Zoran Stojanović: Piksi će uživati u Kataru

Kada je Aleksandar Mitrović jednim od najvrednijih golova u istoriji našeg fudbala sledio Portugal na Benfikinom stadionu u Lisabonu, Zoran Stojanović je u izlivu sreće ispred televizijskog ekrana našao razlog za još jedno zadovoljstvo. Državni tim sa selektorom Draganom Stojkovićem praktično mu stiže u goste.

Nekadašnji omladinski reprezentativac Jugoslavije, čuvar mreže i u Zvezdinom podmlatku početkom osamdesetih, odomaćio se u Kataru na čijem se tlu od 30. novembra do 18. decembra dogodine igra Svetsko prvenstvo. Srbija se pogotkom u 90. minutu presudne utakmice izborila za mesto među 32 učesnika.

U toj zemlji, prvoj iz arapskog sveta kojoj je poveren Mundijal, Stojanović je trener golmana u Karaitijatu. Al Kor, gde je klub svio gnezdo, naziv je i za celu oblast s više od 200.000 stanovnika, Meku naftne industrije, a i za njen glavni grad sa oko 30.000 duša nadomak Persijskog zaliva, pedesetak kilometara severno od prestonice Dohe.

Neiscrpna volja za stvaranje

Srodili ste s Katarom?

– U Katar, u stvari u Karaitijat, prvi put sam došao 2008. s glavnim trenerom Nebojšom Vučkovićem, nekadašnjim napadačem Vojvodine i Rada. Posle šest meseci smo promenili sredinu, ali smo ostali u zemlji. Vratio sam se 2011. na poziv šeika iz vladarske dinastije Tani, koji je na čelu kluba. U Karaitijatu sam u drugom navratu, dakle, neprekidno 10 godina. Prošle sezone smo ispali iz glavne lige sa 12 timova. Bili smo poslednji. Nova sezona tek što je počela i u drugoj diviziji. Odmah smo zaposeli vrh sa svim pobedama u prvih pet kola. Prvoplasirani se direktno vraća među najbolje, drugi igra plej-of s pretposlednjim iz elite, ali naš cilj je da ponovo budemo u Stars ligi.

Zapravo ste trener pod državnim krovom. Kako se to postaje?

– Klub pošalje Ministarstvu sporta reference stručnjaka na koga bi da računa. Ako se na vrhu oceni da su preporuke dobre, praktično se dolazi na platni spisak ministarstva. Po njegovom nahođenju trener može biti prekomandovan u bilo koji drugi klub. U Karaitijatu su zadovoljni mojim radom. Mnoge golmane sam izbrusio za odlazak u veće katarske klubove odakle su ušli i u nacionalni tim.

Ispunjava Vas rad s mladima?

– Ne napušta me velika volja da od neafirmisanih golmana napravim pouzdane čuvare mreže. Dok sam radio u stručnom štabu Zorana Milinkovića u Vojvodini u sezoni 2010/11, uoči povratka u Katar, Željko Brkić se ustalio u reprezentaciji, a ostvario je i transfer u Udineze u italijansku Seriju A. Prethodno, s Milinkovićem u subotičkom Spartaku, pomogao sam da Milan Jovanić zapadne za oko Visli iz Krakova.

Napredak Katara

Koliko je, za Vaših 13 godina tamo, Katar u svakom pogledu napredovao u susret Mundijalu?

– Postojalo je 13 stadiona za 15.000-20.000 gledalaca i tri-četiri za 50.000. Od kada su 2010. dobili Svetsko prvenstvo, sagrađeno je još nekoliko velelepnih ultramodernih objekata za 50.000-60.000 gledalaca, a stadion u Lusailu, poprištu finala, gradu između Al Kora i Dohe, ima više od 80.000 mesta. Svi su u prečniku od 100 kilometara. Obnovljeni su i tereni na kojima će reprezentacije trenirati. Trava na njima je već bila perfektna, a postavili su i bolju, uvezenu. Nikla je nova infrastruktura, putna mreža i hoteli. Oko stadiona u Lusailu se pravi grad za 350.000 ljudi. Što se fudbala tiče, Kataranima je ranije bilo najvažnije da magnetom novca u svoju ligu privole zvučna imena. Setimo se kakvu je svetsku vest izazvao dolazak španskog asa Raula u Al Sad 2012. Od kada im je dat Mundijal, pristup je ozbiljniji i studiozniji. I napredak lokalnih igrača je očigledan. Više se pažnje posvećuje mlađim kategorijama. Omladinska reprezentacija im je igrala na Svetskom prvenstvu za svoj uzrast u Poljskoj 2019. Kao seniori su i važeći prvaci Azije, a Al Sad je bio učesnik svetskog šampionata za klubove i 2011. i kao domaćin 2019.

