Zlatna obala raj za ulaganje

Kada neko ima preko 20 godina staža na tržištu nekretnina, kao Mladen Pendo s Gold Kousta, nemoguće je i započeti razgovor, a da jedna od osnovnih tema ne bude prodaja i kupovina stanova i kuća.

Splet okolnosti je hteo da sam se u Mladenovu profesionalnost, koju naročito ističu njegovi klijenti, i lično uverila obilazeći s njim nekretnine u ovom gradu.

– Velika je razlika u prodaji nekretnina u Melburnu i Sidneju s jedne, i na Gold Koustu s druge strane. Ovo je turističko mesto u kojem su se investitori godinama smenjivali. Prvo su bili Japanci, pa Kinezi, a zatim je krenuo talas migracije Australijanaca iz Melburna i Sidneja. To je posebno primetno poslednjih godinu dana – priča Pendo.

Mladen kaže da je ulaganje u nekretnine na Gold Koustu ne samo poželjno, nego i vrlo privlačno.

– U ovom momentu je na Gold koustu za rentiranje slobodno manje od jedan odsto nekretnina, dok za prodaju ima nešto više. Ali, treba znati da još uvek 50 odsto građana ovde živi u iznajmljenim stanovima. Ponekad se i ja pitam da li su cene nekretnina realne, ali opet za kupce prve kuće krediti nikada nisu bili povoljniji. Ukoliko neko pronađe nekretninu po povoljnoj ceni, ima za depozit od 10 do 20 odsto, zavisno koliko banke traže i ima obezbeđenu hipoteku, ne treba da razmišlja da li da kupi ili ne. Rentiranje je danas skuplje od plaćanja rate, a novac bacate uludo.

Rođeni Trebinjac se obreo u Melburnu 1992, da bi se kasnije, zajedno s porodicom, suprugom Violetom i dvoje dece preselio na Gold Koust.

– Posle samo godinu dana od preseljenja supruga mi je rekla, da ne zna zašto to nismo ranije uradili, a kao da zaboravlja da smo u Melburn stigli, jer je tamo živela njena sestra – veselo će Mladen.

I zaista, Mladen se i na Gold Koustu, kao i u nekretninama, snašao kao riba u vodi. Iako je po zanimanju elektroinženjer, a u nekadašnjoj domovini je radio na hidroelektrani Trebišnjica u Trebinju.

– Gold Koust je danas među najbrže rastućim gradovima u Australiji. I ranije je bio u prvih četiri ili pet najpoželjnih destinacija na kontinentu. Danas ima 600.000 stanovnika, a procene su da će za 15 godina dostići milion.

Mladen napominje da upravo rast populacije diktira cene nekretnina u ovom gradu.

– Poslednja tri meseca, cene kuća u centralnim delovima Gold Kousta su porasle za 18 odsto, dok su apartmani otišli za tri do pet odsto. Zanimljivo je da je trend tržišta nekretnina ovde, i u glavnim gradovima Sidneju i Melburnu drugačiji. Naime, tamo cene nekretnina uvek blago rastu, dok su ovde cene znale u pojedinim periodima i da stagniraju, a nekad i čak da idu lagano na niže. Razlog tome je što ovde nemamo industriju koja bi privukla srednju ili mlađu generaciju, nego se za kupovinu uglavnom odlučuju ljudi koji su već etablirani u svojim poslovima ili koje žele da se penzionišu pa se sele u Kvinslend.

Na pitanje da li je do sada imao i neki poslovni neuspeh, naš sagovornik odgovara bez zadrške:

– U nekretninama nemam ni jedan poslovni neuspeh, sve su bili uspesi, a ovim poslom se bavim već 20 godina. Ujedno, mogu da kažem i da mi je ovaj posao hobi, jer ga zaista volim. Trenutno sam među tri „top“ agenta na Gold Koustu, a „broj jedan“ u Brodbiču, što je svakako satisfakcija i motivacija da i dalje radim.

Ipak, Mladen na profesionalnom planu za nečim žali…

– Ako to može da se nazove poslovnim neuspehom, onda je to što sam otišao iz mog Trebinja, a nisam ostvario ono što sam tamo planirao. A, imao sam velike ambicije. Kada sam došao u Australiju radio sam mnoge stvari da bih uspeo, od fudbalskog trenera na početku, firme za održavanje nekretnina, pa konačno do prodaje kuća i apartmana.

