Živadin Jovanović za “China Investment”: Pojas i put ka boljem životu

Jedan od najuglednijih, ali i najtiražnijih kineskih i svetskih poslovnih časopisa “China Investment” objavio je u svom decembarskom broju, analitički tekst predsednika Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije, Živadina Jovanovića posvećen Trećem samitu Pojasa i Puta i saradnji Srbije i Kine.

Tekst se našao na naslovnoj strani najtiražnijeg svetskog poslovnog časopisa objavlјen je i na engleskom i na kineskom jeziku.

Tekst Živadina Jovanovića prenosimo u celini.

Pojas i put ka boljem životu

Treći ekonomski forum Pojas i put (BEF), održan 17-18. oktobra 2023. u Pekingu, bio je globalni događaj od istorijskog značaja. Posvećen je obeležavanju prve decenije od pokretanja Inicijative za globalni razvojni pojas i put (BRI), koju je pokrenuo predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping u septembru 2013. Prisustvovali su šefovi država ili vlada i drugi visokih predstavnika 140 zemalјa Azije, Afrike, Latinske Amerike i Evrope, kao i predstavnika 30 međunarodnih organizacija, uklјučujući generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša, BEF je sumirao dostignuća bez presedana u proteklih 10 godina i postavio čvrste osnove za kontinuitet i jasnu viziju budućih prioriteta.

Treći BEF samit je, po svim standardima, bio izuzetno važan globalni događaj sa porukama ekonomske, političke i kulturne prirode. Izuzetna pažnja svetske javnosti dolazi iz njene agende koja se, u suštini, fokusirala na ulogu BRI u izgradnji zajedničke sigurne i prosperitetne zajedničke budućnosti čovečanstva.

Pekinški treći samit BEF-a sumirao je velika dostignuća u sprovođenju cilјeva postavlјenih pre 10 godina. 150 zemalјa i 30 međunarodnih organizacija potpisalo je sporazume o saradnji u okviru BRI. Ukupna vrednost investicija u razvojne projekte u okviru BRI iznosi oko trilion američkih dolara. Uspostavlјeni su novi transregionalni i transkontinentalni ekonomski koridori, a izgrađene su moderne železnice, putevi, cevovodi, električne mreže, industrijski parkovi, blokovi čiste energije i mnogi drugi projekti koji omogućavaju nova zaposlenja i bolјi život milionima lјudi. po celom svetu. Modernizacija i izgradnja globalne infrastrukture i uspostavlјanje direktnih kontinentalnih i interkontinentalnih ruta, železnica, pomorskih i vazdušnih puteva proširili su i ojačali fizičku povezanost između zemalјa, kontinenata i okeana bez presedana u istoriji.

Orijentacija usredsređena na lјude uvek je bila od najveće važnosti u svim oblastima saradnje, uklјučujući „male, ali pametne“ programe, zdravstvene laboratorije, proizvodnju hrane, obrazovanje i turizam. Kulturna, naučna i razmena između lјudi stalno raste, promovišući međusobno učenje, razumevanje i poverenje među lјudima i civilizacijama. Nijedna druga poznata inicijativa ili međunarodna integracija nikada nije toliko doprinela rastu globalne ekonomije i bolјem životu lјudi na planeti kao što je to učinila saradnja u okviru BRI. Ovo je bio način na koji BRI gradi mir kroz razvoj i zajednicu zajedničke budućnosti za čovečanstvo.

Treći BEF samit je, po svim standardima, bio izuzetno važan globalni događaj sa porukama ekonomske, političke i kulturne prirode. Izuzetna pažnja svetske javnosti dolazi iz njene agende koja se, u suštini, fokusirala na ulogu BRI u izgradnji zajedničke sigurne i prosperitetne zajedničke budućnosti čovečanstva.

Pekinški treći samit BEF-a sumirao je velika dostignuća u sprovođenju cilјeva postavlјenih pre 10 godina. 150 zemalјa i 30 međunarodnih organizacija potpisalo je sporazume o saradnji u okviru BRI. Ukupna vrednost investicija u razvojne projekte u okviru BRI iznosi oko trilion američkih dolara. Uspostavlјeni su novi transregionalni i transkontinentalni ekonomski koridori, a izgrađene su moderne železnice, putevi, cevovodi, električne mreže, industrijski parkovi, blokovi čiste energije i mnogi drugi projekti koji omogućavaju nova zaposlenja i bolјi život milionima lјudi. po celom svetu. Modernizacija i izgradnja globalne infrastrukture i uspostavlјanje direktnih kontinentalnih i interkontinentalnih ruta, železnica, pomorskih i vazdušnih puteva proširili su i ojačali fizičku povezanost između zemalјa, kontinenata i okeana bez presedana u istoriji.

