Nina Radovanović: Princeza u rukavicama

Najbolja srpska bokserka Nina Radovanović (29 godina) je prva u istoriji ovog sporta u Srbiji i našeg olimpizma, koja je učestvovala na najvećoj smotri sportista nedavno u Tokiju. U Japanu je ostvarila odličan utisak, iako nije osvojila medalju.

Stala je na korak od velikog uspeha pošto je u muva kategoriji poražena u četvrtfinalu od Huang Sjaoven iz kineskog Tajpeha. Roditelji su očekivali da će njihova ćerka biti princeza, a ne profesionalni bokser. Zbog sitne građe, kao malu zvali su je Mrvica. Sa 19 godina Nina je odlučila da počne sa bokserskim treninzima. Stvarno je neobično da se dama nađe u ringu među konopcima.

– Počela sam da treniram kik-boks u Crvenoj zvezdi. Imala sam lepu karijeru. Borila sam se na 40 mečeva i bila vicešampion u juniorskoj konkurenciji. Međutim, kada sam na jednom državnom prvenstvu imala dodir sa boksom, prepoznala sam da je to sport kojim želim da se bavim. To je zaista plemenita veština, koja ima mnogo veću širinu i teži je od kik-boksa. Nije to samo klasična tuča kako mnogi misle.

Od Mrvice šampion

Retki su slučajevi u boksu da se profesionalac vrati u amatersku konkurenciju, a Nina je to uradila:

– Većina profesionalaca su prvo bili olimpijski šampioni, to je neki prirodni put, ali ne u mom slučaju. Kad sam počela karijeru, ženski boks je bio u lošem stanju i nastao je vakuum. Zbog toga sam posle dve godine odlučila da počnem profesionalnu karijeru i otišla u Nemačku. Sa suprugom Darkom smo živeli četiri godine u Hamburgu. Tamo sam trenirala pod kontrolom ukrajinskog stručnjaka, a potom se uključio i suprug. Osvojila sam pet pojaseva u inostranstvu. Kao anonimni izazivač, pobedila sam u Austriji domaću takmičarku. Sa te strane dokazala sam da imam kvalitet. Bilo je potrebno vreme da se adaptiram sa 10 na tri runde. Međutim, boks je u suštini isti, ko je pravi, biće kvalitetan u oba slučaja.

Naša šampionka ne odustaje od povratka u profesionalne bokserske vode:

-Žao mi je što sam iz privatnih razloga morala da se vratim. U Nemačkoj sam odlično prihvaćena i navikla se na nov ritam rada i života. Ideja o profesionalnoj karijeri uvek postoji kod mene. Ako se bude pojavila dobra ponuda da se borim za neki pojas, sigurno ću je prihvatiti. Način na koji treniram je takav da sam uvek spremna za obe varijante. Prioritet je da svoj rad krunišem medaljom u amaterskom boksu, svejedno da li se radi o evropskoj, svetskoj ili olimpijskoj.

Sa puno optimizma očekuje naredne Igre 2024. u Parizu:

– Imponuje mi činjenica što sam prva srpska bokserka koja je učestvovala na OI. Sada je Pariz imperativ, pa je definitivno fokus na odličju u olimpijskom boksu. Sve sam podredila učešću na Igrama u Gradu svetlosti. Tamo treba svoj dugogodišnji rad uz iskustvo iz Japana da pretvorim u olimpijsku medalju.

U Istanbulu novi izazov

Za Ninu nema pauze. Od povratka iz Tokija redovno trenira, pošto je očekuje učešće na Svetskom prvenstvu u Turskoj:

– Sledeći izazov je SP, koji se u decembru održava u Istanbulu. Idem sa velikim ambicijama i verujem da mogu do medalje. Pogotovo što će doći do promena u mojoj kategoriji i boksovaće takmičarke samo do 50 kg. Na taj način izbeći ću rivalke koje su teže od mene, više i imaju duže ruke. Nadam se da će Srbija aplicirati za domaćina sledećeg Svetskog ili Evropskog prvenstva za žene. To treba da bude pred Igre u Parizu i za mene odlična uvertira.

Ženski boks je na niskim granama u Srbiji, ali dobri rezultati koje je ostvarila Nina najavljuju bolja vremena za ovaj sport kod nas:

– Susrećem se stalno sa predrasudama vezanim za moj sport. Čak i od strane drugih sportista. Svi misle da je boks rezervisan za muškarce. Mislim da sam nepravedno zapostavljena od strane naše javnosti. Ne shvataju me ljudi ozbiljno kada kažem da je boks i za slabiji pol. Nadam se da će se situacija posle OI 2024. promeniti i da će ženskom boksu u Srbiji biti posvećena veća pažnja.

Dragana presudila

Za svoju trening bazu Nina je odabrala obalu pored Save na Umci. Daleko od gradske buke, u prirodnom okruženju tokom leta prikuplja snagu za nove nokaute, na montažnom ringu koji je napravio njen otac. Pored ringa je uvek njen stručni štab, koji čine suprug Darko, trener Jole Tamindžić i kondicioni trener Vedrana Roguljić Polimac:

– Kada sam došla iz Nemačke, nisam imala sa kim da treniram. Pitala sam svog trenera iz kik-boks kluba Crvena zvezda da li ima nekog da mi preporuči. Upoznao me sa Joletom, ali nije prihvatio da me trenira zato što je završio sa tim poslom. Nije hteo da priča o tome, posebno što mu je bilo neobično da trenira ženu. Međutim, njegova supruga Dragana je odlučila i rekla: „Ponesi opremu, moraće da te trenira.“ Jole se vratio u boks i tako je počela naša priča, koja će, nadam se, još dugo trajati.

Teškom mukom u Tokio

Put u Japan za Ninu je bio prilično težak, a prepreke je bilo i u sopstvenim redovima:

– Stresan je bio odlazak u Tokio. Nije bilo nikakve pomoći, svi su bili nezainteresovani za mene. Možda zato što nisu očekivali da nešto uradim. Ne bih otišla da na kraju država i BSS nisu obezbedili sredstva za put.

Ostaće uz boksere

Nina ističe da će nastaviti svoj bokserski put i po završetku karijere:

– Vidim sebe uz plemenitu veštinu i kada „okačim rukavice o klin“, ali ne znam da li će to biti ovde. Zavisi da li ima smisla. Volela bih da jednog dana budem trener, i iskustvo prenesem na mlađe. Međutim, potrebno je imati dobre uslove da bih radila u Srbiji. Završavam master studije na Fakultetu za sportski menadžment, a diplomu trenera već imam.

Obožava vožnju brodom

Izvan ringa, srpska bokserka voli jednostavne stvari:

– Kao i svi volim more, kampovanje i putovanja. Imamo brod, pa često plovimo po Savi. Međutim, ove sezone zbog priprema za OI i Svetsko prvenstvo nisam imala vremena da uživam u tome. Život sportiste nije lak, potrebno je dosta svakodnevnog odricanja. Uz ogromne fizičke i psihičke napore i brojne uspone i padove, s time se treba nositi. To najbolje uspeva u tom prirodnom, mirnom ambijentu.

Osvajač „Beogradskog pobednika“

Aktuelna šampionka Balkana osvojila je ove godine prvo mesto u Kupu nacija i trofej „Beogradskog pobednika“. U profesionalnoj karijeri je tri puta bila svetski šampion, peta na EP 2019. Iste godine je ponela i prestižni pojas IBO prvaka sveta u muva kategoriji.