Zbog nedostatka domaće radne snage sve više stranaca dobija posao u našoj zemlji

U skladu sa povećanom tražnjom poslodavaca za radnom snagom, sve je veći broj stranaca koje angažuju domaće kompanije, jer su zamenili deficitarne profile radne snage u našoj zemlji, pre svega u oblasti građevinarstva – zidare, stolare, dok je sve više i onih koji rade i u IT sektoru, kao i u uslužnim delatnostima, izjavio je direktor Nacionale službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.

Martinović je za Tanjug rekao da je od početka godine izdato više od 14.000 radnih dozvola strancima i da je to značajno veći broj nego prethodnih godina. Prema rečima Martinovića, tu vidimo da su upravo ti stranci koji su angažovani zamenili deficitarne profile radne snage koji nedostaju u Republici Srbiji.

– Prošle godine smo izdali 35.000 dozvola za rad strancima, ako to poredimo sa 2021. godinom to je značajno više, jer je tada izdato 23.000 radnih dozvola, dok je 2020. godine nešto više od 13.000 dozvola izdato za rad strancima – naglasio je on.

Najveći broj radnika iz inostranstva, dodaje Martinović, ima srednju stručnu spremu.

– Ima i visoko obrazovanih, dok se javljaju i nekvalifikovani radnici, ali je treći i četvrti stepen obrazovanja najzastupljeniji, jer su odgovarajući kadar koji menja domaću radnu snagu, zbog toga što se angažuju na veoma važnim infrastrukturnim projektima u našoj zemlji, jer ti projekti moraju da se završe na vreme i ovi radnici su preko potrebni – rekao je on.

Martinović objašnjava za Tanjug da poslodavac pre nego što zaposli stranca mora da ispoštuje Zakon o zapošljavanju tj. mora da prethodno prođe test tržišta rada koji sprovodi NSZ i ukoliko na domaćem tržištu rada nema dovoljno kvalifikovanih radnika i u dovoljnom broju, tek nakon toga može da zaposli strance. U zavisnosti od vrste radne dozvole, podnosi je poslodavac ili strano lice.

– Ukoliko lice ispunjava uslove za ličnu radnu dozvolu, onda oni sami podnose zahtev i mogu da rade za bilo kog poslodavca, ali ipak najveći broj izdatih dozvola za rad jesu dozvole za zapošljavanje koje podnose poslodavci, a uslov je da stranac ima prethodno i dozvolu za boravak u našoj zemlji – dodao je on.

Dozvola za boravak se izdaje na period uglavnom do godinu dana, objašnjava Martinović, ili koliko je potrebno zbog posla, jer postoji i mogućnost produžetka ukoliko radnik dolazi iz zemlje sa kojom imamo međunarodne sporazume u ovoj oblasti.

– Svakako poslednjih godina, bez obzira sa kime imamo potpisane međunarodne sporazume, najviše radnika dolazi iz Kine, Rusije i Indije, ali i iz zemalja regiona – BiH, Severne Makedonije, Crne Gore, dok ih je sve više i iz Ukrajine i Nepala – rekao je on.

U poslednjem periodu veliki broj Ukrajinaca i Rusa je došao u Srbiju, pre svega u naš glavni grad, a na pitanje u kojim oblastima oni traže posao, Martinović ističe da Rusi najčešće dobijaju radne dozvole za rad u IT sektoru i da je to visoko kvalifikovani kadar u oblasti informacionih tehnologija, a da Ukrajinci najčešće traže lične radne dozvole, što znači da mogu biti angažovani kod bilo kog poslodavca.

– Rusi dobijaju i dozvole za samozapošljavanje i osnivaju svoje firme u našoj zemlji – dodao je Martinović.

– Što se tiče radnika koji su u tranzitu, pre svega migranti iz Sirije i Avganistana oni nisu kategorija kojom se NSZ bavi, jer ne dobijaju ni boravišne dozvole niti radne dozvole –  objašnjava on.

Zanatlije, vozači i građevinski radnici su kadar koji nam najviše nedostaje, a Martinović dodaje da dualno obrazovanje može da reši ovaj problem za neke profile, u zavisnosti od toga koji poslodavci, škole i učenici se za to opredele.

– To je zaista dobar sistem da se nadomesti nedostatak velikog broja stručnjaka i profila koji nedostaju u našoj privredi i ima zainteresovanih škola i poslodavaca za dualno obrazovanje, kao i mladih čiji se broj povećava iz godine u godinu, jer žele da na ovaj način steknu praktične veštine i da se zaposle što pre – zaključio je Martinović.