera i prenos zakonodavnih, izvršnih i sudskih vlasti na vojsku, „predstavljaju udar na demokratske reforme u Mjanmaru“, navodi se u saopštenju Gutereša.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel oštro je osudio državni udar u Mjanmaru i pozvao vojsku da oslobodi sve „ilegalno pritvorene“. Sjedinjene Američke Države (SAD) apelovale su na vojsku Mjanmara da oslobodi uhapšene zvaničnike i šeficu civilne vlade Aung San Su Ći. I Australija je pozvala vojne vlasti u Jangonu da odmah oslobode uhapšene.

Vođa hunte blizak Siju

General Min Ang Hlaingu, koji je na čelu vojske koja je izvela puč, često je viđen kao osoba bliska Kini. On se 2011. godine susreo sa kineskim oficirima kako bi dogovorili vojnu saradnju dveju zemalja, a ubrzo i sa tada potpredsednikom, a sada predsednikom Kine Si Đinpingom, sa kojim je detaljnije razgovarao o toj saradnji.

Inače, zbog svoje uloge u zločinima nad Rohindža muslimanima u Mjanmaru, administracija Donalda Trampa je Hlaingi zabranila 2019. godine putovanje u SAD, a 2020. godine zamrzla njegovu imovinu u SAD.