Izložbom posvećenoj Milošu Bajiću u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu 15. i 17. januara obeležena je 100-godišnjica rođenja našeg velikog umetnika.
– Na izložbi su predstavljeni životni i umetnički razvojni put Bajića (1915-1995), njegova brojna dela, s posebnim akcentom na crteže koji su nastali u periodu njegovog zatočeništva u jednom od najsurovijih logora Mauthauzen i slike koje su nastale nakon oslobođenja – rečeno je u saopštenju.
Kako je navedeno, koncept izložbe nudi mogućnost za drugačije čitanje života i dela Bajića, koji apostrofira i povezuje tragičnu sudbinu ratnih godina koje je proveo u logoru i apstraktne radove koji su označili osvajanje slikarskih sloboda.
Izložba „Miloš Bajić. San o slobodi“ predstavlja preko 100 radova iz različitih muzejskih kolekcija, kustos je umetnički direktor GMS-a Luka Kulić, a u pripremi i realizaciji izložbe veliki doprinos dalo je Odeljenje za konzervaciju i restauraciju GMS.
Organizatori su podsetili da je prošlo 110 godina od rođenja Bajića, 80 godina od oslobađanja logora Mauthauzen i 70 godina od prve apstraktne slike u posleratnoj Jugoslaviji „Kotor“.
Kako je navedeno, Bajić se u detinjstvu se suočio s gubitkom roditelja, izgnanstvom, zatim u mladosti sa strahotama logora i uprkos tome njegov opus predstavljao je za jugoslovensku umetnost vredan iskorak iz postavljenih okvira.
– Bajić je sanjao o slobodi tokom zarobljeništva u koncentracionim logorima Banjica, Mauthauzen i Ebenze, i kroz umetničko izražavanje pokušao da se oslobodi traumatičnih događaja i prizora – rečeno je u saopštenju.
Bio je u posleratnom periodu član umetničkih pokreta „Samostalni“ i „Decembarska grupa“, a o Bajićevoj društvenoj angažovanosti i nezadovoljstvu političkim prilikama svedoči i podatak da ga je njegova profesorka, slikarka Beta Vukanović, neretko oslovljavala izrazom „taj buntovnik“.
– Njegov opus nisu obeležile isključivo mračne teme boravka u logoru, već u srpskoj umetnosti ostaje upisan kao naš prvi apstraktni slikar, koji do apstraktnog izraza dolazi pedesetih godina. Boravak u Parizu dodatno širi njegove vidike, pa se oslobađa trauma logorskog iskustva i dolazi do punog i autentičnog slikarskog izraza.
Očeva pobeda u logoru smrti
Dok je Bajić crtao, stražu su mu čuvali njegovi logorski drugari. Kao da im je to davalo snagu da prežive.
– Pod pretnjom smrti oni su sakrivali i čuvali crteže. Ta želja da nešto ostave za sobom i da prežive stvorila je od njih borce i ljude koji će uspeti da ostvare svoje snove. U koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu ubijeno je jedanaest miliona ljudi. Jedanaest miliona nije ostvarilo svoj životni san. U Mauthauzenu otac je nacrtao više od 150 crteža koji su do danas sačuvani – rekao nam je jednom prilikom sin Miloša Bajić, naš proslavljeni reditelj Darko Bajić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
