“Zlatnik” za treće doba

Svetski poznat beogradski hotel i restoran Zlatnik, kroz koji je prošlo više od 2,5 miliona gostiju, posle nekoliko decenija uspešnog poslovanja promenio je namenu i odsad će biti Dom za odrasle i stare osobe. Ali ne bilo kakav dom! Pretenduje da bude najbolji, mesto gde se živi i uživa, jer neće biti „klasičan“, poput domova kakve znamo, već hotel sa pet zvezdica!

Licencirani Dom za odrasle (starije od 26 godina) i stare osobe Zlatnik hotel se sa svojih 3.000 kvadratnih metara nalazi u jednom od najšarmantnijih delova Beograda, u zemunskom Gornjem gradu.

Dostojanstvena starost

Kada uđete u objekat, prvi utisak je da ste došli ne u dom za stare, već kod prijatelja ili rođaka. Toliko je lepo i prijatno.

– To je suština, upravo to nam je bio cilj – kaže zadovoljno upravnica dr Radmila Vilma Getman.

Na njene reči nadovezuje se vlasnica Branka Vuletić:

– Za naš Zlatnik gosti su uvek govorili da se osećaju kao kod kuće, a u novije vreme su postavljali i takve recenzije. Želimo da tako bude i ubuduće – kaže gospođa Branka.

S timom socijalnih radnika, terapeuta i medicinskog osoblja, Zlatnik hotel je sada u potpunosti prilagođen potrebama starijih osoba.

– Ali tako da nemaju osećaj da su u domu, već da osete privilegiju, zadovoljstvo što ovde žive. Ne želim da zvučim prepotentno, već da ukažem kakav će im boravak biti u Zlatniku. Želimo da im pružimo dostojanstvenu starost – naglašava Branka Vuletić.

Uzimajući u obzir ponudu srodnih, postojećih domova, a verujući da je budućnost drugačija, u Zlatniku žele da ponude nešto posebno i da, kako je bio najbolji hotel, sada bude najbolji dom, lider u branši. Zato je Zlatnik poseban, jer je sve podređeno tome da, kada korisnik dođe tu da živi, nema osećaj da je u „staračkom domu“ već u objektu sa pet zvezdica.

– Poenta je da nema osećaj zatvorenosti, da se ne oseća kao da je u zatvoru, kako mnogi doživljavaju domove, već da mu je lepo i opušteno. Upravo je osećaj slobode preduslov za uživanje. Zato je i zadržan „hotel“ u nazivu – kaže upravnica, a vlasnica dodaje: „Ovo je zapravo Dom za stare, koji to nije“.

– Ne treba da bude dom, već kuća u kojoj će ljudi da žive kao kod kuće, ali zaista, i da uživaju kao kad su u hotelu sa pet zvezdica, jer će takvu uslugu i servis dobiti – ističe Branka.

Ipak, postoji razlika u odnosu na standardni hotelski smeštaj. U ovom hotelu-domu korisnici će moći da pripremaju obroke, kolače i zimnice sa kuvarima. Biće im to uživanje, smatraju naše sagovornice, ali i radna terapija, da se osete potrebnim i korisnim. Da osete da su deo velike porodice.

– I da se zna, nema ovde zamrznutog, pa ispečenog testa, nego ćemo sve mesiti! Nema gotove ili polugotove hrane ili sokova. Kod nas je sve domaće. Sve se ovde pravi, od početka do kraja – izričita je gazdarica.

Stilski nameštaj

Upravnica posebno ističe rad sa korisnicima, da se ne radi samo na njihovom prilagođavanju na nove uslove života, već i da postojeće uslove prilagođavaju korisnicima.

– U tradicionalnoj sredini poput naše, veoma je teška odluka da se član porodice smesti u Dom. Zato mi radimo i sa srodnicima kako bi otklonili barijere i emotivne konflikte koji se mogu javiti. Dakle, ne negujemo samo odnose između korisnika, već i između njih i njihovih porodica – naglašava upravnica doma-hotela „u kojem se porodici olakšava odluka, a korisnicima dolazak i ostanak“.

Spomenusmo na početku prijatan, domaćinski ambijent „kao kod svojih“, ali ne i da su u pitanju bogati prijatelji ili rođaci. Svih 50 soba (jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne) opremljene su stilskim nameštajem, uz brigu o svakom detalju. To se naročito vidi po detaljima poput posteljina, zavesa i lampi, izabranih i s ukusom usklađenih.

– Bili su nam gosti i prijatelji iz inostranstva. Kažu da ovakav dom nisu nigde videli, a svašta su obišli, da nadaleko ne postoji ovakav dom po sređenosti i prijatnoj atmosferi – ponosno prepričavaju tuđe impresije.

