Jestivo ulje u prodavnicama skuplje je nego pre godinu dana, a cena je u proseku skočila za oko 30 dinara, kod nekih i više.
Prošle godine je otkupna cena suncokreta bila 38 dinara, što uz proizvodnju ulja, PDV i marže, obezbeđuje cenu ispod 130 dinara.
To govori da je nepravedno došlo do povećanja cene ulja, kaže za RTS Vojislav Stanković, agroekonomski analitičar. Poručuje da u narednom periodu uljari kalkulišu otkupnu cenu suncokreta na 49 dinara što uz ostale koeficijente omogućava maloprodajnu cenu ispod 150 dinara.
Vojislav Stanković ističe da Srbija, uz Francusku, ima fantastične uslove za proizvodnju uljarica i soje. Poslednje tri godine proizvodnja je dostigla 700.000 tona na 226.000 hektara i prinosom od 3,1 tone.
Prošle godine je, zbog klimatskih uslova, proizvedeno 637.000 tona.
Prema Stankovićevim rečima, kada se tu doda koeficijent ulja u suncokretu 44 posto potencijali za proizvodnju sirovog ulja od suncokreta su trista do trista pedeset hiljada tona.
– Međutim, mi godišnje proizvedemo 180.000 tona jestivog ulja od suncokreta. Treba reći da je kvalitet jestivog ulja odličan, standardi visoki i da su znatno viši od EU. U EU proizvodnja jestivog ulja ukoliko sadrži 51 odsto suncokreta, uljane repice i soje deklariše se kao suncokretovo ulje. Kod nas je 90 procenata ulja spravljeno od suncokreta – objašnjava Stanković.
Dodaje da se u Srbiji godišnje troši 12 litara po stanovniku, odnosno 82.000 tona, što zadovoljava domaće potrebe i ostaje oko 100 tona za izvoz.
– Prošle godine je otkupna cena bila suncokreta 38 dinara što, uz proizvodnju sirovog u rafinisano ulje, gde je koeficijent sedam do devet procenata, PDV-a i marže koje iznose tri do sedam posto obezbeđuje cenu ispod 130 dinara, što govori da je nepravedno došlo do povećanja cene ulja – smatra Stanković.
„Cena ulja raste zato što je sada faza setve“
Ističe da cena ulja raste zato što je sada faza setve. To je tradicionalno u ovoj fazi radi stimulisanja većih setvenih površina i uljari namerno izazivaju rast cena da bi podstakli veću proizvodnju po hektaru.
Naglašava da je setva preknuta, jer klimatski uslovi nisu zadovoljavali. Potrebna je minimalna temperatura u oranicama 10 stepeni i sada će se setva nastaviti na 220.000 hektara.
U narednom periodu uljari kalkulišu otkupnu cenu suncokreta na 49 dinara što uz ostale koeficijente omogućava maloprodajnu cenu ispod 150 dinara.
– Preko 150 dinara za litar ulja nije ekonomska računica, to su velike zarade. Ne treba praviti psihozu nestašica, tržište je dobro snabdeveno i naša proizvodnja sunckreta može da servisira domaću tražnju i svakako značajne količine za izvoz. Izvoz sirovog i rafiniranog ulja i suncokreta u semenu je prošle godine nadmašio 150 miliona dolara i bio je među 45 artikala koji su sadržani u izvozu ukupne robne privrede – ističe Stanković.
Smatra da hladniji april ove godine neće biti problem za sledeći rod suncokreta.
Država ne treba da interveniše
Prema rečima agroekonomskog analitičara, država ne treba da interveniše. Ima dve mogućnosti. Jedna je preko robnih rezervi i to su ograničene mogućnosti 8-12 hiljada tona i eventualno iz uvoza.
– Međutim, u regionu je proizvodnja ulja podbacila, posebno u Rumuniji i Bugarskoj, a nešto je manja prozvodnja u Rusiji i Ukrajini. Rumunija i Bugarska pokušavaju da sa daljih destinacija, konkretno iz Brazila nabave suncokret. Pandemija i problemi u transportu ograničavaju mogućnost dopreme – poručuje Stanković.
Smatra da fiksiranje cena nije dobro rešenje, jer ne treba rušiti tržišne uslove, zakon ponude i tražnje, jer će to samo izazvati kontraefekte.
– Srbija ima ogromne potencijale u poljoprivredi, obradivog zemljišta po glavi stanovnika imamo najviše u Evropi, agrotehnika nije u punoj meri primenjena. Sa subvencijama koje su među najnižim u Evropi i država bi morala više da stimuliše ili oslobađanjem PDV-a kod nekih inputa ili skidanjem carina kod uvoza pojedinih inputa. Najveći problem u ratarskoj proizvodnji je obezbediti kvalitetno sortno i hibridno seme – poručuje Stanković.
