Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev negirao da je Turska poslala vojnike iz Sirije u Azerbejdžan kao ispomoć u sukobu sa jermenskom vojskom u Nagorno-Karabahu.
Ambasador Jermenije u Rusiji izjavio je ranije da je Turska poslala oko 4.000 boraca iz severne Sirije u Azerbejdžan kako bi pomogli Azerbejdžanu u borbama, prenosi Rojters.
Posle celodnevnih oružanih sukoba između snaga Jermenije i Azerbejdžana, još uvek je teško utvrditi razmere razaranja ili mogući broj žrtava, kažu analitičari i upozoravaju da su naredni dani ključni za sprečavanje da se sukob rasplamsa.
Turska „bezrezervno“ podržava Azerbejdžan
U razgovoru za Sputnjik, analitičar Dušan Proroković, dobar poznavalac prilika na Kavkazu, kaže da je u ovom trenutku nemoguće predvideti u kom pravcu bi konflikt Jermenije i Azerbejdžana mogao da ode, niti kakve su moguće posledice.
– Sporadični sukobi snaga Jermenije i Azerbejdžana izbijali su i prethodnih godina, samo ne u ovom obimu. Taj spor ima duboke istorijske korene, još iz vremena raspada SSSR, što znači da ni ogromni sovjetski državni aparat nije mogao da ga drži pod potpunom kontrolom – kaže Proroković.
Podsetimo, jermenske vlasti uvele su vanredno stanje i objavile opštu mobilizaciju, a Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i predsednik Putin pozvali su Jerevan i Baku da prekinu vatru, obustave vojna dejstva i smesta počnu pregovore.
Jermenski Premijer Pašinjan je apelovao na međunarodne organizacije da iskoriste poluge uticaja i zaustave mešanje Turske. Na pitanje kakve su moguće međunarodne posledice ovog konflikta, pre svega po Evropu, Proroković kaže da je Kavkaz „evropska terasa“, i da dugo niko nije vodio računa o tom regionu.
– Mislim da sve što se dešava mnogo više brine SAD, i naravno Rusiju i Tursku. Moskva i Vašington su već pozvali na smirivanje situacije, ali u ovom sukobu mnogo toga zavisi od reakcije Ankare – ocenjuje Proroković.
Turski predsednik Erdogan smatra da je Jermenija „prepreka miru“ i poručio je da bezrezervno podržava Azerbejdžan.
– Azerbejdžan je od osamostaljenja strateški partner Ankare – u trgovini, privredi, politici, kulturi, ali i po vojnim pitanjima. Erdogan ih podržava, ali treba da vidimo da li će Turska biti medijator u rešavanju konflikta, ili nešto drugo, Ako se Ankara zaista vojno umeša, Jermenija će preispitati svoje članstvo u ODKB, i to može da ozbiljno naruši odnose Ankare i Moskve – kaže Proroković.
„Americi odgovara da se Turska aktivnije uključi“
I SAD su osudile eskalaciju nasilja na jugu Kavkaza i pozvale sve strane da odmah prekinu sukobe.
– Amerikancima naravno odgovara da se Turska aktivnije uključi u sukobe, jer bi rezultat verovatno bilo pogoršanje njenih odnosa s Rusijom. Međutim, ako se Turska ne umeša, ovo će biti jedan klasičan lokalni konflikt bez većih posledica po regionalnu bezbednost. Zato su sve oči uprte u Ankaru, i tako će biti i narednih dana – zaključuje Dušan Proroković.
Podsetimo, sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kad je ta autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske sovjetske republike.
Posle krvavog rata koji je trajao od 1991-1993, i u kome je izginulo više od 30.000 ljudi, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Od 1992. godine se vode pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.
Azerbejdžan insistira na očuvanju teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, jer Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
