Mozak je sive boje i ostaje aktivan i nakon odrubljivanja glave, a najveći mozak ima čovek. Otkrili smo koliko ima istine u ovim tvrdnjama i jesu li to samo mitovi ili dokazane činjenice…
Mozak je sive boje
Iako su konzervirani primerci ovog organa sive boje, za to su zaslužne hemikalije u tečnosti u kojoj se mozak nalazi u laboratorijama. U stvarnosti je mozak obojen belom (živčana vlakna), crnom (pigment neuromelanin), crvenom (krvne žile i kapilari) i sivom bojom.
Klasična muzika razvija moždane vijuge
Ovaj mit ima i službeni naziv – Mocartov efekat. Razvio se pedesetih godina nakon što je jedan američki psiholog zaključio da su učenici postigli bolje rezultate IQ testa posle slušanja klasične muzike, iako stručnjaci tvrde da za tu pojavu nema dokaza. Ali, za razliku od slušanja, dokazano je da sviranje nekog instrumenta može uticati na poboljšanu koncentraciju, koordinaciju i samopuzdanje.
Učenjem se stvaraju moždane vijuge
Mozak fetusa u ranoj fazi je glatka masa bez vijuga. Rastom fetusa razvijaju se i moždane ćelije, kreirajući vijuge. Posle 40 nedelja mozak dostigne stalnu veličinu i više ne raste. Istina je da se učenjem mozak razvija, ali ne povećava se njegova veličina, niti se stvaraju nove moždane vijuge.
Podsvesne poruke deluju
Podsvesne poruke su poruke umetnute u sliku ili zvuk na ekranu na način da ne mogu biti primećene, ali navodno deluju na ponašanje osoba koje su im izložene. Iako nema naučnih dokaza da se na taj način može delovati na ljudsku svest, mnoge televizijske i radijske kuće zabranile su oglašavanje koje koristi podsvesne (subliminalne) poruke.
Čovek ima najveći mozak
Ljudski mozak prosečno teži 1,3 kilograma, dok mozak velikog kita teži oko 7 kilograma. Iako je čovek najinteligentnije biće, njegov mozak je po veličini u skladu s veličinom tela i na taj način nema veze s inteligencijom. Ali u poređenju u sa životinjama, ljudski mozak je razmerno s veličinom ljudskog tela ipak najveći. Odnos veličine mozga i tela kod čoveka je 1:50, kod ostalih sisavaca 1:180, a kod ptica 1:220.
Mozak ostaje aktivan nakon dekapitacije
Ova tvrdnja raširila se u 18. veku nakon što je jedan od očevidaca tvrdio da se žrtvi pomeraju oči pošto joj je odrubljena glava na giljotini. Medicinski stručnjaci tvrde da se, čak ako su ovakve pojave i istinite, ne radi o svesnoj reakciji nego običnom refleksu mišića. Naime, mozak nakon prekida veze sa srcem i krvotokom ostaje bez kiseonika i odumire posle dve do tri sekunde, pa je bilo koje reagovanje nakon toga nemoguće.
Svako oštećenje mozga je trajno
Iako je mozak vrlo osetljiv organ, oštećenja kao što je potres mozga uglavnom ne ostavljaju nikakve posledice na njegovo zdravlje. Čak i ozbiljnija oštećenja mogu se iznenađujuće brzo zalečiti. Dok se neuroni (živčane stanice) u mozgu ne mogu obnavljati, mesta na kojima se oni spajaju to mogu i na taj način određeni delovi mozga mogu preuzeti funkciju oštećenih delova. Zato je, na primer, moguće da osobe koje izgube sposobnost govora tu funkciju ponovno „nauče“.
Narkotici uzrokuju „rupe“ na mozgu
Droge oštećuju neurotransmitere koji su zaduženi za komunikaciju između živčanih ćelija u mozgu i na taj način ometaju rad samih ćelija. Ali „rupe“ mogu da nastanu samo sa fizičkim oštećenjima mozga, dok narkotici uzrokuju dugotrajne ili kratkotrajne promene u radu moždanih ćelija.
Alkohol uništava moždane ćelije
Kao i narkotici, alkohol oštećuje završetke živčanih ćelija i ometa njihov rad. Taj proces vidljiv je kao otežan govor i kretnje. Ali, u kasnijim stadijumima alkoholizma često dolazi do pojave Korsakovljevog sindroma, koji se karakteriše kao gubitak pamćenja, vida i slabljenje motoričkih kretnji, a uzrokovan je nedostatkom vitamina B1 i lošom ishranom koja je česta kod osoba sklonih preteranom uživanju alkohola.
Koristimo samo 10 odsto našeg mozga
Iako bismo u šali mogli reći da je to istina, činjenica je da je svaki deo našeg mozga uvek u funkciji. Neka područja su aktivnija u određenim trenucima, ali to ne znači da ostala područja tada ne funkcionišu. Na primer, dok pričamo, centar za govor u mozgu je vrlo aktivan, ali i ostali centri (centar za ravnotežu, za vid, za sluh…) su takođe istovremeno u funkciji.
