Sva srca biju za Baniju

Tuđina je ljuta muka, daleko od zavičaja, kaže jedna banijska pesma koja je bliska srcu mnogima koji su taj svoj rodni kraj i ognjište morali da napuste i da utočište potraže daleko od kuće.

Na hiljade njih je sredinom devedestih stiglo i u Australiju, ali da i na tolikoj udaljenosti i posle toliko godina nisu zaboravili svoje korene i prostor s kojeg potiču, pokazali su i prošlog vikenda kada su se u velikom broju okupili na humanitarnoj večeri u Srpskoj narodnoj odbrani u sidnejskom Kenli Vejlu.

Humanitarno muzičko veče organizovalo je Udruženje Srba Banije, koje je bilo i inicijator prikupljanja novčane pomoći za naše ljude koji i danas žive u tim krajevima i koji su teško pogođeni nedavnim katastrofalnim zemljotresima u Petrinji i okolini.

Sidnejski Banijci su i ovom prilikom pokazali da im svima srca biju za rodnu grudu, za rodnu Baniju. Iako crta ispod završnog obračuna još nije podvučena, jasno je da su prikupljena značajna sredstva, što je potvrdila i Bojana Miljević, sekretar Udruženja i inicijator humanitarne akcije.

– Donacije nam i dalje pristižu i za sada nemamo tačnu sumu. Ali ono što znamo u ovom trenutku jeste da će na Baniju biti poslato više od 20.000 australijskih dolara i učinićemo sve da taj novac stigne do ljudi kojima je namenjen do našeg Vaskrsa – istakla je Bojana Miljević.

Na humanitarnoj večeri u SNO sve je organizovano na najvišem nivou, od hrane, pića, muzike, do obraćanja okupljenima. Naravno, ni dobro raspoloženje nije izostalo, za šta su se pobrinuli poznati muzičari i glumci sa ovdašnje scene – od Sergeja Kožula, preko Radmile Misić, Kristine Bele, Save Radovića, Marinka Miletića, orkestra Savčeta Dinića, kao i orkestar tamburaša sa Banije koji su se svojski potrudili da goste bar na tih nekoliko sati vrate u rodni kraj.

– Veče je proteklo jako lepo, sala je bila prepuna i bukvalno nije ni moglo da stane više ljudi. A, bilo je više zahteva, tako da će nam za neku narednu akciju biti potreban veći prostor – kaže Bojana i naglašava da je najvažnije da je sve proteklo u najboljem redu.

– Ljudi su se veselili, bilo je i nostalgije, ali svi su dobro znali zbog čega su došli i nisu izostale donacije date od srca. Nadam se da će ta naša zabava izmamiti mnogo osmeha na Baniji. Želja nam je da za naš veliki praznik Vaskrs bar malo ugrejemo srca naših zemljaka na Baniji koji ponovo prolaze kroz jako težak period.

Udruženje Srba Banije redovno održava kontakt sa našim ljudima u tom kraju. Bojana Miljević kaže da je situacija izuzetno teška i da narod na Baniji prolazi pravu golgotu.

– Situacija na Baniji posle zemljotresa je strašna. Neki je čak porede i sa ratnim godinama i kažu da je gore nego što je bilo tada. Dosta se ljudi poslednjih godina vratilo na Baniju, uglavnom su to Srbi, pravoslavci. Mahom je reč o starijima, od šezdeset pa nadalje, koji su otišli tamo da čuvaju dušu Banije, da sačuvaju ta naša ognjišta i grobove. Jako im je teško i posle zemljotresa mnogi nemaju ni krov nad glavom, ni pitke vode… Zaista je preko potrebno da im pomognemo – poručuje Bojana.

Nadu daje to što pomoć šalju i Banijci iz ostalih krajeva sveta, a značajno je pomogla i država Srbija. Međutim, do nekih stigne tek minimalna pomoć, a negde je uopšte nema.

– Mnogo je pomoći upućeno od naših ljudi iz svih krajeva sveta, kao i od naše otadžbine Srbije. Međutim, mala mesta u petrinjskom kraju, kao i oko Gline, Kostajnice i Dvora, ostala su neposećena. Jedino ih obilaze naši sveštenici i poneko ko zna da u tim mestima ima ljudi, da ima naših starih koji su se vratili ili ostali tamo. Ponavljam, mnogo im je teško, ali pošto ima mnogo dobrih ljudi širom sveta kojima su koreni na Baniji, oni ih nisu zaboravili i uvek pristigne neka pomoć što lokalnom stanovništvu koliko-toliko olakšava ova teška vremena.

Udruženje Srba Banije neće se zaustaviti na ovoj inicijativi.

– Pravimo planove za naredne akcije, ali moraćemo najpre da se konsultujemo sa članovima šire srpske zajednice i sa našom Crkvom. Želimo da se dogovorimo i da vidimo kako može da se organizuje još veća zajednička akcija i da se eventualno pomogne obnova hrama u Petrinji i da se našima tamo što više olakša život – istakla je Bojana Miljević.

Veliko srce oca Saše

Veliku pomoć u distribuciji pomoći predstavljaće sveštenstvo SPC na Baniji.

– Vodili smo razgovore s našim sveštenicima na Baniji, a najviše smo u kontaktu sa ocem Sašom Umčevićem iz petrinjske parohije. On je čovek koji je tamo dugo vremena i koji je između ostalog počeo da gradi hram Svetog Spiridona u Petrinji, na mestu gde je bio stari hram iz 14. veka. Naš sveštenik Saša je divno stvorenje koje po najboljem pominje svaka srpska starica i svaki Srbin sa Banije, pa čak i Hrvati koji žive tamo. Svi kažu da je uvek spreman da pomogne, da nema vrata na koja nije pokucao da vidi da li su ljudi dobro, gde će da prenoće, imaju li čime da se pokriju i šta da pojedu. Bilo da je kiša, sneg, ili ciča zima, otac Saša je sve obilazio – kaže Bojana Miljević.

Dug i težak oporavak

Oporavak od posledica zemljotresa u Petrinji i okolini biće dug i težak.

– Svakom domaćinstvu je potrebno mnogo toga, od cigle i crepa, pa do drugih stvari neophodnih za normalan život. I ne samo da je sve uništeno, već se tlo i dalje trese. Potresi ne prestaju, ljudi kažu i da se čuju neki čudni podzemni zvukovi, a na sve to nema odgovora, niko ne zna o čemu se radi, niti dokle će da potraje. Tako da naši tamo nisu mirni, već svake noći misle šta će biti sutra. Imaju spakovanu po jednu torbu i spremni su da pobedgnu ako budu morali – kaže Bojana.