Danil Medvedev, Aleksander Zverev, Stefanos Cicipas, Mateo Beretini – spisak favorita na Vimbldonu?
Ne – spisak nosilaca poraženih u prvom kolu. Generacija od koje se očekivalo da jednog dana vlada tenisom doživela je potpuni krah na najvažnijem turniru na svetu. Svi su još u drugoj polovini dvadesetih, dakle u dobu koje se smatra za najbolje godine teniske karijere.
Kada se tome doda da u Londonu zbog povreda nema ni Kaspera Ruda, Huberta Hurkača i Borne Ćorića, onda je još jasnije zašto su Karlos Alkaras i Janik Siner zaveli strahovladu i već za sobom imaju čak šest osvojenih grend slemova u nizu. Po tri svaki.
Em su Španac i Italijan supertalentovani, em generacije koja bi trebalo da bude na vrhuncu, gotovo da nema nigde. Jedino je Tejlor Fric iz te „berbe“ u prvih deset a da je uspeo da prođe vimbldonsko otvaranje.
Kada je pomenuta generacija pre skoro cele decenije počela da se probija u prvi plan, zbog njih je osnovan „Nekst džen“, turnir za igrače do 21 godine. ATP je osetio da se u njima krije veliki potencijal, da bi mogli jednog dana da zamene „veliku trojku“ i da im treba dati odgovarajući prostor.
I oni su dobro krenuli. Za redom su od 2018. osvojili četiri titule na završnom mastersu – Zverev, Cicipas, Medvedev, pa opet Zverev. U tom periodu je Medvedev osvojio US open, jedini grend slem cele te generacije.
I ništa više. Iako su Rodžer Federer i Rafael Nadal već penzioneri, iako Novak Đoković već godinu i po dana ne dominira kao nekada, pomenuti asovi umesto da otimaju vrh, tonu sve brže. Tu i tamo odigraju po neko veliko finale – Cicipas i Zverev u Parizu i Melburnu, Beretini u Londonu, Medvedev čak pet ukupno, Rud tri – ali šampionskog pehara nema. Osim onog Danilovog sa „Flašing medouza“.
Cicipas više nije ni u prvih 25 na svetu, Medvedeva posle Vimbldona čeka pad, prema sadašnjoj situaciji, na 14. mesto, Beretini nije ni u 30. Jedino se još Zverev drži na broju 3, ali kako igra neće dugo. Baš on je sinoć demonstrirao ono što je karakteristično za celu pomenutu grupu – nedostatak napretka u igri.
Kad god situacija na terenu postane izuzetno napeta, Zverev se potpuno pasivizuje. Samo vraća loptu čekajući da protivnik pogreši. A to je najčešće – kao što se mnogo puta pokazalo u njegovom slučaju – samoubilačka taktika.
Slično važi i za ostale: Medvedev igra samo levo-desno, kao brisač na šoferšajbni, Cicipas je zakasnio sa promenom trenera, Beretini je stalno povređen…
Zato je moguć jedan frapantan podatak – između 38-godišnjeg Đokovića i 15 godina mlađeg Sinera samo su dvojica grend slem šampiona među aktivnim igračima: Marin Čilić, koji ipak pripada Novakovoj generaciji, i pomenuti Medvedev.
Situacija u svetskom vrhu podseća na onu s početka milenijuma – kada nije imao ko da zaustavi prvo Federera, pa Nadala pa Đokovića. Vreme Pita Samprasa, Andrea Agasija i ostalih asova iz devedesetih je bilo prošlo, „velika trojka“ je sa velikim uspehom zauzela taj prostor.
Sada se takva šansa pruža Sineru i Alkarasu i oni je već sjajno koriste.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
