Svađa koju su Boris Beker i Nik Kirios preko društvenih mreža imali nedavno, a u kojoj je Novak Đoković – ni kriv ni dužan – bio u glavnoj ulozi, mogla bi da otvori temu teniskog vremeplova.
Svadljivi Australijanac je prvo rekao „da bi Novak pojeo Pita Samprasa živog“, a kada ga je Nemac pitao „koji to on ima teniski kredibilitet da daje takve sudove“, dobio je sličan odgovor.
– Novak bi obrisao pod sa tobom – poslao je Kirios Bekeru poruku podsetivši da su u njegovo vreme servisi jedva dostizali brzinu od 200 kilometara na čas, a sada je normalno da idu i preko 220.
Ali, da li je stvarno moguće porediti epohe u nekom sportu. Naravno, ne kao što Kirios kaže, jer je logično da bi današnji asovi sa aktuelnim mogućnostima lako nadigrali nekadašnje u tadašnjim.
Jasno je da nije moguće, ali se može pretpostaviti. Prvo treba zanemariti brzinu igre u različitim periodima jer ona nije posledica ni talenta ni veštine, nego tehnologije. Kvalitet reketa je danas mnogo, mnogo bolji nego u ranijim decenijama. Drugo, svi igrači imaju svoje vrline i mane tako da nije teško pretpostaviti kako se takvi tipovi tenisera uklapaju na terenu.
Nema ni najmanje dileme da bi Novak bio gotovo nepobediv na betonu, kao što bi Nadal i u ono vreme bio favorit na šljaci. Iz prostog razloga jer su njihove igre idealne za ovakve podloge.
Ali da se okrenemo travi i Vimbldonu, jer je Kirios tvrdio da bi Nole pregazio i Bekera i Samprasa, ikone ovog turnira. Đoković ima čak sedam titula na Vimbldonu, baš kao i Sampras, jednu manju od rekordera Rodžera Federera. Beker je i dalje najmlađi šampion ovog turnira u istoriji.
Nema dileme da bi Đoković obojicu deklasirao na šljaci, da bi na betonu imao mnogo veće šanse, ali kako bi bilo na travi? Verovatno mnogo teže.
Na primer, u prve tri decenije Open ere, od 1969, samo jednu titulu nije osvojio servis-volej igrač. Bio je to Andre Agasi 1992, i to u finalu protiv Gorana Ivaniševića. Tek je Lejton Hjuit 2002. ponovio njegov uspeh, a onda je Rafael Nadal pobedio 2007-08, da bi Nole i Endi Mari to uobičajili u narednoj deceniji.
Čak je i Bjern Borg, legendarni velemajstor sa osnovne linije, na Vimbldonu igrao servis-volej. Dakle u Bekerovo vreme, osamdesetih, kao i u Samprasovim devedesetim, bilo je gotovo nemoguće osvojiti londonski grend slem sa osnovne linije. S obzirom da Novak nema vrhunsku igru na mreži, verovatno ne bi bio tako ubedljiv kao sada.
– Đoković bi se snašao i adaptirao – smatra Ivanišević da je kvalitet njegovog pulena baš u činjenici da može da nađe rešenje za svaku situaciju.
U pravu je Kirios da u to vreme servisi nisu izbacivali loptice kao danas, ali ih nisu izbacivali ni forhend ni bekhend. Čak je igra sa osnovne linije danas srazmerno više ubrzana u odnosu na servis, a to je postignuto povećanjem obima loptica za oko osam odsto. Naravno, podloge su znatno usporene i to omogućava duže poene.
Zato polako zamire klasična servis-volej igra. Ritern i pasing su mnogo dobili na brzini i jako je teško pobeđivati konstantnim jurišanjem na mrežu. To vreme je zauvek prošlo, ali heroje tog doba niko nema pravo da osporava, pa ni Kirios.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
