Da li Nemačka sme već da razmišlja o ukidanju restriktivnih mera i raspravlja o njihovom ublažavanju?
Poiltičari kažu da je za to prerano, dok sve više uglednih stručnjaka tu raspravu podstiče i nudi predloge, piše Dojče vele.
– Uprkos tome što se u Nemačkoj smanjuje broj novih infekcija koronavirusom, prerano je govoriti o poboljšanju situacije – kaže Lotar Viler, predsednik Instituta Robert Koh, po čijim podacima je do sada bilo inficirano ukupno više od 103.000 ljudi, od kojih je izlečeno 33.300 a umro je 1861. Sada je u Nemačkoj infiicirano oko 68.000 ljudi.
Mada u Nemačkoj nije proglašeno vanredno stanje, javni život je potpuno zamro, a radi samo ono što je neophodno za svakodnevne potrebe ljudi. Ispitivanja javnog mnjenja su pokazala da su građani uglavnom zadovoljni merama vlasti, podržao ih je i akademski deo društva, dok im se privreda gunđajući povinovala.
Koliko će sve ovo trajati?
Međutim, kako vreme prolazi sve glasnija je diskusija o tome da li su restriktivne mere još rimerene a pre svega se postavlja pitanje – koliko će trajati. Mnogi ključni političari na to imaju kratak odgovor: budite strpljivi.
– Vlasti u Nemačkoj su zaslužile veliko priznanje za aktivnosti u korona-krizi, ali greše u tome što odbijaju raspravu o ublažavanju i kraju ograničenja – kaže profesor teologije Peter Dabrok, predsedavajući nemačkog Saveta za etiku.
On ne prihvata kontraargument političara koji kažu da ne žele da bude lažnu nadu: „Ljudima je nada potrebna, ona ih motiviše da istraju.“
„Do sada preduzete mere vlasti su uglavnom paušalne, nediferencirane i ne baš precizne“, kaže 14 autora studije Održiva borba protiv pandemije koronavirusa.
Ništa od vakcine pre 2021.
Oni polaze od toga da pre 2021. nije realno očekivati efikasnu vakcinaciju ili terapiju. A ako se uspori širenje infekcije, što je cilj dosadašnjih mera u Nemačkoj, pandemija može da potraje – i to ne samo nekoliko meseci, već i dobar deo naredne godine. To znači da borba protiv koronavirusa mora mnogo više da liči na maraton nego na sprint.
Pri postepenom ukidanju restrikcija trebalo bi u obzir uzeti četiri kriterijuma: rizik od infekcije SARS-Cov-2 i od teškog oboljenja Covid-19, relevantnost nekog područja poslovnog i društvenog života i mogućnost uvođenja i poštovanja mera zaštite.
Ovi stručnjaci recimo predlažu da bi prvo trebalo otvoriti sektore sa malim rizikom od infekcije, kao što su visoko automatizovane fabrike i one u kojima su manje ranjivi ljudi, kao vrtiće i škole.
Podsećamo, Nemačka ima 83 miliona stanovnika, od kojih su oko polovina zaposleni, a četvrtina penzioneri – privreda je najjača u Evropi, četvrta u svetu, a BDP po glavi stanovnika je na 8. mestu u EU i na 18. mestu u svetu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
