Bora Šnajder je naš daleki rođak

Na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu premijerno je izvedena predstava „Razvojni put Bore Šnajdera“ Aleksandra Popovića u režiji Egona Savina. Upravnica JDP-a Tamara Vučković uoči premijere istakla je činjenicu da je domaća klasika sastavni deo repertoara ovog pozorišta, gde spada svakako i Aleksandar Aca Popović, kao jedan od najvažnijih dramskih pisaca kod nas.

Komad je prvi put izveden 1967. godine, a Popović je tada osvojio Sterijinu nagradu za najbolju savremenu dramu.

– Drama o Bori Šnajderu je njegovo kapitalno delo, takođe retko igrano, a komad je napisan u nezgodno vreme socijalizma i nije dočekan sa dobrodošlicom, te je drama i zabranjivana. Ali ipak, Aca je preživeo i preživeće, tako da je uz Steriju i Nušića, Popović naš najznačajniji dramski pisac – rekao je Egon Savin i pohvalio JDP što se odlučio da postavi ponovo na repertoar Popovića i baš ovo važno delo sa odličnom glumačkom ekipom.

Savin smatra da bi trebalo napraviti povoljnu klimu da Popović dobije svoje zasluženo mesto u našoj sredini, da bude više prisutan, da mu se drame češće igraju na pozornicama Srbije, i dao je predlog da se formira nagrada „Aleksandar Popović“ za savremenu dramu, da se pisac ne zaboravi.

– Niko nije sa toliko duše, emocije, znanja, veštine i toliko umetničkog nadahnuća pisao o srpskom mentalitetu – zaključio je Savin.

Glavnu i naslovnu ulogu Boru Šnajdera tumači Nenad Jezdić, koji je podsetio da četvrti put igra u nekoj drami Ace Popovića.

– Ogromno mi je ushićenje i zadovoljstvo zbog ponovnog rada sa Egonom Savinom. Ovo je drama jedne plejade ljudi, o onima koji grade i razgrađuju, a ne onima koji ruše. Ipak to rušenje je kratak proces, efikasan i brz. Razgrađivanje je dugoročna tema koja se proteže. Bora Šnajder je naš daleki rođak i predak, postojao je i postoji danas. Tako i mi, ako ne skupimo snage da oprostimo kako nam savetuje Aca Popović, ubeđen sam da ćemo i u onim vremenima koja nam predstoje, imati samo Šnajdera umesto profesionalce.

Branislav Lečić je naglasio da je suština komada o Bori Šnajderu sposobnost da se nasmejemo sebi, što je po njemu vitalno važno i na ličnom planu.

– Ta mogućnost da se smejemo sebi je značajno, jer se bez toga ne bi pogodilo težište ove drame, i pored odličnog reditelja i ekipe glumaca – kaže Lečić.

Najplodniji dramski pisac

U predstavi igraju Nenad Jezdić, Irfan Mensur, Branislav Lečić, Radovan Vujović, gošće iz Ateljea 212 – Tamara Dragičević i Branka Šelić, Nebojša Milovanović, Milica Gojković, Tanja Pjevac, Lazar Đukić, Janko Cekić i Ognjen Nikola Radulović. Osim njih, na sceni će biti i ostala ekipa mladih glumaca: Rade Stojiljković, Luka Lopičić, Katarina Rajković, Anđela Kuzmanović, Dunja Antić, Jana Rokić, Lana Vukašinović.

Aleksandar Popović (1929-1996) bio je najplodniji dramski pisac kod nas, i uz Dušana Kovačevića smatra se i za najboljeg savremenog autora, dok nas nije napustio pre više četvrt veka. Poznati su mu komadi „Ljubinko i Desanka“, „Mrešćenje šarana“, „Krmeći kas“, „Bela kafa“, „Baš bunar“, „Tamna je noć“, „Čarapa od sto petlji“, „Druga vrata levo“, igrani na scenama Ateljea 212, Teatra Vuk, Zvezdara teatra, Narodnog pozorišta.

Čuven je i domaći film „Tamna je noć“ (1995) u režiji pokojnog autora Dragana Kresoje.