Kopenhagen traži da graditelji novog gasovoda, pored dve već ponuđene, razmotre i „alternativnu rutu“ za koju bi možda morala da se pita i Poljska.
Uzalud su finansijeri i graditelji „Severnog toka 2“, najavljenog 1.220 kilometara dugog gasovoda od Sibira do Nemačke preko Baltičkog mora ocenili da „postoje dobri razlozi“ za očekivanje da će Danska na vreme dati zeleno svetlo za izgradnju završnog odeljka (180 kilometara) kroz teritorijalne vode te nordijske države.
Koliko početkom nedelje, Jens Miler, portparol „Severnog toka 2“, izjavio je Rojtersu da „postoje dobri razlozi“ za verovanje da će Kopenhagen na vreme obraditi drugi predlog trase budućeg gasovoda (prvi predlog trase podnet je u aprilu 2018, a drugi u avgustu prošle godine), tako da bude završen, prema planu, u decembru 2019.
Umesto zelenog svetla, Kopenhagen je doneo upravo suprotnu odluku. U jeku višemesečnih pritisaka Vašingtona i Brisela da se izgradnja „Severnog toka 2“ obuzda „svim sredstvima“, Kopenhagen je izašao sa potpuno novom i neočekivanom „rampom“ na gasovod koji bi trebalo da udvostruči količinu sibirskog gasa na tržištu Nemačke i, preko nje, Evrope.
Danska državna agencija za energiju (DEA) je izašla s novim zahtevom „Severnom toku 2“ koji, uprkos ubrzanim radovima (trenutno tempom od šest kilometara položenih cevi po dnu mora dnevno), može dovesti u pitanje puštanje tog gasovoda u rad 1. januara 2020.
Akterima projekta teškog oko deset milijardi evra stigao je zahtev da „Severni tok 2“, pored dva već podneta predloga za pravac trase – kroz danske teritorijalne vode ili njenu ekskluzivnu ekonomsku pomorsku zonu (u kojoj važi svetsko pomorsko pravo) – razmotre i treću, „alternativnu rutu”. Ona bi prolazila južno od ostrva Bornholm, nadomak pomorske granice sa Poljskom, inače zakletog protivnika novog rusko-evropskog gasovoda.
Vest da je Danska ispostavila novi zahtev pred „Severni tok 2“ naišla je na oduševljenje u Ukrajini.
U Kopenhagenu su izgleda odlučni da „Severni tok 2“ ne propuste tzv. severnom rutom, koja je i kraća i jeftinija za gradnju, već da preusmere debatu oko prolaza gasovoda tzv. južnom rutom. A na toj ruti danski zakoni nalažu da se projekat stavi pod lupu procena sa stanovišta međunarodne politike i bezbednosnih interesa Kopenhagena.
