Zvončići na prsima, vrbovi venčići u kosici, svako dete manekenski doterano, a u tu njihovu „glavnu ulogu“ uključio se najviši sastav pariskog sveštenstva, vladika Justin, protojereji Nikola i Slaviša, đakoni, čteci, pojci, odrađujući molitveni deo onoliko dugo koliko mališani imaju strpljenja, a to znači – što je moguće najkraće.
Čulo se: „Gospodu se pomolimo, Gospodi pomiluj, uvek i u veke vekova, amin…“, odore duhovnika se bogato crvene i zlate, oko sjajnog episkopskog krsta i štapa obmotane vrbine grančice, prota Nikola kandilom raspiruje tamjan, svetom vodicom su osveštani na sto položeni naramci mlade vrbe. Proleće ozelenelo Saborni hram Sv. Save u pariskoj ulici Simplon, a vešte ruke brzo splele venčiće. Iz visine se oglašavaju crkvena zvona, baš kao da stižu iz nebesa, zato su i sva lica nasmešena. A i zbog dece koja su oduvek „vlasnici“ Vrbice. Istina, ovaj put su ih po brojnosti nadmašile tete i čike, školski je raspust, većina negde odjezdila, i neka je, dobro dođe predah od škole.
Uvek treba isticati da su deca naše najveće blago. Bilo da su u naručju roditelja ili ih za ručicu drže bake i deke, vidi se da uživaju. Mnogo im dragi zvončići, vrbini buketići i ikonice koje su im prote razdelile pred litiju, drago im sveće da prislužuju, lepo im u crkvi. Pravoslavlju ih uče stariji, mališani radosno prihvataju i tri ophoda oko crkve ili da tokom večernjeg bogosluženja posedaju na stepenike oltara, tu su malo pažljivi, a malo se međusobno zadirkuju, nikome ne smeta, neka dece, neka su nam živa i zdrava. A i onim starijim uskovitlale se uspomene, pa u mislima stigli do rodne grude i davnašnjih Vrbica, malo i podetinjili.
Majka sa najviše dece u hramu je Brankica Anđelković, Leskovčanka rodom sa Kosova.
– Šestero dece i muž kao sedmo dete – prijavljuje.
-Hoće li ih biti još? – pitanje je.
– Ne, ne, tačka, čekaću unučad.
Potom nabraja:
– Anđela (22), blizanci Danilo i Tina (19), Melanija (8), Natalija (6), Justin (4), suprug je Goran. Ništa u životu nije lako, ali uz božiju pomoć, slavu mu i milost, stignemo sve.
Sa mamom Slobodankom Ilić došle su Viktorija (19), Elizabeta (8) i Teodora (12), poreklo im iz Miloševca kod Velike Plane. U ruci im vrba, po povratku kući staviće je uz ikonu.
U klupko se uvili malecki Anastasija (4) i Aleksej (6) Duval-Lazić i Elena (3) Topalović sa sa kumom Simom Lalovićem. Pravcati drugari, po Simi skaču kao da je trambolina.
– Sve može, Vrbica je! – veselo komentariše Sima.
Andriji Lazareviću (7) je tata Petar vešto spleo venčić. A gde bi se slikao? Može uz ikonice. Vidi li se zvončić? Vidi. I venčić? Vidi. Vidi li se da sam dobar? Vidi. Eto…
U vedrom raspoloženju razišli se vernici. A tek kako će da bude vedro na vaskršnje jutro, ulica Simplon kao matica.
Omiljeni praznik
Majka je Branka, ćerke su joj Nina i Sonja, a Sonja se ponosi svojim čedima Anom i Aleksiom. Beograđani su sa dugim pariskim stažom.
– Mnogo volimo Vrbicu. Sve šareno, zvončići, venčići. U našoj porodici je za Vrbicu glavni režiser baka Milena – objašnjava stariji deo porodice.
Grančica pod jastuk
Lazara (6) i Nikolu (2,5) doveli Kruševljani Saša i Nevena Gavrilović čiji stomak oslikava poodmaklu trudnoću.
– Rođen sam u Parizu, a Nevena u Gnjilanu. Oduvek idemo na Vrbicu i prenosimo je na našu decu. Vrbu zakačimo uz ikonu, a i deci pod jastuk gde spavaju. Spustimo je i u vodu kojom ih kupamo – izveštaj je Gavrilovića.
Mali i veliki vladika
Aleksej (6) Duval-Lazić i Justin (4) Anđelković su po crkvenom obeležju odeveni u „stihare“ i čteci su koji pomažu kod bogosluženja, mogu i u oltar ulaziti. Majušni Justin to veoma ozbiljno prihvata, ovako objašnjava:
– Ja zamenjujem vladiku. Ja sam mali vladika Justin, a ovaj drugi je veliki vladika Justin.
Marko i Damjan Milošević
Prvi put je na Vrbici jedanaestomesečni Damjan, na prsa ga prilepio tata Jagodinac Marko Milošević. Mama Jelena prijavljuje da je ćerkica Tara (4) „iskusnija“, već treći put je na Vrbici, Dodaje da ona i suprug Vrbicu obožavaju, budi im uspomene, tamo, kod njih, na livadi je bila crkva, veliko dvorište, išlo se u krug…
Sofija pričalica
E, što je Sofija (5) pričalica! Tata Đorđe Gajić morao je da joj dozvoli da sama prislužuje sveće, a dok ispunjava tu svoju slatku želju rafalno objašnjava da je mama sa bratom Stefanom (tri meseca) ostala kod kuće, da je kupila braci zvončić, zakačiće na ikonu…
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
