Sjaj i senka Nemanjića

Svi smo u školi učili o Nemanjićima, ali znamo li ko je bio Zavida, da je Stefan Nemanja kršten u katoličkoj crkvi ili zašto svi Nemanjići imaju prefiks Stefan? Nemojte se osetiti loše ako ne znate odgovore, mnogi ih ne znaju, jer ti podaci nisu u udžbenicima. Ali jesu u istorijsko-edukativnom stripu „Sjaj i senka Nemanjića“.

Nasuprot imaginarnim herojima poput Dilana Doga, Bleka Stene i Alana Forda s kojima su odrasli, Beograđani Dragan Tomović (53) i Goran Milutinović (51), drugari od malih nogu, napravili su strip o čuvenoj srpskoj srednjovekovnoj dinastiji. Štivo je na ćirilici i potpuno drugačije od klasičnih stripova – ukoričeno je na kvalitetnom papiru A4 formata. I sa velikim „učiteljskim“ potencijalom, jer su autori vođeni logikom da su deca oduvek u rukama radije držala strip nego udžbenik, pa zašto onda ne bi nešto naučili iz njega?!

Pitko za učenje

– Deca u šestom razredu imaju samo četiri lekcije o Nemanjićima, a treba da nauče njih 14, uhvate ko je kome deda, otac, stric. A tek godine… Jeste bitno kad je rođen Stefan Nemanja, kad je nastao Dušanov zakonik, Miroslavljevo jevanđelje i slično, oni će biti i u stripu, ali kao pojedinačni datumi, a ne grupisani na jednom mestu, pa da deca to bubaju. Istorija je suviše suvoparna sa nabacanim činjenicama, te zato nezanimljiva za pamćenje i razumevanje. Strip je prijemčiviji, u njemu se obrađuju svi bitni događaji i datumi, ali polako i pitko za čitanje, pa će deca zapamtiti i sliku i prateću priču – počinje razgovor za „Vesti“ Dragan Tomović, autor stripa „Sjaj i senka Nemanjića“.

On ističe da je cilj stripa edukacija mladih, te da im je veoma bitno da stignu do dijaspore, jer je „poenta da se sva naša deca upoznaju s pravom istorijom i sa crkvom“.

– Strip nije promocija Srpstva, ali jeste Kosova i crkve, što je logično jer su Nemanjići izgradili sve pravoslavne manastire – naglaša on.

Štivo počinje scenom u kojoj kralj Dušan drži malog Uroša i objašnjava mu da je „Stefan“ vladarska titula, te mu priča o precima, a kreće od Zavide, oca Stefana Nemanje, rodonačelnika srednjovekovne dinastije. U 15 stripova je „spakovano“ 200 godina vladavine Nemanjića, sa svim autentičnim likovima uz poneki izmišljeni, sporedni zbog povezivanja priče. Nije zapostavljen nijedan kralj niti zadužbina, a tu su i svi događaji koje su istoričari potvrdili.

– Izlaziće na tri meseca, jer je fizički neizvodljivo brže. Isprva je trebalo da ima 24 broja, što znači da bi izlazio tokom šest godina. Publika u Srbiji nije navikla da toliko čeka strip, pa sam neke delove spajao, dva ili tri u jedan i dođosmo do 15 brojeva koji će izlaziti nepune četiri godine. Svaki ima po 60 strana, a poslednji će imati 80, jer u njemu umire kralj Dušan, a dinastija doživljava krah. Otud „senka“ u naslovu – navodi Dragan, diplomac Mašinskog fakulteta, koji je oduvek voleo istoriju.

Scenario za seriju

Ono što je danas materijal za strip, nekada je bio Draganov scenario za seriju oko kojeg mu je puno pomogao pokojni profesor istorije Brana Radaković. Prvobitna ideja je, naime, bila da se napravi TV serija od 45 epizoda sa poznatim glumcima naše i svetske kinematografije, koji su sa oduševljenjem prihvatili. Uprkos entuzijazmu, Dragan nije uspeo da realizuje projekat, ali nije klonuo duhom.