Orijentacija usredsređena na lјude uvek je bila od najveće važnosti u svim oblastima saradnje, uklјučujući „male, ali pametne“ programe, zdravstvene laboratorije, proizvodnju hrane, obrazovanje i turizam. Kulturna, naučna i razmena između lјudi stalno raste, promovišući međusobno učenje, razumevanje i poverenje među lјudima i civilizacijama. Nijedna druga poznata inicijativa ili međunarodna integracija nikada nije toliko doprinela rastu globalne ekonomije i bolјem životu lјudi na planeti kao što je to učinila saradnja u okviru BRI. Ovo je bio način na koji BRI gradi mir kroz razvoj i zajednicu zajedničke budućnosti za čovečanstvo.

Održavanje Trećeg samita BEF i Konferencija privrednika (CEO), paralelno, poklopilo se sa produblјivanjem tektonskih promena u globalnim odnosima. Tokom konferencije generalnih direktora potpisano je mnogo novih sporazuma o saradnji u ukupnoj vrednosti od 97,2 milijarde dolara. Dve velike kineske banke – Banka za razvoj i Izvozno-uvozna banka – svaka je postavila period finansiranja od 350 milijardi RMB. Dodatni iznos od 80 milijardi RMB biće dostupan Fondu Puta svile. Najavlјeno je da će Kina sprovesti 1000 malih projekata pomoći za život.

Globalna većina teži intenziviranju procesa izgradnje novog multipolarnog svetskog poretka zasnovanog na jednakosti, otvorenosti, inkluzivnosti, nemešanju i slobodi izbora društveno-ekonomskog razvoja. Novo demokratsko upravlјanje globalnim odnosima služiće jednakim pravima i potrebama svih nacija, svih regiona i svih lјudskih bića, a ne samo odabranih. Postalo je sasvim jasno da se globalna većina čvrsto drži univerzalnih principa i vrednosti, međunarodnog prava sadržanog u Povelјi UN, a ne tzv. na. Globalna većina odlučno odbacuje svaki oblik neokolonijalnih odnosa, hegemonije ili mešanja u unutrašnje stvari. Oni doživlјavaju BRI, njegove principe, institucije i nove integracije poput BRIKS+, SCO i EAEU kao stubove i preteču pravednog i istinski demokratskog svetskog poretka.

U vreme nadolazeće globalne recesije izazvane prekinutim linijama snabdevanja, protekcionizmom, nelegalnim sankcijama, energetskim i prehrambenim krizama i ogromnom potrošnjom na ratove i naoružanje umesto na razvoj, Treći BEF samit postao je najveći, jedinstveni globalni forum koji uspešno daje prioritet konstruktivnim pristupima. na održivi razvoj, stabilnost, odgovorno upravlјanje, uzajamno korisnu saradnju umesto da izaziva hladnoratovske podele, konfrontacije, pa čak i ratove, čime se koči mirni razvoj.

Kineski narod i rukovodstvo na čelu sa predsednikom Si Đinpingom obezbedili su trajan i stalan napredak u svim sferama unutrašnjeg društveno-ekonomskog razvoja, kao i u otvorenoj bilateralnoj i multilateralnoj saradnji, doprinoseći rešavanju glavnih svetskih izazova i kriza. „Kina može da bude dobro samo kada je svetu dobro“, rekao je predsednik Si Đinping u uvodnoj reči. Kina je postala sinonim politike otvorenosti i reformi, podmlađivanja i inovacija, prilagođavanja i stabilnosti, eliminacije siromaštva i najviših dostignuća u oblastima G5, AI, robotike, mikrobiologije i istraživanja svemira – u novim tehnologijama uopšte. Sposobnost zemlјe da se suoči sa novim izazovima i traži rešenja u interesu svih, da zadrži inicijativu i napreduje, da svoj razvoj uvek doživlјava blisko povezanim sa globalnim i razvojem drugih, donele su Kini reputaciju prijatelјskog i pouzdanog partnera. Brojne globalne inicijative, poput Inicijativa za razvoj, Mirovne inicijative, Civilizacijske inicijative i normalizacije odnosa između Saudijske Arabije i Irana, naišle su na pohvale svjetske javnosti i svih odgovornih lјudi orijentiranih na mir i prosperitet.