Koje su karakterne osobine potrebno da bi čovek uspeo?

– U Australiji prvo treba da izdržiš sve ono što nosi nova država. Kad dođeš sa blizu 30 godina, kao što je bio slučaj sa mnom, nije lako saznanje da moraš da kreneš sve ispočetka, Ali, najvažnija stvar je da veruješ u sebe i u one s kojima si okružen, a to je pre svega porodica.

Da li uspevate da izbalansirate porodični i poslovni život?

– U mom poslu je vrlo važno da se radi i vikendom. Tako da sam u tim danima možda delimično bio zapostavio familiju, ali sam pokušao to da nadoknadim kad god sam imao slobodan dan. Verovatno je bilo dosta toga što je moralo da se proguta i da se nekada „stisnemo“ da bi se nešto napravilo, ali to je i suština svakog života.

Šta je za vas porodična sreća? 

– Da decu izvedeš na put, jer to je nešto što ostaje iza nas. Naravno, i sinhronizacija svega što se zove život, od krova nad glavom, do sreće u porodici. Moja kćerka Daria danas ima 31 godinu, a sin Miloš 30, i svoji su ljudi. Naravno, bitno je i da nas služi zdravlje, kako bi smo sve zaokružili.

Da li ste čovek korporacije ili preduzetnik?

– Smatram da je najbolje raditi za sebe, ali s pravim partnerima. Država kao što je Australija je više predodređena da budeš „sam svoj čovek, sam svoj uspeh“, ali mnogo naših ljudi ima zadršku po tom pitanju. Mislim da je reč o sistemu u kojem smo živeli, a koji nas nije naučio tome, tako da smo morali sami da učimo. Ali, mislim da je izbor jednostavan i veći uspeh predstoji ako si sam svoj gazda.

Da li razmišljate o povratku?

– Povratak je reč koja će se vrteti u našim glavama, verovatno, dokle god smo živi. Jer ovo što smo ovde našli možda nije ono što smo mislili da ćemo naći ili što smo želeli. Ali, je igrom slučaja ispalo da smo tu gde smo. Neću da kažem da nam nije zadovoljstvo šta smo ovde uradili, ali uvek ćemo se sećati i na neki način patiti za starim krajem. Sećanja iz prošlosti su jaka, i ne daju mira. Uvek se u mislima vraćam u zavičaj, a da li će me život tamo zaista i vratiti, pitanje je – kaže Mladen Pendo.

Naši ljudi manje rizikuju

Koje su razlike u poslovanju naših ljudi i Ozija?

– Naši ljudi ne rizikuju previše, vole sigurnost. Italijani i Grci su već mnogo slobodniji i spremniji da rizikuju, da ulažu, i da vide šta će od toga da bude. Dok ljudi sa naših prostora, da li zbog sistema koji je trajao 50 godina su rezervisaniji, i verovatno je to razlog što igraju na sigurno.

Odelo (ne) čini čoveka

Pitali smo Mladena da li smatra da odelo čini čoveka.

– Mislim da je mnogo važnije ono što je ispod kože čoveka, a ne ono što je na koži. Ali, svaki čovek želi da impresionira na neki način. U poslu kojim se bavim vrlo je važno imati neku privlačnu spoljašnjost, pa je i odevanje bitno. Tako da mogu da kažem da odelo delimično čini čoveka.

Naporan rad recept za uspeh

Na pitanje šta je potrebno za poslovni uspeh, razgovoru se priključila i Mladenova supruga Violeta, inače medicinska sestra.

– Mislim da je to pre svega težak rad i posvećenost. Naravno, i da voliš to što radiš. Mladen je znao da radi i sedam dana u nedelji. Teško da je bio slobodan i jedan dan za 15 godina – ističe Violeta Mladenovu upornost u poslu.

Vino iz Trebinja

Mladen Pendo je Hercegovac i ponosan je na svoje poreklo.

– Vrlo sam odan Hercegovini i Trebinju. Tamo sam ponikao, tamo mi je koren. Moj brat Milisav još uvek održava naš zajednički vinograd u Popovom polju. Proizvodimo domaće vino kako su radili naši pradedovi, dedovi i očevi. Upravo vino je nešto što danas krasi Trebinje. Zato i pozivam sve ljude dobre volje da svrate u Trebinje. To je oaza mira, vina, dobrih ljudi, dobre hrane i zdravog života.