– Pre nekih šest godina rekao sam prijatelju Goranu, inače umetniku: „Imam scenario o srpskoj istoriji koji lako mogu da pretvorim u strip o vladarskoj dinastiji, a ti ćeš da crtaš.“ Pogledao me u čudu: „Pa, ja ceo život to želim!“ – seća se Dragan, a Goran se nadovezuje:

– Toliko se znamo, a nikada o tome nismo pričali. Odmah sam pristao, a bio me je strah. Ne da li ću umeti da nacrtam, već zato što treba da nacrtam nešto što je postojalo i što je oličenje svih nas, a ne neka moja fikcija – priznaje Milutinović, koji je odmah “naoštrio pero“ i krenuo u crtačku avanturu.

Prvi broj je odštampan u 1.000 primeraka zahvaljujući kompaniji Telekom, u kojoj Dragan radi.

– Direktori su videli da od ovoga može nešto da bude i dali su mi sponzorstvo. Veliko im hvala. Za dalje, ako ne bude sponzora, nekako ćemo finansirati iz naših džepova – priča Dragan, dok Goran uskače: – Ako treba, sami ćemo napraviti ovo makar crkli i nemali ni dinara od toga“.

– Da li ćemo mi od ovoga nešto da zaradimo, stvarno je nebitno. Kada sam uradio scenario, kontaktirao sam brojne umetnike iz raznih branši i svi do jednog su pristali da budu njegov deo. Pritom su rekli da neće da rade po cenama u inostranstvu, nego za znatno manje, jer smatraju da bi im Nemanjići bili životno delo. E, ovaj strip je naše životno delo! Na kraju krajeva, prvi smo to uradili. Nek se pamti da su jedan debeli Goran i jedan debeli Toma prvi napravili strip o velikoj, srpskoj dinastiji – rekao je za kraj razgovora.

Od Lauševića do De Nira

Dragan, koji je već bio podelio sve glavne uloge za seriju, „zbog specifičnosti ličnosti“ nikoga nije „video“ za ulogu Rastka (Svetog Save).

– Ali sam zato njegovu braću Stefana Prvovenčanog i Vukana odmah video kao braću Trifunović. Vukana bi igrao Sergej, jer je naprasit, pomalo bezobrazan, a Bane, onako mirniji, bio bi Stefan Prvovenčani, kakav je i on bio. Milutina, našeg najvećeg kralja, glumio bi Rade Šerbedžija, a Stefana Nemanju Žarko Laušević. Žarko je, kada sam ga zvao, živeo u Americi i to je trebalo da bude njegov povratak u Srbiju na velika vrata. Imao sam rešeno i da mi Robert de Niro odigra malu, sporedni ulogu, čisto da nam poveća gledanost i da možemo da se probijemo u svetu – nadahnuto priča Dragan.

Reditelj Miroslav Lekić je, kako kaže, pogledao spisak ljudi koji su pristali da rade na seriji i s nevericom pitao: „Otkud ti znaš ove ljude? Ova ekipa nikada nije radila zajedno na nekom projektu“. Sticajem okolnosti, budžet je dobio neko drugi i snimljena je serija koju smo gledali na RTS-u.

A Dragan je s Goranom krenuo u priču sa stripom 2016. kada je osnovao producentsku kuću „Sjaj i senka“ d.o.o, čija je direktorka njegova ćerka Ana.

– Al’ da bude jasno, ja nisam odustao od serije, jer je ovo lepa priča – uverljiv je.

U planu Kosovski boj

Plan im je da odu na Kosovo i da školskim bibliotekama podele izvestan broj primeraka, kako bi što više srpske dece moglo da pročita strip o Nemanjićima. Kad završe ovaj strip, logičan nastavak biće Marička bitka, a potom Boj na Kosovu.

Latinica za dijasporu

U januaru izlazi drugi broj kada je Stefan Nemanja doveden u Carigrad kao zarobljenik, a i treći će biti njemu posvećen.

