Dok stanovništvo Turske pokušava da izađe na kraj sa ekonomskom krizom, predsednik Erdogan od novca poreskih obveznika gradi raskošne palate.
Te građevine ne podižu se u slavu Turske Republike, već – osmanske prošlosti.
Skoro dve godine Turska je u teškoj finansijskoj i privrednoj krizi. Kurs turske lire je u slobodnom padu. Nezaposlenost, naročito među mladima, već je mesecima visoka. Uz sve to idu i ograničenja u pandemijskoj krizi. Ona je teško pogodila turističku branšu, koja je jedna od najvažnijih grana ekonomije, piše Dojče vele (DW).
Dakle, vremena su teška za stanovništvo Turske, koje steže kaiš ili – kao što su to već uradili mnogi mladi ljudi – odlazi u inostranstvo. Predsednik Turske nema predloge za prevladavanje krize, ali su zato poznati njegovi dekadentni građevinski projekti.
Astronomski rast troškova
Uprkos kritikama opozicije, Redžep Tajip Erdogan nastavlja milionske građevinske projekte. Na obali jezera Van izgradio je vladarsku palatu, koja podseća na palatu seldžučkog sultana Kejkubada iz 13. veka. Prema podacima turske Vlade, palata se nalazi tačno na mestu gde je Alp Arslan, sultan Turaka Seldžuka, razapeo šator pre bitke kod Mancikerta, u kojoj su Seldžuci 1071. pobedili Vizantiju.
Upravo zbog godine bitke, Erdoganova palata imaće površinu od 1.071 kvadratnog metra. Turski mediji javljaju da je gradnja do sada progutala 14 miliona evra, mada je turska vlast prvobitno planirala troškove od 3,5 miliona evra. Građevinski preduzetnik je prema tim navodima – Erdoganov školski drug.
Ustavni sud je pre godinu dana zaustavio gradnju palate, zato što sprečava javni pristup obali, ali Vlada je zaobišla presudu izmenom zakona. „Oni mogu da dube na glavi, ali palata će biti izgrađena“, odgovorio je Erdogan prkosno.
U avgustu je Erdogan u Ahlatu na obali jezera Van održao svečani govor povodom godišnjice bitke kod Mancikerta. Potom se uputio ka obližnjoj palati i simbolično tamo prenoćio, navodi DW.
– Zbog pohlepe jednog čoveka, obala jezera Van je žrtvovana profitu – rekao je u turskom parlamentu poslanik Republikanske narodne partije Gulizar Biser Karača, dodavši: „Dok milioni naših građana moraju da se izbore sa ekonomskom krizom, jedan jedini čovek će sebi da priušti dvorac za dvorcem“.
Međutim, takva kritika ne pokazuje dejstvo na Erdoganovu vladajuću Stranku pravde i razvoja. Zamenik predsednika poslaničkog kluba vladajuće stranke, Džahit Ozkan, odgovorio je: „Za nas je ta građevina dom za celu naciju.“
Pored ove rezidencije Erdogan gradi i letnju rezidenciju u blizini Marmarisa na sredozemnoj obali. I taj projekat je po izveštajima turskih medija izuzetno skup i ne uzima u obzir ekološke standarde. Palata sa 300 soba do sada je koštala 37 miliona evra. Iskrčeno je 50.000 stabala.
Treća palata
Još jedna raskošna palata nastala je još 2014. To je Erdoganova službena rezidencija u Ankari. Koštala je pola milijarde evra i smestili su je usred prirodnog područja koje je pod zaštitom zakona. I tada je opozicija žestoko kritikovala gradnju, ali sve je bilo uzalud.
Pod udarom kritike je i Erdoganova politika sećanja, koja sa sve više samopouzdanja stavlja osmansko nasleđe iznad turske republike i njenog osnivača Kemala Ataturka.
Erdoganove raskošne palate kao i mnogi drugi građevinski projekti poslednjih godina bitno se razlikuju od tipičnih monumentalnih građevina iz vremena posle osnivanja republike 1923. Ona su jasan arhitektonski omaž seldžučko-osmanskoj prošlosti.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
