Pomak ka najavljenom poboljšanju odnosa nove crnogorske vlasti sa Srbijom, narušenih tokom vladavine predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, nije kako se očekivalo, ostvaren tokom prve godine mandata nove vlasti. Mnogi veruju da je prepreka tome sam Đukanović koji je pre 15 godina sproveo referendum o nezavisnosti koji je odvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom i godinama iznosio razne optužbe na račun Beograda.
Na Zapad kao faktor u priči nekadašnje braće, ukazuje za „Vesti“ politički analitičar Dragomir Anđelković. On ističe da je za taj deo međunarodne zajednice, veliki problem bio kriminalizacija države pod Milom Đukanovićem, da ga više nisu hteli na vlasti, ali da i od novog državnog rukovodstva očekuju da sledi njihove smernice.
– Zapadni centri moći su odbacili kriminalizovanog Đukanovića na unutrašnjem planu, ali žele nastavak istog spoljnopolitičkog kursa koji je on vodio pod njihovim uticajem. Oni svako približavanje Podgorice Beogradu vide kao, ne daj bože, približavanje Rusiji, pa premijer Zdravko Krivokapić zazirući od tih centara moći održava distancu u odnosima sa Srbijom – pojašnjava Anđelković.
Đukanović je jedini iz starog miljea ostao na vlasti posle izbora. Kao predsednik kohabitira sa Vladom i Krivokapićem i ne propušta priliku da im „podmetne nogu“. Na snazi su još njegove odluke o priznanju tzv. Kosova 2008. i proterivanju srpskog ambasadora u Podgorici Vladimira Božovića, o čemu je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ukazujući da je prošlo skoro godinu dana od tada, a da je Božović kod spomenika junacima Mojkovačke bitke, rekao nešto nesporno.
– To je samo jedna sitnica koja opterećuje naše odnose – kazao je Vučić.
Dodao je da ima još toga, od dokumenta o proglašenju srpskog naroda genocidnim, do odluke o slanju vakcina iz Crne Gore kosovskoj vojsci za koju se zna da, po Rezoluciji 1244, ne treba da postoji.
Podgorica Prištini, a Beograd je Podgorici donirao vakcine u najtežem trenutku, februara ove godine. Tih 2.000 doza ruskog sputnjika V, prvih za Crnu Goru, predala je Krivokapiću premijerka Ana Brnabić, rekavši da Srbija ovakvim gestom želi novo poglavlje u odnosima koji treba da budu kao oni između braće i sestara. Da sa Podgoricom želi najbolje odnose, poručio je i predsednik Srbije.
– Ne tražimo ništa, ali nećemo dozvoliti da Srbiju bilo ko ponižava – rekao je proteklih dana Aleksandar Vučić, komentarišući Krivokapićevu izjavu da od vlasti u Beogradu zavisi kada će u zvaničnu posetu Srbiji.
Krivokapić je odgovorio putem Tvitera da Vlada nema nameru nikoga da ponižava, posebno ne Crnoj Gori najbližu Srbiju, da želi najbolje odnose i da što pre treba rešiti sve što opterećuje odnose.
Lažni državni udar
Bivša vlast Crne Gore je 2020. optužila Srbiju da je na carini zaplenila tri respiratora koja su poručili. Beograd je demantovao i odmah donirao pet aparata koje su odbili. Bilo je i krupnijih optužbi, pa je 2016. na dan parlamentarnih izbora uhapšeno više srpskih državljana optuženih da su navodno „planirali državni udar u izbornoj noći“. Prvostepenom presudom Višeg suda u Podgorici dobili su 2019. skoro 70 godina zatvora, a presudu je ove godine ukinuo Apelacioni sud.
Sutra – Godinu dana od promene vlasti u Crnoj Gori (3): Zrelost na ispitu
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