Prioriteti druge decenije

Strategija osam glavnih koraka koju je predsednik Si Đinping predstavio na Samitu BEF-a za budući razvoj u okviru BRI potvrđuje jasnu viziju i odlučnost da će ova jedinstvena integracija nastaviti da jača i raste globalno, otvorena, inkluzivna i višedimenzionalna na obostranu korist zemalјa učesnica. i organizacije, kao i za dobrobit globalne ekonomije u njenom klјučnom trenutku. Prema rečima predsednika Si Đinpinga, BRI je: „Zajedno planiramo, zajedno gradimo i zajedno koristimo“. Iako je izraženo u kontekstu ekonomske saradnje, podjednako je relevantno i kada se govori o potrebi očuvanja mira i jednake bezbednosti za sve. Iznova i iznova shvatamo da su mir, bezbednost i razvoj nedelјivi. Prioriteti za narednu deceniju saradnje u okviru BRI uklјučuju, između ostalog: izgradnju visokokvalitetnih multidimenzionalnih mreža povezivanja u Kini i Evropi; podržavanje otvorene svetske ekonomije; zeleni razvoj; inovacije za sve; međulјudska razmena; sistem ocenjivanja usklađenosti za kompanije uklјučene u BRI saradnju; promovisanje saradnje BRI zasnovane na integritetu; jačanje institucionalne izgradnje.

Samit BEF-a bio je jasna manifestacija volјe, interesa i odlučnosti svih za zajednički rad, produblјivanje međusobnog razumevanja, solidarnosti i saradnje u kojoj svi dobijaju – za bolјu budućnost čovečanstva. Pored toga, Samit je pružio odličnu priliku za bilateralnu razmenu među liderima toliko zemalјa o pitanjima od zajedničkog interesa, uklјučujući načine i sredstva za okončanje tenzija, konfrontacije i ratova, kao što su jedan u Ukrajini i drugi na Bliskom istoku, kako kanalisati resurse, lјudske i ekonomske potencijale da bi se što bolјe zadovolјile potrebe za ravnomernim razvojem i jednakom bezbednošću svih zemalјa. Da sumiramo – kako izgraditi demokratski, pravedan, prohumani multipolarni svetski poredak.

Srbija, Kina i BRI

Nezavisna, vojno neutralna Srbija i Kina tradicionalni su prijatelјi i pravi partneri. Nјihovi odnosi su zasnovani na dubokom međusobnom poverenju i poštovanju. Oni podržavaju jedni druge u zaštiti legitimnih prava i interesa na međunarodnim forumima, posebno u Ujedinjenim nacijama. Srbija podržava politiku Jedne Kine; Kina podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, s obzirom na to da Pokrajina Kosovo i Metohija ostaje sastavni deo suverene Srbije.

Od svog osnivanja, Srbija je igrala istaknutu ulogu u implementaciji BRI i saradnje Kine i CEEC u okviru BRI. Kao balkanska i centralnoevropska zemlјa, raskrsnica regionalnih i evro-azijskih koridora, Srbija je nastala kao čvorište i most u saradnji Kine i Evrope (EU) u okviru BRI u promovisanju povezanosti i trgovine, a posebno u unapređenju kopnenog i morskog ekspresa. Linija iz luka na Sredozemnom moru (Pirej, Solun) ka srednjoj i severnoj Evropi.

Prekretnica 2016

Dok je saradnja Srbije i Kine imala dugu istoriju napretka, državna poseta predsednika Si Đinpinga Srbiji 2016. godine bila je prekretnica u izgradnji sveobuhvatnog strateškog partnerstva. Potpisano je na desetine različitih sporazuma koji pružaju pravni osnov za trgovinsku saradnju, infrastrukturna ulaganja, proizvodnju energije, industriju i javne usluge.