U Zlatnik hotelu, koji može da primi najviše 100 korisnika, otvoreni su za sve dogovore. Sve je fleksibilno, ništa nije „zakucano“. Primera radi, ukoliko neko želi da sam uživa u trokrevetnoj sobi, to će mu biti omogućeno. Fleksibilno je i vreme boravka. Može nedelju dana, dok je, recimo, porodica na odmoru, a može do kraja života. Sve po želji.

– Maksimalno smo opremljeni, kao bolnica. U planu nam je da imamo svoju hitnu pomoć, pa da ne zavisimo od gradske, već da odmah možemo da transportujemo korisnika do bolnice. Verujte, ovo je idealno mesto za uživanje treće i četvrte generacije, da im uz medicinsku negu bude i bolje nego kod kuće. Dođite, vidite, uverite se da je ovo najbolje mesto gde možete da provedete starost – poziva za kraj vlasnik Dragan Vuletić, poznat kao Kreza i Dragan Zlatnik, živa legenda među beogradskim ugostiteljima.

Smeštaj za posetu iz inostranstva

U Zlatniku pomažu i u poboljšanju mobilnosti, osposobljavanju korisnika za samostalan život posle boravka u bolnici, pripremanju za odlazak u centar za rehabilitaciju. Može biti dom i onima koji su preopterećeni nekom životnom situacijom ili im treba pauza i rasterećenje od tekućih obaveza.

– Razlikujemo se od drugih i po tome što omogućujemo smeštaj rođacima, posebno onima iz inostranstva, kada dođu u posetu. Mogu biti smešteni u jednom od apartmana 10, 15 dana ili ceo mesec. Isto to važi i za adaptaciju. Da bi se svi brže i lakše navikli, srodnik može biti smešten zajedno sa korisnikom prvih nekoliko dana – priča upravnica Rada.

Frizeraj pre bioskopa

Dom Zlatnik hotel, koji ima tri sprata, samim tim i lift, obezbeđuje udobno i bezbrižno stanovanje uz kompletnu 24-časovnu medicinsku negu, okupacionu i radnu terapiju, koja se svakodnevno sprovodi, a posete doktora specijalista organizovane su na nedeljnom nivou. I još mnogo toga pruža, jer se ovde brine o svemu, pa i o „detaljima koji život znače“. Osim ordinacije, apoteke, sale za fizikalnu terapiju i prostorije za vežbanje, ima veliku zajedničku terasu za odmor i druženje, biblioteku, prostor za umetničke radionice, bioskop i pozorišnu binu, ali i slanu sobu, velnes program, frizerski salon, pedikir…

Prilagođeno korisnicima kolica

Osam soba i kupatila potpuno je prilagođeno potrebama potpuno zavisnih osoba, odnosno onima kojima je potreban najveći stepen podrške (korisnicima kolica).

Šetnje i izleti

Zlatnik nema dvorište, ali se u blizini nalazi nekoliko parkova, a i obližnja crkva ima ogromnu portu.

– Svakodnevno ćemo odlaziti u prirodu, organizovaćemo i obilaske grada, ali i izlete van Beograda. Do Fruške gore, recimo. Nikakav problem nije da ih odvedemo i nekoliko dana na Divčibare, Zlatibor… Naravno, čim situacija s koronom to dozvoli – ističu naše sagovornice.

U gostima Džoni Dep i Svarovski

Restoran Zlatnik otvoren je 1984, a hotel sa pet zvezdica 20 godina kasnije (2004). U njegovoj vrhunskoj hrani i usluzi uživalo je 15 domaćih i stranih predsednika, brojne vladike, patrijarh German, ali i sportisti i sve „viđenije face“. O umetnicima svih branši da i ne govorimo – muzičari, reditelji, glumci. Ne možemo, a da ne spomenemo da su među gostima iz inostranstva bili čuveni Džoni Dep, Misoni, Svarovski, članovi grupe Džipsi king, Slavica i Berni Eklston… Ma, nema ko nije bio gost Vuletićima, a da nešto nije značio prvenstveno u našoj zemlji, ali i šire. To potvrđuju njihove fotografije iz posete, okačene na zidovima trpezarije. I kad čovek to sve zna, nemoguće je, a ne pitati zašto su stavili tačku na ugostiteljstvo i od elitnog hotela napravili Dom za stare. Ukratko, epilog je posledica vizionarskog razmišljanja i preduzetničkog duha vlasnika.

– Moja je bila ideja da promenimo namenu. Sin Miloš je zapravo prvi inicirao ideju. Meni se svidela, pa smo je razradili – kao iz puške kaže gospođa Vuletić.

A razlog za ovakvu odluku ne može biti jednostavniji i logičniji.

– Beogradu i Srbiji nedostaje ovakav dom za stare, ovakvog tipa i kvaliteta – smatra Branka, dok Rada dodaje: Ovo je budućnost!