Nedostaje mi Marija
"Ne razmišljam o povratku u Srbiju. Sve manje sam u stanju da razmišljam o ljudima, pojavama i događajima do kojih mi je stalo. Svaku misao o nekome tamo koga volim ostavljam za sutra. A to sutra ne stiže. A šta mi nedostaje? Nedostaje mi moja zemlja i moj život u njoj. Moja Marija".
Muke sa kičmom
"Pišem. U veoma neudobnom položaju, na kolenima, i zato stalno imam probleme s kičmom. Ne umem da pišem za pisaćim stolom, iako sam pre nekoliko godina jedan dobila. Doduše, nikad nisam ni pisala za stolom. Čitam više knjiga odjednom i jedva čekam Marka da razgovaram o njima. On takođe čita mnogo, selektivno i organizovano, govori tri jezika. Rekla bih da razume još jedan. Pratim sve vesti. Prvi put u životu imam vremena za to. Ali, nemam uvek sagovornika za razgovore o onome što sam videla. Većinu vesti gledam sama".
Nadam se pozivu
"Ne volim da šetam, možda malo kada imam s kim, ali sama šetam kad procenim da moram i onda se nadam da će me neko pozvati telefonom da mi skrati vreme dok hodam… Mnogo vremena provodim van kuće, u gradu. Grad sam upoznala i zavolela i veoma personalizovala. Kad s nekim idem kroz grad, sklona sam da kažem: „Ovde sam ručala sa V., ovde sam kupila bele sandale, ovde sam slušala muziku s vergla, ovde sam pokisla…“
Zbog čega se kajem?
"Ne bih baš rekla da se kajem, ali sebi prebacujem mnogo stvari. Prebacujem sebi zato što sam verovala ljudima uopšte. Prebacujem sebi zato što sam verovala da su levičari hrabri, pošteni i solidarni ljudi. Zato što sam mislila da su ljudi zahvalna bića. Zato što sam, kao što mi je nekada govorio Ljubiša Ristić, verovala suzama. Zato što sam mislila da je društveno važnije od ličnog i zato što sam to primenila u svom životu. Zato što sam decu vaspitavala da budu solidarna sa svačijom patnjom i da ne zameraju drugima kad im tu solidarnost ne uzvrate. Zato što nisam sumnjala da me ljudi lažu, zato što sam potcenila ulogu ličnog interesa u političkom izboru i političkom ponašanju, zato što sam bila sklona da zanemarim upozorenja da su neki "kadrovi“ koristoljubivi, spletkaroši, slabići, a i nedovoljno pametni. Ozbiljan i odgovoran rad vremenom će korigovati njihove slabosti, a zatim, radeći tako, postaće i pametniji… Tako sam se nadala. Tipična slovenska naivnost iz nekih ruskih romana 19. veka. Prebacujem sebi što nisam sedela u kući i pisala umesto da po Jugoslaviji polumrtva od umora širim bratstvo i jedinstvo, a po svetu kosmopolitizam. Da li sam iz ovoga izvukla odgovarajuće pouke? Izgleda da nisam. Pretpostavljam da bih sve ponovila. S malim izuzecima, gotovo zanemarljivim".
Marko je lepši nego pre
"S Marijom razgovaram telefonom često i dugo svakog dana. Po slikama koje dobijam od nje vidim da je i dalje veoma lepa. Lepa se rodila i lepa će biti čitavog života. Marka čujem i viđam. On se, naravno, promenio. Bio je veoma mlad kada je otišao iz zemlje. Prošlo je deset godina. On je sada mnogo ozbiljniji čovek i veoma lep, takođe. Mnogo lepši nego pre".
Bez odgovora o Ćuruviji i JUL
Iako je osnivač Jugoslovenske levice, Mirjana Marković nije želela da govori o toj partiji i njenoj imovini. Bez odgovora je ostalo i pitanje o krivičnoj prijavi kojom su je advokati porodice ubijenog novinara Slavka Ćuruvije označili kao jednog od nalogodavaca tog zločina. |
Od čega živim
"Od izdavanja kuće u Tolstojevoj ulici. Već mesecima nije izdata". Što se kontakta sa SPS-om tiče, razumem zašto me to pitate. Svako bi me to pitao. Umorna sam od neodgovaranja na to pitanje, a program SPS-a ne znam. Nisam upoznata ni sa drugim dokumentima partije. Ali, po svemu, partija se promenila u odnosu na ono što je bila u prethodnoj deceniji. To je bilo voljom rukovodstva, mišljenje članstva ne znam. Tim promenama, partija se veoma približila socijalističkim i drugim levičarskim partijama u Evropi koje od druge polovine 20. veka lutaju za svojim identitetom i istovremeno su vrlo kooperativne s građanskim društvom. Kriza levice u teorijskom i političkom smislu je već dugo prisutna i u Evropi i u svetu.