– S kim god smo pričali o eventualnom izlaženju u Evropi, Kanadi ili SAD, svi su rekli da ćirilica može biti problem, jer je mnoga deca u dijaspori ne znaju, a ni stariji koji su tamo rođeni. Predlažu nam i prevod na engleski. U planu je štampanje na latinici, s tim što će „Nemanjići“ kao brend ostati u ćirilici. A sve to iziskuje novac i zato hvala „Vestima“ što nam pruža mogućnost da uputimo molbu za sponzorstvo ili kontakt sa nekim s kim bismo mogli da izvedemo distribuciju u Nemačkoj, Italiji ili Švajcarskoj – pozivaju autori stripa, koji se može kupiti preko sajta (sjajisenka.rs) po ceni od 1.200 dinara. Cena u Srbiji će morati da prati cenu svuda u svetu tako da će biti korigovana kad počne prodaja u inostranstvu.

Početničke greške

Autor crteža priznaje da je imao greške na početku.

– Trebalo je da nacrtam brvnaru. Ja uradio, a Toma me pita da li sam normalan uz paljbu: „Jesu li išli kod stolara, pa im greda ovako ravna? Otkud staklo na prozorima? Staklo došlo 500 godina kasnije. Drveni pod?! Dobro nisi laptop nacrtao na stolu“ – priseća se početaka Goran uz priznanje da mu je bio problem da se u glavi prebaci u „ono“ vreme, jer „nije istorijski potkovan kao Dragan“.

Zato mu je ortak pre crtanja davao opis scene.

– Obožava detalje, pa preteruje. Moraćeš da smanjiš to svoje ludilo, inače nikada nećeš završiti 15 brojeva – opomenuo je Dragan zaljubljenika u crteže i stripove.

Priznaje da su mu za crtanje najteži bili konji u trku ili u skoku.

– Ne možemo iz glave da znamo kako koji mišić stoji kod životinja tada. To mi je zasad najteže, a plašim se ulaska u modernu Srbiju zbog raskošnih haljina koje su žene tada nosile – priznaje umetnik.

Umetnik za sve podloge

Dragan i Goran su sa Ćalija, gornjeg dela beogradske Karaburme. Doduše, Goran je rođen u Nemačkoj, ali je odrastao s babom i dedom u pomenutom delu Beograda. Od šeste godine se druži sa Draganom, žive na 50 metara jedan od drugog, tako da je odnos postao bratsko-prijateljski.

– Mnogo sam srećan što sam u Srbiji, među svojima a ne međ’ Nemcima – kaže zadovoljno i dodaje da se majka vratila u Srbiju 2006, a da se uskoro vraća i otac.

Inače hidroenergetski tehničar, Gorana zovu Crtalo jer crta otkad zna za sebe. I uvek stvara umetnost, bilo da mu je podloga papir, zgrada, zid u sobi ili pod u kupatilu, ljudsko telo (bavi se i tetoviranjem), automobil ili motor, a radi i karikature.

Zaljubljen u hevi metal i istoriju

Dragan je toliko zaljubljen u istoriju, srednji vek i hevi metal da je stan tako dekorisao. Da malo zastraši, a onda oduševi gosta, na ulaznim vratima mu je srednjovekovna sprava za sramotu, nasred dnevne sobe je sto od panja iz Dunava i sa kosturskim glavama, a bife mu je u obliku „gvozdene device“ („Iron maiden“-a), tadašnje sprave za mučenje žena dok je pored gitara Džemsa Hetfilda iz omiljenog benda Metalika.

– To su neke moje maštarije iz detinjstva, ali nisam ludak. Dobro, jesam zaluđenik – konstatuje na kraju.

Neželjeno dete

Budimir je izmišljen lik koji je učio Stefana Nemanju kako da jaše i mačuje. Bio je muška dadilja, vojnik od Zavide kojeg je majka zamolila da ga čuva jer je muško dete.

– Ima deo gde otac objašnjava Stefanu Nemanji da je bio neželjeno dete. Kao, kome treba četvrti sin. Svi su ga šikanirali, čak i majka, doduše malo nežnije. Morali smo da stavimo nekoga ko ga je podržavao, zahvaljujući kojem je, uz životnu patnju, postao to što je postao – navodi autor.