U dve utakmice sa Srbijom u razmaku od dva i po meseca video se napredak u igri katarske reprezentacije, iako je i u Beogradu bilo 4:0 za nas?

– U prvi meč u Debrecinu Katar je ušao euforično jer je pre susreta s našima imao nekoliko dobrih rezultata, između ostalog i proboj u polufinale kao gost na KONKAKAF Zlatnom kupu. Krenuo je otvorenije. Zato smo ga brzo načeli, a onda i dotukli. U drugoj utakmci su bili upravo onakvi kakvi su protiv jačih selekcija. Tada im je taktika da budu s čvrstim bedemom u odbrani, a da iz protivnapada koriste brzinu igrača. Upravo zato je dva-tri puta naš golman Milinković Savić bio na većem iskušenju. Veoma su neugodni, mnogo trče, igraju brzo. Sve su to zamisli Španca Feliksa Sančeza, selektora, koji je prošao Barseloninu trenersku školu. Vrlo je temeljan.

Istorija svetskog prvenstva beleži da je domaćin, iako autsajder, beležio zapažena ostvarenja na krilima publike. Čemu se nada Katar?

– Sigurno je da očekuju najpovoljniji mogući rezultat, ali su i dovoljno realni da znaju koji su im dometi i gde im je mesto. Svakako da su veliki optimisti, što je i logično. Nekoliko poslednjih godina idu u tom smeru.

Najzad kao Hrvati

Čemu da se nadamo mi, opijeni euforijom posle podviga u Lisabonu?

– Ako budemo igrali kao u kvalifikacijama, a pogotovo kao u odlučujućoj utakmici, i ukoliko se desi da u baražu otpadnu tradicionalni učesnici, velesile s najvećim pretenzijama, pa mi ćemo biti svetski prvaci.

Na osnovu čega temeljite gledanje s najlepše strane?

– Na Piksijevoj ličnosti i njegovoj ulozi. Doneo je ono što nam je trebalo, a to je da kvalitetne igrače najzad neko složi u kolektiv koji igra i znanjem i srcem. Piksi je to uspeo i igračkim i trenerskim autoritetom kao što je radio i dok je bio predsednik Fudbalskog saveza i na čelu Crvene zvezde. S njim je na mestu selektora postignuto ono što imaju Hrvati koji uvek igraju s velikim patriotskim nabojem. To nam je falilo. Piksi, uz način na koji sprema ekipu i kako je vodi u utakmici, što je najvažnije sam sastavlja reprezentaciju, a ranije je bilo svega i svačega. Uspeo je i uz pomoć države da ujedini nacionalni tim s narodom i u matici i dijaspori. Svi smo oduševljeni, a jasno je koliko nam je kao sportskoj naciji nedostajao zapažen uspeh fudbalera.

Stojković je stao rame uz rame s velikanima našeg fudbala koji su Mundijal doživeli i igrački i selektorski. Hoće li zato lakše da približi izabranicima ambijent svetskog prvenstva?

– Svakako je da igrači uz njega neće imati problem prilagođavanja i zapanjenosti od velikog takmičenja. Igrao je u velikim klubovima Crvenoj zvezdi i Marselju, davao je golove u najznačajnijim utakmicama, rešavao ih majstorstvom. Na način na koji daje izjave i kako se ponaša na pres-konferencijama, kako komunicira s igračima i javnošću, siguran sam da će učešće na tako velikoj smotri da pojednostavi i da će to biti mačji kašalj. Mislim da će pogotovo on da uživa. Zato se upravo zbog mirnoće kojom zrači i nadam odličnom rezultatu. Sutra da počne prvenstvo, Piksi bi znao šta i kako.

