Doktor Petar Maljenović, dugo godina je radio kao specijalista za hirurgiju i urologiju u Berlinu, ali turbulentan dolazak iz Zagreba ga je inspirisao da različite životne okolnosti pretoči u više knjiga. Posebno se bavio i proučavanjem pravoslavnog horskog pevanja i to krunisao knjigom, „Ljetopis Hora Stefan Dečanski“ pri berlinskoj crkvi Sveti Sava, nakon pedesetogodišnjice Srpske crkvene opštine Berlin.
Nalet inspiracije
– Nakon nekoliko knjiga, moji brojni prijatelji su poželeli, da se ostavi i neki pisani trag o istoriji Srpske crkve u Berlinu posle prvih pedeset godina, pa su insistirali da se ja prihvatim i tog posla. Ja sam ih prvo upozorio da sam ja iz jedne sasvim druge struke, i da bi time trebalo da se bave ljudi kojima je ta delatnost bliska u profesionalnom smislu, i da ja tako nešto ne bih mogao da prihvatim. Međutim, putujući jednom prilikom za Bosnu, slušao sam nemački Dojčlandfunk radio, koji emituje sadržaje o kulturi, a u toj emisiji je akcenat bio upravo na pravoslavnom horskom pevanju.
Mene je u tom trenutku to toliko zainteresovalo, da sam nakon toga Ljiljani Šurdilović ipak potvrdio da ću se posvetiti pisanju knjige o horu „Stefan Dečanski“ pri srpskoj crkvi u Berlinu – počinje Maljenović priču za „Vesti“.
Prikupljanje literature
– Prvi izvor za prikupljanje građe, bio mi je upravo Radio Dojčlandfunk, i uverio sam se da je horsko pevanje očuvano u svim pravoslavnim crkvama, a staro je koliko i hrišćanstvo. Literaturu, koje sam se dosledno držao, dalje sam prikupljao u Nišu i Beogradu. Nakon dve godine temeljitog rada, knjiga je ugledala svetlost dana. Razgovarao sam i sa svim članovima hora, među kojima je bilo i izvrsnih pevača, koji su nastupali u berlinskoj i brandenburškoj operi, a dosta mi je pomogao i dnevnik o aktivnostima hora. Iako se nikada nisam bavio muzikom, veoma dubok utisak na mene je ostavilo gostovanje Hora Beogradske patrijaršije u centralnoj berlinskoj crkvi, Berlinskom domu, na ostrvu muzeja, sredinom devedesetih. Izvođenje kompozicija Mokranjca, kao i ruskih, bugarskih, rumunskih i grčkih autora, oduševilo je publiku, i mnogima izmamilo suze na oči, kao i mojoj potonjoj drugoj supruzi Kristini, koja je Nemica, katolkinja. Povod gostovanja, bila je stogodišnjica jednog gostovanja Hora Beogradske patrijaršije u Berlinu, koji je još u 19. veku osnovan u Beogradu – kaže Maljenović.
Doktorat i porodica
-Već, radeći u Zagrebu, pored petnaestak stručnih radova, napisao sam i dva urološka udžbenika. Doktarat sam trebao da branim negde u oktobru 1991. godine, ali okolnosti su bile takve, da sam 19. septembra naprasno seo u auto, krenuo za Nemačku i tu ostao, gde su mi nešto ranije došli supruga i deca. Nije bilo prijatno prolaziti tada punim kolima kroz opustele zagrebačke ulice, gde su se čula samo sporadična pucnjava. Nakon niza prethodno neprospavanih noći i duge vožnje, po ulasku u Nemačku, umor me je savladao, i onda sam odspavao u kolima čitavih dvanaest sati. U Nemačkoj sam boravio i ranije, na stručnom usavršavanju, i imao puno kontakata sa kolegama. Ali, više mi nije bilo do doktorata, trebalo je izdržavati porodicu, što mi je bilo najvažnije, a nije bilo ni malo lako – kazao nam je Maljenović.
Rad u struci
– Po dolasku u Nemačku, radio sam najpre kao hirurg i urolog u Gerlicu, a kasnije nastavio u Berlinu, gde sam se specijalizovao za urološke poremećaje uzrokovane neurološkim problemima, i time bio jedan od tridesetak stručnjaka za ovu usku oblast, na celom nemačkom govornom području – ponosno je istakao doktor.
Odlazak u crkvu
– U početku, kada sam došao u Berlin 1994. nisam nikog poznavao, pa sam redovno odlazio u crkvu i naše klubove – rekao je Maljenović, koji je, inače, autor knjiga „Krug“, „Paravojnik“, „Prijatelji“ i „Sokolovo gnezdo“.