Iz te posustale, umorne levice neće se rađati novi bolji svet za koji se levica opredelila pre dva veka, kada se pojavila na istorijskoj sceni. Taj svet zavisi od uslova u kojima može da se formira jedna nova avangardna levičarska teorija, zasnovana na iskustvima dosadašnjeg levičarskog i dosadašnjeg građanskog života, misao čija će primena moći da menja svet u pravcu ne samo materijalnog, tehničkog, kulturnog već i humanog života u interesu svih. Više ne govorim u interesu "većine“. Dugo su se levičari zalagali za to da većina živi bolje, za koncept sreće većine koja će vremenom biti sve veća. Tako sam govorila i ja. Svi smo verovali u to kao nužan, postepen put u budućnost. Ali, većina je sporo rasla. Svetom je neprekidno vladala i bolje živela manjina. I ne vidim, ne vidim danas vreme u kojem će se prilike za sve ljude promeniti u interesu njihove ravnopravnosti. Sada treba kreirati i primeniti koncept za ravnopravan život i bolji život za sve. Tome prethodi veliki teorijski i naučni rad, stvaralačko doba znanja, rada i humanosti".
Saradnja SPS i DS je laka
"Ta saradnja proizlazi verovatno iz njihovih programa. Pošto ne znam programe ni jedne ni druge partije, ne mogu da kažem koliko su slični, ali mora da su prilično slični jer bi u protivnom koalicija bila traumatična i naporna, a rekla bih da je laka. Tako bar izgleda na osnovu informacija u medijima, uprkos svim nedostacima medija kada je u pitanju istina".
Sablja, Mreža, poternica i azil
Mirjana Marković je napustila Srbiju u februaru 2003. godine, malo pre ubistva Zorana Đinđića. Od tada se više puta javljali medijima u Srbiji, ne krijući da se ona i sin Marko nalaze u Rusiji i da su tamo podneli zahtev za dobijanje azila. Januara 2008. u Srbiju je stigla vest da su azil konačno i dobili.
U aprilu 2003. godine za Mirom je raspisana Interpolova poternica. Poternica je prvi put povučena 31. maja 2005. uz garancije njenog advokata da će se ona pojaviti na suđenju, a drugi put 15. marta 2006, kada je SPS položio 15.000 evra kaucije kako bi mogla da dođe u Srbiju i prisustvuje sahrani supruga. Međutim, pošto nije došla na sahranu, poternica je ponovo aktivirana, a novac koji je bio položen za kauciju otišao je u pravosudni budžet Srbije.
Policija je u akciji "Sablja“ htela da obavi informativni razgovor sa Mirjanom Marković o njenoj ulozi u otmici i ubistvu Ivana Stambolića. Do toga, međutim, nikada nije došlo, a njeno ime se nije našlo na optužnici za ovaj zločin. Do akcije "Mreža“ 2007. godine protiv Markovićeve se vodio samo krivični postupak za zloupotrebu službenog položaja, kojim se ona teretila za podstrekivanje nekadašnjeg sekretara Vlade Srbije Živke – Cice Knežević da nelegalno dodeli stan dadilji koja je čuvala Mirinog unuka Marka.
Za novo krivično delo Mirjana Marković je osumnjičena u junu 2007. godine kada je policija pokrenula akciju protiv šverce duvana, kojim je devedesetih godina oštećen budžet za više desetina miliona maraka. Kao jednu od otkrivenih grupa, policija je označila i onu koju su pored Markovićeve vodili Marko Milošević i Bojana Bajrušević. Mirjana Marković je osumnjičena da je Mihalju Kertesu, tadašnjem direktoru Carine, u više navrata usmeno naređivala da robu firme "Tref rentakara“, vlasnice Bojane Bajrušević, propusti preko granice, bez kontrole. Glavni zaštitnik preduzeća Bajruševićeve bio je Marko Milošević, koji je od šverca cigareta preko tog preduzeća zaradio milione maraka.
Marku Miloševiću je od 1990. do 2000. godine izdato šest diplomatskih pasoša, od kojih je prvi izgubljen i proglašen nevažećim, a poslednji je vraćen državi. |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