ANT

Imamo golmane kojima se veruje

Posle dužeg vremena u reprezentaciji imamo nekoliko odličnih golmana. Kakvo je Vaše gledanje na to iz ugla najuže specijalnosti?

– Ranije je bio po jedan vanserijski, ali odavno ne ovako mnogo njih. Koga kod da stavite, Rajkovića, Milinkovića Savića ili Dmitrovića, pa i mladog Svilara, možete da se pouzdate u njega, ali ima jedna druga stvar. U kvalitetnom timu kao što je naš golmanu je mnogo lakše da obavi svoj deo posla. Bez obzira što ih je nekoliko odličnih, trebalo bi se opredeliti za jednog glavnog jer se kontinuitetom dobija stabilnost i sigurnost na golu. Takva situacija je bila i u onoj reprezentaciji Jugoslavije na Mundijalu u Italiji 1990. Tomislav Ivković je ipak bio broj 1 i lider u svom domenu tima. Najvažnije je da ekipa veruje u svog golmana.

ANT

Naši moraju da se gledaju uživo

Uspeh u Portugalu doveo je reprezentaciju na prag Vaše druge kuće?

– Bilo je vriske i skakanja po kući od sreće. Istog časa mi se javio moj šeik, predsednik kluba. Poželeo je dobrodošlicu Srbiji. Odmah su krenuli i pozivi i poruke mojih prijatelja i rođaka, što mi govori da ćemo imati značajnu podršku na tribinama. Porodično ćemo gledati utakmice naših na stadionu, ali ćemo se distancirati od ostalih mečeva jer se očekuju stravične gužve, mnogo ograničenja kretanja i zatvaranja delova grada. U Dohi, koja ima 2,5 miliona stanovnika, očekuje se priliv još oko dva miliona.

Arapski kup generalna proba

U martu 2019. FIFA je odlučila da se više neće igrati njen Kup konfederacija kao predvorje Mundijala, ali je pod njenu kapu došao Arapski kup, koji ima tradiciju od 1963. Katar je domaćin bio i 1998, a termin predstojećeg takmičenja je od 30. novembra do 18. decembra, isto kao i za Svetsko prvenstvo sledeće godine. Učestvuje 16 reprezentacija iz arapskog dela Azije i Afrike.

Finale je upravo u Al Koru, gde Stojanović živi i radi. Tu je početkom prošle godine otvoren stadion za 60.000 gledalaca, jedno od mondijalskih bunjišta.

Porodična idila

U Kataru imate toplinu porodičnog doma?

– Sa mnom je supruga Jelena. S nama je i stariji sin Stefan sa suprugom Nevenom i unukom Aleksom. Njih dvoje pokrivaju društvene mreže za klub Rajan iz Dohe, jedan od najvećih u Kataru. Tamo je trener Loran Blan, svetski prvak s Francuskom 1998, a velika pojačanja su Kolumbijac Hames Rodrigez i Francuz Stefan Nzonzi.

Nedostaje vam samo Luka, kome uskoro ističe ugovor s Čikagom u MLS sevrnoameričkoj soker ligi, gde je postigao nekoliko evrogolova iz daljine.

– Za Luku su zainteresovani klubovi i iz Katara i iz Saudijske Arabije. Ako Bog da pa da gledamo Svetsko prvenstvo svi zajedno.

Na oku Vladice Popovića

U omladinskom pogonu Crvene zvezde Zoran Stojanović je bio na oku Vladice Popovića, klupske legende, koji joj je kao trener doneo titulu svetskog klupskog prvaka u Tokiju 1991. Nije imao nastup za seniorski tim, ali je trenirao s njim dok ga je osamdesetih vodio Gojko Zec. Na trenizima se dokazivao uz Stevana Stojanovića, Tomislava Ivkovića, Branka Davidovića i Živana Ljukovčana.