U međuvremenu, obim trgovine je povećan 185 puta. Kineske kompanije -China Road And Bridge Corporation (CRBC), China Shandong Int., China Communication Construction Compani (CCCC), China Railvai Int., Shandong High Speed, LingLong Zrenjanin – izgradile su stotine kilometara modernih autoputeva, mostova, industrije, rudnici, železnice, laboratorije. Tri kineske kompanije koje posluju u Srbiji (Zijin Mining, Zijin Copper, Bor i Hibis Group Serbia Iron and Steel, Beograd) postale su prvi, drugi i treći najveći izvoznici iz Srbije. Kina je postala drugi trgovinski partner Srbije. Kina je od 2021. godine postala najveći strani investitor u Srbiji. U kineskim kompanijama koje posluju u Srbiji zaposleno je preko 20.000 lјudi. Nacionalni i prekogranični savremeni putevi i železnice koje su izgradile kineske kompanije u okviru BRI i Kina-CEEC značajno su proširile prednosti povolјnog geopolitičkog položaja Srbije, regionalne povezanosti i produktivnosti nacionalne ekonomije.

Zajedno sa impresivnom ekonomskom saradnjom, napreduju i druge oblasti saradnje. Raste razmena lјudi u svim pravcima nauke, obrazovanja, kulture, sporta, omladine, trustova mozgova, posebno turizma. Srbija je otvorila Kulturni centar u Pekingu, dok je Kina u Beogradu izgradila jedan od najvećih i najlepših kulturnih centara u Evropi. Centar se nalazi na Konfucijevom trgu broj 1, u blizini mesta gde se do aprila 1999. godine nalazila zgrada kineske ambasade, očigledno greškom, bombardovana i uništena od strane NATO aviona tokom ilegalne vojne agresije na Srbiju (SRJ). Međunarodna razmena dobila je snažan podsticaj kada su pre nekoliko godina na snagu stupili sporazumi o ukidanju viza i uspostavlјanju direktnih vazdušnih veza. Sada se odvijaju direktni letovi iz Beograda za Tjenđin, a u toku su pregovori o uspostavlјanju dodatnih letova iz Beograda za Peking i/ili Šangaj.

Simboli uspeha

Mnogo je simbola uspešne srpsko-kineske ekonomske saradnje u okviru BRI. Ali dva od njih imaju posebnu reputaciju i relevantnost. Prvo je Steel and Iron Co. u Smederevu, gradu na Dunavu, koji zapošlјava preko 5.000 lјudi, koji je predsednik Si Đinping posetio 2016. godine i kasnije rekao da su Srbija i Kina „čelični prijatelјi“. Od tada je ovaj izraz postao uobičajen. Drugi simbol je brza pruga Beograd-Budimpešta (350 km), koja će skratiti vreme putovanja između srpske i mađarske prestonice sa sadašnjih 8 sati na 2,40 sati. Prva deonica pruge Beograd-Novi Sad završena je i funkcioniše od 2022. godine. Očekuje se da će deo Srbije do granice sa Mađarskom biti završen do kraja 2024. godine, dok se ceo projekat, uklјučujući i deonicu Mađarske, očekuje do kraj 2025. Ovo će biti prva brza pruga koju finansira i izgradi Kina u Evropi i prva pruga sa bežičnim komunikacionim sistemom. Pruga Beograd-Budimpešta deo je modernizacije železnice na Evropskom koridoru 10, koji vertikalno povezuje mediteranske luke Pirej i Solun sa centralnom i istočnom Evropom i severnim i Baltičkim morem. Važno je napomenuti da je, prema javnim izjavama visokih predstavnika, Evropska komisija nedavno ponudila Srbiji finansijsku pomoć za modernizaciju južnog železničkog kraka na istom koridoru E-10 od Beograda do Niša (240 km).

Delegacija Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koju čini nekoliko ministara u Vladi i veliki broj izvršnih direktora, učestvovala je na Samitu i CEO konferenciji BEF-a. Potpisan je novi set od 18 sporazuma između Srbije i Kine, uklјučujući i strateški važan Sporazum o slobodnoj trgovini. Očekuje se da će ovaj sporazum dati novi podsticaj bilateralnoj trgovini, podstaći, posebno, srpski izvoz hrane, vina i žestokih pića, mesa, kao i industrijskih proizvoda. Predsednik Aleksandar Vučić i predsednik Si Đinping održali su strateški važne razgovore o načinima proširenja i intenziviranja bilateralne, multilateralne, a posebno saradnje u okviru BRI i CEEC. Dvojica predsednika su potvrdila „čelično prijatelјstvo” između dve zemlјe i naroda, međusobnu otvorenost i spremnost da prošire i intenziviraju sva polјa uzajamno korisne saradnje. Oni su istakli značaj pridržavanja politike jedne Kine i poštovanja suvereniteta, odnosno teritorijalnog integriteta Srbije. Kraj 2025. godine ponovo je potvrđen kao rok za završetak brze pruge Beograd-Budimpešta. Prijatelјski odnosi Srbije i Kine i sveobuhvatna saradnja su pohvalјeni kao dobar primer i inspiracija.

