Tata i ja smo tim

Krv nije voda. Pored Dejana Perića, proslavljenog rukometnog golmana, njegov naslednik Nikola „morao“ je da izabere rukomet. I krenuo je tatinim stopama. Istim putem, samo tri i po decenije kasnije. Iz Dinama u Crvenu zvezdu.

Mladi i talentovani čuvar mreže, kome je 19 godina, posle dve superligaške sezone u Pančevu, letos se obreo u Ljutice Bogdana. Mali Perke, kako zovu Nikolu, odmah je skrenuo pažnju na sebe. Bio je najbolji na terenu već na startu nove sezone i to baš protiv „njegovog“ Dinama. Nanizao je devet odbrana u nastavku utakmice, a posebno je blistao u finišu, kada su Pančevci imali šansu da stignu prednost crveno-belih.

– Svaki debi je poseban. Ima svoju težinu i radost. Bilo je prelepo iskustvo. Bio je i dodatni motiv što sam igrao protiv bivšeg kluba. Sa Dinamom sam se rastao prijateljski, jednostavno sam video da u Zvezdi imam veću šansu da se razvijem, da dobijem minutažu. Ovo je samo početak, verujem da mogu bolje da branim, kao i ekipa da napreduje, da pokažemo da se ove sezone vraćamo u vrh srpskog rukometa – poručio je Nikola Perić u razgovoru za „Vesti“.

Naše prezime veliko u rukometu

Koliko je za vas olakšavajuća ili otežavajuća okolnost što ste sin Dejana Perića?

– To naše prezime je veliko u rukometu. Sad je došao red na mene, da ga predstavljam. Ima, svakako, neku težinu i neki drugi osećaj, ali mislim da igrač treba da zna da se nosi sa time, sa pritiskom i da se više fokusira na utakmice i na sve što dolazi, a ne na prezime. Uvek će biti priča oko toga, ali treba da znaš da se izboriš sa tim i da zbog toga treba da budeš još motivisaniji, da pokažeš to što jesi.

Šta kaže tata kada se čujete posle utakmice?

– Srećan je uvek kada dobro branim, bez obzira na to ko je protivnik. Desi se nekada i da je slabiji meč, ali on je uvek isti, ponosan na mene. Kada sam na visini zadatka, kao što je to bilo, recimo, protiv Dinama na startu sezone, rekao mi je da ne poletim, da gledam da u narednim utakmicama budem još bolji, da se ne zadovoljavam onim što sam uradio, nego samo da gledam napred.

Da li ima i pridika u smislu: „Mogao si da stigneš onu loptu“?

– Ima korekcija, naravno, ali to je samo nešto dobro, što je meni od pomoći. Svakako, uvek je na prvom mestu podrška, pohvala, a onda razgovaramo šta je moglo da bude. Tako je, smatram, ispravno.

Dejan nije strog

Da li je tata strog?

– Ne, ni najmanje! Mi smo jedna ekipa i nema tu strogoće.

Dejan se odlučio za trenerski posao. Trenutno je trener golmana u Fikse Berlinu. Da li radi sa vama, kada za to postoji mogućnost?

– Kada imamo priliku, uvek treniramo, ali mi smo više otac i sin, nego trener i igrač.

Tata je postavio visoke strandarde. Da li ih je moguće dostići?

– Sve je dostižno, ali kao što sam rekao, mi smo tim, zajedno ćemo probati da stignemo što dalje, ali ne gledamo uopšte da ja budem bolji od njega, već da zajedničkim snagama stignemo do mojih uspeha. Dokle će to biti, videćemo.

Koliko se u kući priča o rukometu?

– S obzirom na to da je deda bio rukometaš, pa tata, sada ja, uvek je rukomet prisutan u našoj kući, ali ima i drugih tema.

Koji je vaš cilj?

– Prvo, u kom god da sam klubu, želja mi je da sa njim postignem najviše što može, da napredujem. To je trenutno Zvezda. Za neke dalje planove, kako kažu: Kako Bog da, tako će biti. Koliko se ja budem trudio i dao za ovaj sport, toliko će Bog da me nagradi – zaključio je mladi čuvar mreže Nikola Perić.

Medalja veliki uspeh

Nikola je bio deo bronzanog tima sa Evropskog prvenstva u Portugalu. Da li je podstrek u nastavku karijere bilo učešće na juniorskom šampionatu Starog kontinenta i prva medalja za mlađe kategorije u istoriji Srbije?

– Iako sam bio treći golman, svako ko je bio tamo je zaslužan za uspeh, dao je doprinos. Prošli smo sve zajedno. Ta medalja je bila veliki uspeh za naš rukomet.

Željko doneo odličan rad

Kako je raditi sa trenerom golmana Željkom Hornjakom?

– Željko je doneo odličan rad, nešto što sva trojica nismo imali dosad. Bio je vrhunski golman, dobro se radi na treninzima, slažemo se dobro, zdrava je konkurencija među nama. Teramo jedan drugog da budemo bolji.

Perke – bez premca

Dejan Perić je bio repreezntativac naše zemlje koji se 1999. u Egiptu, odnosno 1996. u Španiji okitio bronzanom medaljom na šampionatima Evrope. U klupskoj karijeri najveći uspeh predstavljaju osvojena Liga šampiona 2004. sa Pivovarnom Laškom i 2005. sa Barselonom. Sedam puta je sa Celjanima bio šampion Sloveniji, po jednom prvak Španije sa Kataloncima, odnosno Mađarske sa Vespremom. Po mnogima jedan je od najboljih svetskih rukometnih golmana svih vremena.

Dejan je bio i selektor „orlova“ od 1995. do 1996.

Perunčić: Drago mi je što je Nikola sa nama

Prilikom Nikolinog dolaska u Ljutice Bogdana zadovoljstvo nije krio ni generalni direktor Crvene zvezde.

– Drago nam je što je Nikola sada u Crvenoj zvezdi. Mislim da je to divna stvar, sin je jednog od najboljih golmana svih vremena, Zvezdine legende i našeg prijatelja, Dejana Perića. Veliki je talenat, mi verujemo u njega, ali pred njim je i veliki rad. Imaće prostora za napredak u radu sa istaknutim trenerom Željkom Hornjakom – istakao je Nenad Peruničić prilikom promocije.