Panika na Zapadu: Važna članica ruši jedan od stubova NATO-a

Avantura predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana koja podrazumeva kupovinu ruskih kompleksa S-400 dovešće u opasnost bezbednost NATO-a, a mogla bi da pojača i nesuglasice unutar Severnoatlantske alijanse, piše „Tajms“.

List upozorava da će u slučaju da ugovor ipak bude realizovan, jedan od stubova Alijanse — a to je upravo standardizacija naoružanja i borbene gotovosti – biti srušen. To, prema oceni lista, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ide naruku.

Tursku zbog geografskog položaja često nazivaju mostom između Istoka i Zapada. Ipak, na planu diplomatije Ankara je počela da se povlači sa svog tradicionalnog mesta unutar zapadne alijanse, time što je Erdoganova vlada ušla u proces kupovine ruskih raketnih kompleksa S-400. Prema rečima šefa Ujedinjene komande oružanih snaga SAD u Evropi, generala Kertisa Skaparotija, to može da ugrozi bezbednost NATO-a, piše „Tajms“.

Prema oceni lista, Erdogan će postupiti razumno ako bude poslušao to upozorenje i ako shvati da bi SAD mogle da uvedu sankcije Ankari.

– Zbližavajući se s Moskvom, Erdogan Putinovom režimu pruža mogućnost da rasparča transatlantski savez, od kojeg je Turska kao članica do sada imala samo korist. Dejstva Vladimira Putina pokreću veoma loše raspoloženje prema Ankari. A tu će na gubitku biti samo turski narod – upozorava „Tajms“.

Skaparoti je naglasio da je S-400 nemoguće inkorporirati u sistem protivvazdušne odbrane NATO-a. U tom kontekstu ruski raketni kompleksi mogu biti iskorišćeni za praćenje aviona NATO-a, pre svega naprednih lovaca F-35.

Turska je već dobila dva F-35 i planira da naruči još sto tih aviona. Taj posao je ugrožen, jer su SAD zaustavile isporučivanje tih borbenih aviona dok se ne reši pitanje kupovine S-400.

Erdogan se naginje na stranu Kremlja – to je prilično čudna politika, smatra britanski list. Turska je tradicionalno oprezna prema Rusiji, ne bez razloga, navodi „Tajms“: sadašnji savez Ankare i SAD formiran je 1946. godine, kada su se kod Staljina pojavili „agresivni planovi“ u vezi s turskom teritorijom.

Turski lider, nastavlja „Tajms“, pretvara svoju zemlju u pouzdanog saveznika Rusije. Erdogan je u tu avanturu krenuo i iz unutrašnjih političkih razloga, jer mu predstoje opštinski izbori i želi da pokaže da je jak lider.

Njegovo okretanje prema Moskvi, ocenjuje „Tajms“, nije toliko uslovljeno neophodnošću da se kupi S-400, koliko diplomatijom u Siriji. Ako Erdogan na kraju prekine posao s Rusijom, vrlo je moguće da će od SAD tražiti da mu uzvrate uslugu, odnosno da prekinu da podržavaju sirijske Kurde.

U međuvremenu, Putin izvlači korist od turske posredničke diplomatije. Prema oceni lista, ruski predsednik zna da je Rusija potpuno sposobna da započne veliki napad na provinciju Idlib u Siriji, poslednje uporište opozicije. U septembru su Erdogan i Putin postigli sporazum  na osnovu kojeg je Moskva zaustavila planiranu ofanzivu sirijskih snaga.

List smatra da Rusija ne brine za dobrobit Turske, jer se veoma dobro seća da je Ankara oborila jedan od njenih aviona 2015. godine.

Predsednik SAD Donald Tramp se nezainteresovano odnosi prema NATO-u, ali nije neposredno odgovoran za rusko-tursko zbližavanje, ocenjuje list. Napetost u odnosima Ankare i Vašingtona raste već nekoliko godina, između ostalog zbog sirijskih Kurda. Erdogan, pored toga, smatra da je Amerika iz prikrajka podržala neuspešan pokušaj državnog prevrata 2016. godine.

Odluka Turske da kupi rusku vojnu opremu jeste veliki korak. Ta inicijativa će ugroziti jedan od stubova NATO-a, a to je standardizacija tehnike i vojne obuke. Erdogan kaže da može da kupi i komplekse „patriot“, ali da ne može da dozvoli sebi da kupi istovremeno i ruske i američke sisteme.

– NATO se našao u neodređenom položaju. Putin se priprema da proširi provaliju između članica bloka. On ne sme u tome da uspe – apeluje „Tajms“.