Grada Kojadinović iz Despotovca, sa porodicom već pola veka živi u Švedskoj, a pre pet godina u rodnom gradu je pre pet godina na oko pet hektara zasadio 1.200 stabala oraha. Vodeća sorta na Kojadinovićevoj plantaži je američki čendler, koju je prvi zasadio u centralnoj Srbiji, a oprašivač je sorta franket, koji čini petnaestak odsto zasada. Na njegovom imanju ovih dana vredno se radi, jer je u toku zelena rezidba koja se prvi put primenjuje.
– Uložio sam da imanje ne bi bilo zakorovljeno. Ovde je moj pokojni otac Mika uzgajao pšenicu i kukuruz, jer je imao puno krava. Ja sam se opredelio za zasad oraha, jer sam čuo da on ima dobru budućnost, ali videćemo. Još nije dovoljno ispitano. Prilikom zasnivanja voćnjaka napravljene su neke greške, koje stručnjaci sada ispravljaju – iskren je Grada.
Luka Radivojević, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, koji sa kolegom Vukašinom Jeremićem radi zelenu rezidbu, potvrđuje njegove reči i dodaje da je čendler sorta koja je prilagođena plantažnom gajenju, trebalo već ove godine da ima ozbiljniji rod i vraća uloženo. Međutim, zbog grešaka na početku, stabla nisu dobro formirana.
– Zato odrastanjujemo grane i „porast“ koji sigurno neće biti potrebni. Znači, voćka više neće biti opterećena, a nepotrebne grane joj neće trošiti energiju. Formiramo krunu, izolujemo vodilicu, odnosno vrh krošnje, kako bismo podstakli bolji i pravilniji rast oraha. Još nije utvrđeno kako čendler reaguje na klimatske uslove u Srbiji, ali očekujemo najbolje – navodi Luka.
On dodaje da su ovi zasadi u Srbiji za njih novina, ali da je, u konsultaciji sa jednim profesorom iz Italije koji je napisao dosta knjiga i elaborata o uzgajanju čendlera, radio na podizanju prvog zasada u Srbiji na 30 hektara, formiranog pre šest godina.
– Taj zasad je urađen baš po njegovim savetima, a sada znanje prenosimo i na druge zasade oraha – kaže Luka.
Saša Nešić, predsednik Udruženja voćara i vinogradara, koji brine o Gradinoj plantaži oraha dok je on u Švedskoj, kaže da pun rod oraha može da se očekuje od 12. do 18. godine, a da je njegov vek, uz dobro održavanje, od 25 do 50 godina.
– Orasi se sade za naredne generacije. Drago mi je što me je Grada poslušao da ne gradi objekte, koji su mrtav kapital, i što nije zapustio svoje imanje. Ni njegov brat Aca nije zakorovio imanje, već je zasadio dunje i šljive. Pošto sam po struci poljoprivredni tehničar, uslužno održavam sve plantaže oraha na teritoriji despotovačke opštine, jer ima još zemljaka na privremenom radu u inostranstvu koji su ih zasadili – veli Nešić.
Dodaje da je na plantaži postavljen podzemni sistem za navodnjavanje, jer orah traži dosta vode, a na taj način se prihranjuju kalcijumom, fosforom i cinkom, kojih nema dovoljno u zemljištu.
Nostalgija vuče na ognjište
Grada je u Stokholmu sa suprugom Jasminom već pola veka. Jasmina se bavi kozmetikom, a Grada već četiri decenije vodi svoj restoran. Tamo su njihova kćerka Aleksandra, koja radi kao revizor i sin Ivica, inženjer po zanimanju. Grada planira povratak kad se budu penzionisali, jer u Despotovcu imaju porodičnu kuću. Inače, u Stokholm su najpre otišli njegov pokojni otac Mika i majka Stana, koja sada živi u Despotovcu.
– Nedostaju nam naša priroda, ognjište, druženje. Jasmina i ja prethodnih nekoliko godina dolazimo mnogo češće. Po četiri-pet puta godišnje. Nostalgija nas sve više vuče ka rodnom kraju. Naša deca i četvoro unučadi, koje su nam podarili, takođe vole da dođu u Srbiju – iskren je Grada.
Njegov otac Mika i majka Stana razradili su restoranski posao, onda su se penzionisali, posao prepustili sinovima Gradi i Aci, a oni su se vratili u zavičaj i nastavili da se bave poljoprivredom. Bavili su se ratarstvom, stočarstvom, vinogradarstvom i proizvodnjim rakije.
Borba sa crvom drvotočcem
Nešić kaže da je na plantaži uočio crva zvanog beli drvotočac, kojim su najverovatnije već bile zaražene uvezene sadnice. Posavetovao se sa stručnom službom i prema njihovom savetu na svaki hektar postavio po dve klopke, čiji je distributer Mađarska.
– Feromon menjamo na mesec dana. Odstranjivanje leptira crva mehaničkim putem, odnosno izolovanje mužjaka leptira u klopkama, ne dolazi do stvaranja novih jaja i reprodukcije crva, dalo je efekte. Porast stabala je vidljiv, biljke su sveže, ali je borba sa crvom neprestana. Pedesetak stabala morali smo da zamenimo novim sadnicama, jer je crv napravio velika oštećenja na njima – ocenjuje Nešić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
