“Želim da budem kao Helmut Kol”

Nosilac liste Za budućnost Crne Gore Zdravko Krivokapić dao je intervjuu za Velt. A list Tagescajtung ocenjuje da bi Zapad, ako buduća vlada napravi samo jedan pogrešan korak, ponovo mogao da stane na stranu Đukanovića.

List Velt donosi intervju sa Zdravkom Krivokapićem. On bi, kako ocenjuje nemački dnevnik, „mogao da bude novi premijer Crne Gore“.

– Svi smo videli: dosta je bilo. Crna Gora je u kandžama neslobode i korupcije“, odgovara Krivokapić na pitanje šta drži koaliciju koju čine najrazličitije stranke. I nastavlja: „Želimo da ostvarimo prvu stvarnu demokratsku promenu u našoj zemlji od 1945. S tim u vezi još uvek sam pod utiskom doživljaja koje sam imao u Nemačkoj…

…kada ste bili u Nemačkoj kao stipendista DAAD, Nemačke službe za akademsku razmenu – nadovezuje se novinar „Velta“.

– Bilo je to 1988. u lepom Karlsrueu, kada je Helmut Kol bio u poseti. Kancelar se dovezao ispred gradske većnice u pratnji samo jednog automobila sa obezbeđenjem. Cimeru i meni je bilo dozvoljeno da se približimo kancelaru, a neki građani su mu čak postavljali pitanja. Mada je bilo i demonstranata koji držali transparente sa karikaturama Kola. To je bio moj prvi susret sa demokratijom. Tada, pod Titovim komunističkim režimom u Jugoslaviji, to je bilo nezamislivo. Želim da budem takav šef vlade: neko kome čovek može da obrati i da ga kritikuje, neko ko nije uvek okružen teško naoružanim telohraniteljima. Trideset godina kasnije, konačno se susrećem sa demokratijom u svojoj zemlji.

Ispunićemo ugovorne obaveze prema EU i NATO

Na pitanje kako misli da formira snažnu vladu, s obzirom na to da Đukanović ima predsednički mandat do 2023, Krivokapić odgovara:

– Snagom zakona. Policija i vojska su deo izvršne vlasti. Vremena kada je predsednik mogao da radi šta hoće, moraju se okončati. Politička korupcija je najveća pošast naše zemlje.

Na konstataciju novinara „Velta“ da Krivokapić vodi koaliciju u kojoj su prosrpske stranke, čije se mnoge pristalice više orijentišu ka Rusiji, nego ka Zapadu, Krivokapić kaže da mnogi tvrde da je „pro ruski“ orijentisan ili da se oseća „pripadnikom nekih drugih zemalja“ – ali „to sve nije tačno – imam obavezu samo prema građanima Crne Gore“.

Na pitanje o budućem kursu Crne Gore prema NATO i EU Krivokapić objašnjava: „Mi smo mala zemlja u srcu Evrope koja ima stanovnika ne više od, na primer, Štutgarta. Hoćemo i želimo da ispunimo svoje ugovorne obaveze prema EU i transatlantskom savezu. Da budem jasan: posvećenost prethodnog režima Evropi bila je samo na rečima. Osam godina se razgovaralo bez rezultata. Nasuprot tome, mi ćemo primeniti smernice za vladavinu zakona i protiv korupcije i ubrzati proces postajanja delom velike porodice EU.

Autokrata, ali naš

– Dok se većina Crnogoraca raduje istorijskoj pobedi i demokratskoj perspektivi zemlje, u regionu postoji zabrinutost. I iz Brisela i Vašingtona takođe za zabrinutošću gledaju na malu jadransku državu, jer Milo Đukanović je doduše autokrata, ali je dokazano naš autokrata – piše Andrej Ivanji za berlinski Tagescajtung.

– Pobednička koalicija požurila je da saopšti da ne želi da menja crnogorske spoljnopolitičke sporazume i obaveze. Odmah su u to hteli da uvere partnere u Briselu i Vašingtonu, posebno u pogledu članstva u NATO i uvezi s Kosovom, najvećem nerešenom problemu regiona. Ali, ostaju sumnje.

U tekstu se podseća da je „u Beogradu pobeda prosrpske crnogorske opozicije proslavljena gotovo glasnije nego u Podgorici. Još jedan autokrata, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavio je pobedu srpskih partija u Crnoj Gori kao svoju, pa se očekuje veliki uticaj Beograda na Crnu Goru, kao na primer u Bosni i Hercegovini na bosanske Srbe“.

Na vlast je došlo „stado nekada ratobornog pastira“

– Birači Saveza za budućnost Crne Gore prosto obožavaju krajnje konzervativnog mitropolita crnogorskog Amfilohija, koji je aktivno vodio kampanju za srpske stranke. Amfilohije je, kao i čitava Srpska pravoslavna crkva, odlučno protiv priznavanja nezavisnosti Kosova – piše berlinski list.

– Dok je vlada odana Đukanoviću imala relativno loše odnose samo sa Srbijom, matica crnogorskih Srba, zbog nerešenih ratnih računa, ima problematične bilateralne odnose sa gotovo svim postjugoslovenskim državama. I zato je u Crnoj Gori i regionu radost zbog demokratskog preokreta pomešana sa zabrinutošću zbog nepoverenja u snage koje sada dolaze – ocenjuje se u tekstu.

– Osim toga, Đukanović je daleko od toga da je obezvlašćen. Njegov predsednički mandat traje još dve godine, zemlja je podeljena i teško je demontirati autokratski sistem izgrađen decenijama. Ukoliko buduća vlada, posvećena demokratiji, napravi jedan jedini korak u pogrešnom smeru, oblikovan srpskim pogledom na region i svet, Zapad će ponovo stati iza Đukanovića. Jer šta znači autokrata – ako je naš autokrata? I ako se eventualni neredi drže pod kontrolom – zaključuje Andrej Ivanji u tekstu za „Tagescajtung“.