Posle posete predsednika Aleksandra Vučića Kini od 17. do 18. oktobra, njegovog učešća na Samitu BEF-a i razgovora sa predsednikom Si Đinpingom, dinamika srpsko-kineske saradnje i političkog dijaloga dobila je novi zamah. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić posetila je Šangaj 4-6. novembra kako bi predstavlјala Srbiju kao počasni gost na Međunarodnom sajmu uvoza u Šangaju (CIIE). Ona je razgovarala sa premijerom Li Kiangom, a 6. novembra ju je u Pekingu primio predsednik Si Đinping. Predsednica Vlade Srbije sastala se sa nizom važnih poslovnih partnera, među kojima je i kompanija Shanghai Renevables Co., sa kojima je razgovarala o realizaciji projekta obnovlјive energije.

Redovni politički dijalog na najvišem nivou, uparen sa praktičnim poslovnim pregovorima, nastavlјa da razlikuje srpsko-kineske odnose i saradnju.

Saradnja i strateško sveobuhvatno partnerstvo Srbije sa Kinom, kao njena aktivna uloga u međunarodnoj saradnji u okviru BRI i Kina-CEEC, donela je Srbiji višestruke koristi.

Pre svega, Srbija je dobila značajnu i stabilnu podršku za ekonomsku obnovu zemlјe i dinamičan društveno-ekonomski razvoj; finansije za obnovu, modernizaciju i proširenje osnovne infrastrukture, posebno prekogranične komunikacione povezanosti. Klјučno je da Kina nikada nije postavila nikakav politički preduslov da podrži Srbiju na bilo kom polјu.

Drugo, Srbija je donela nove tehnologije i unapredila zapošlјavanje, posebno mladih, obrazovanih lјudi. Životni standard je pobolјšan.

Treće, saradnja BRI i CEEC pomogla je Srbiji da se bolјe poveže sa evropskom i globalnom infrastrukturom i trgovinom; da se modernizuju putevi, železnica, telekomunikacije i proizvodnja električne energije; da budu blisko povezani sa izvorima inovacija i novih tehnologija, kao što su 5G, AI, robotika, zeleni razvoj i tako dalјe.

Četvrto, obezbediti veću stopu rasta BDP-a, pomažući nacionalnoj ekonomiji da premosti razvojni jaz prema razvijenim ekonomijama Evrope (EU). Tokom proteklih godina, saradnja Srbije sa Kinom, BRI i CIEC okvirima opravdala je ovo očekivanje. Srbija i danas, u periodu recesije u Evropi, uspeva da održi veći rast BDP-a od većine svojih suseda, od kojih su neki i članice EU.

Peto, održavajući i dalјe razvijajući saradnju sa susednim zemlјama, zemlјama zapadne hemisfere, posebno sa zemlјama članicama EU, Srbija istovremeno vredno radi na proširenju i intenziviranju saradnje sa Kinom, Rusijom, Indijom i zemlјama globalnog Jug, nastojeći na taj način da obezbedi uravnoteženiju disperziju ekonomskih interesa na geopolitičkom pejzažu.

Polazeći od sopstvenog iskustva, Srbija dobro razume rizike ekonomske i finansijske prezavisnosti sa jedne geopolitičke strane. Ekonomski suverenitet nije zastarela vrednost, kako se neki pretvaraju. Možda su se promenili samo uslovi i načini zaštite.

Srbija je uverena da je njen najbolјi put ka bolјem životu očuvanje nezavisnosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, otvorenosti za obostrano korisnu saradnju, vojne neutralnosti i poštovanja principa Povelјe UN. Srbiju ne treba učiti ko su „demokratije“, ko su „autokratije“, ko šire „maligne uticaje“, a ko izvozi „obojene revolucije“, ko su „pouzdani“, a ko „nepouzdani“ partneri. Sloboda izbora partnera i oblasti saradnje je neotuđivo suvereno pravo.