Poslednji napad na pobunjenike dešava se u momentu povećanog turskog vojnog prisustva u Siriji, Libiji i na Kavkazu.
Rusija i Turska su dve strane različitog novčića; obe su umešane u neke od najvećih svetskih sukoba današnjice, uključujući Libiju, Kavkaz i Siriju. Podržavajući suprotne strane, obe zemlje se nadaju da će produžiti svoje vojno prisustvo i politički uticaj na Bliskom istoku i Mediteranu.
Dve države, takođe, vode proxy bitke i retko se može videti kako direktno ratuju.
Međutim, smrtnosni ruski vazdušni napad u kojem su poginule desetine pobunjeničkih boraca koje podržava Turska na severozapadu Sirije u ponedeljak ozbiljna je eskalacija. Posmatrači kažu da je napad čija je meta bio vojni kamp za trening Failak al-Šama, jedne od najvećih oružanih grupa koju Turska podržava u tom području, bio „poruka“ Ankari.
– Ovo nije bio „ruski napad na sirijsku opoziciju koliko je bio direktni udar na – i poruka – Turskoj – kaže za Al Džaziru Čarls Lister, direktor Bliskoistočnog instituta sa sedištem u SAD.
Sukobi u Nagorno-Karabahu, Libiji…
Iako su Rusija, saveznica predsednika Sirije Bašara al Asada, i Turska ispregovarale krhko primirje u Idlibu u martu, poslednja eskalacija sukoba ukazuje na znake koliko je Turska razvučena zbog umešanosti u različite sukobe. Pre svega na Kavkazu, gde je Ankara dala podršku Azerbejdžanu u borbi protiv Jermenije u spornoj regiji Nagorno-Karabah.
Moskva, tradicionalno bliža Jermeniji, izrazila je zabrinutost zbog izveštaja koji su ukazivali na to da se sirijski plaćenici bore uz azerbejdžanske snage – što je otvorilo novi front u proxy sukobu.
I u Libiji je navodno Turska poslala hiljade sirijskih boraca tokom godine da se bore na strani priznate Vlade nacionalnog jedinstva u Tripoliju, koja je u ratu sa snagama koje podržava Rusija.
Međutim, u Siriji, iako podržavaju različite strane u devetogodišnjem ratu, Moskva i Ankara su radile zajedno da održe primirje u poslednjoj enklavi koju drže pobunjenici na severozapadu.
Ankara „vežba mišiće“ na Bliskom istoku i Kavkazu
Ranije ove godine su dogovorili primirje u Idlibu, da zadrže vladinu ofanzivu, u kojoj je raseljeno gotovo milion ljudi, u jednoj od najgorih humanitarnih kriza sirijskog rata. Od toga se više od 200.000 ljudi vratilo u svoje domove od kako je primirje stupilo na snagu.
Međutim, prekid vatre u Idlibu, provinciji u kojoj živi više od tri miliona ljudi, ostalo je krhko, s povremenim bombardovanjem, koje su činile obe strane.
Drugi stručnjaci, uključujući turskog kolumnistu Semiha Idiza, slažu se da je vreme ruskog napada „značajno“, u momentu kada Ankara „vežba mišiće“ na Bliskom istoku i Kavkazu.
– Jermensko-azerski sukob je pogotovo osetljivo pitanje, jer se dešava na prostoru koje Moskva smatra svojim dvorištem i svojom sferom uticaja – kaže Idiz.
Da li je moguća Turska osveta?
Ipak, postoji veoma mala verovatnoća da će Ankara odlučiti da se osveti zbog napada u ponedeljak. Idiz kaže da će Turska možda napasti snage sirijskog predsednika koje su u savezu s Rusijom.
U utorak su sirijske opozicione snage ispalile stotine raketa i granata na pozicije vlade. Obnovljena ofanziva bila bi katastrofalna za stanovnike Idliba, koji se još suočavaju i s pandemijom koronavirusa.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
