Sudbonosni izazovi za EU: Put u progres ili u propast?

Izlazak Velike Britanije iz članstva je „trauma“ za Evropsku uniju, čiji su temelji uzdrmani „bregzitom“.

Ipak, građevina Unije iznenadjujuće očvrsla i sad se okreće snažno bitki protiv koronavirusa, nepoznanicama politike novog američkog predsednika Džoa Bajdena i mamutskom ulaganju hiljadu i 800 milijardi evra u ekonomski i socijalni oporavak.

To je sažeti zaključak vodećih ličnosti, analitičara i medija u Uniji koji ističu da je „Bregzit“ već prošlost i da je EU „osuđena“ da izraste u čvršću političku, ekonomsku i zajednicu sistema vrednosti i bude svetionik „zelenog preobražaja“ planete i svetskog multilateralnog poretka.

Ipak mnoge nedoumice se nisu raspršile, a veliki izazov se vidi u tome ko će na predstojećim izborima u Nemačkoj preuzeti od Angele Merkel nemačko, a dobrim delom i kormilo Evrope, čija snaga i stabilnost i dalje i znatno počivaju na „nemačko-francuskoj pokretačkoj snazi“.

Unutar Unije predstoji divovska bitka protiv epidemije korona virusa i njenih pogubnih posledica, ali su mnogi, a naročito čelnici Nemačke, Francuske i Italije istakli nepokolebljivo ubeđenje da je bolja budućnost pred Evropom jer ima ne samo novac, već i znanje i umeće svojih ljudi da to ostvari.

– Možemo najzad ostaviti za sobom ‘bregzit’ i gledati u budućnost, Evropa može napredovati – izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Bregzit“ ne samo što nije uneo dublje podele i ojačao političke snage u nekim članicama Unije koje su u primeru izlaska iz članstva Velike Britanije videle možda i svoju „suverenu budućnost bez stega Brisela“, već je mučni proces razlaza s Ostrvom koji je bio utemeljen „na lažima i lažnim zavaravanjima“, kako je poručio francuski predsednik Emanuel Makron, bio upravo vakcina otrežnjenja.

Ipak, svi su saglasni da će mnogi veoma zahtevni problemi morati odmah da se rešavaju u hodu, počev od vakcinacije stotina miliona Evropljana protiv kovida, a već je iskrsla velika nevolja oko brzine proizvodnje vakcine jer je cilj da do jeseni većina Evropljana stekne imunitet.

Ostaje da se vidi kako će se prevazići i podele na bogati sever i manje imućni jug Unije, kao i raskol s Poljskom i Mađarskom oko poštovanja temeljne vrednosti vladavine prava, što je samo privremeno rešeno uslovnim „zelenim svetlom“ Varšavi i Budimpešti da dobiju ogromna sredstva iz Fonda obnove i budžeta EU 2021-2027.

A to je impresivnih 120 milijardi evra Poljskoj i 60 milijardi Mađarskoj u idućih sedam godina, što i dalje osporavaju političke snage u nekim članicama Unije, pa i Evropski parlament.

U vladama i institucijama EU se ne krije da ogromna sredstva za oporavak od posledica pandemije koronavirusa moraju ne samo izvući Uniju iz istorijske ekonomske recesije, već hitno omogućiti i spasavanje bar većeg dela velikih i posebno malih preduzeća kojima preti stečaj, a to znači i ogroman porast nezaposlenih i neminovno velike socijalne i političke probleme, a možda i prave socijalne bune siromašnih slojeva stanovništva.

A, vraćajući se opet u tom kontekstu na „bregzit“, uvodničar španskog lista „Pais“ navodi da „nije malo onih u Briselu ne sumnjaju da bi projekti poput divovskog fonda za ekonomski oporavak od pandemije uopšte mogao da se ostvari da je Velika Britanija ostala za stolom odlučivanja u EU“.

I dodaje da se „niko ne veseli gubitku partnera takvog trgovinskog i diplomatskog potencijala kakva je Velika Britanija, ali su u EU svesni da je ona bila glavna kočnica za veću političku i ekonomsku integraciju Unije“.

London je uporno nastojao da to spreči i da EU bude samo veliko slobodno tržište, a to je najgrublje stavila do znanja bivša britanska premijerka Margaret Tačer koja je 1990-e rekla da „(predsedniku Evropske komisije žaku) Deloru mora da je udarila krv u glavu kad govori o jedinstvenoj evropskoj valuti evru“.

I, što su ponavljali i pristalice „bregzita“, naglasila je da nikako neće dopustiti da prevlast dobije „neka neizabrana evropska birokratija…’politbiro’ komunističkog tipa“.

Šef evropske diplomatije Žozep Borel ističe da, kad se sve svede, Evropa konačno može da se okrene izgradnji svog svetskog cilja „strategijske autonomije“, a to znači da stekne sposobnost da sama donosi svoje odluke, pošto je „dugo spavala pod američkim zaštitnim kišobranom“.

Prvo iskušenje će već vrlo brzo biti sporazum EU s Kinom o garantovanju investicija, čemu se već usprotivio tim američkog predsednika Bajdena.

Na pozornici EU je konačno spuštena zavesa „bregzit“ drame i čelnik briselskog Centra za evropsku politiku Fabijan Zuleg zaključuje da je „Evropska unija na kraju pokazala svoju otpornost zato što daje koristi svojim članicama, a to one ne žele da ispuste“.