Godinu za nama obeležio je veliki deficit radne snage i uvoz radnika iz inostranstva, uglavnom sa istoka, kako bi se bar u manjoj meri zadovoljile potrebe tršita rada, pokazuju podaci regionalnog sajta za zapošljavanje Infostud. Miloš Turinski, PR menadžer ove kompanije, izneo je zanimljiv podatak da je 2022, u odnosu na godinu ranije bilo primetno više oglasa, a nešto manje građana koji su tražili posao. Uz to je i nekoliko godina unazad, na tržištu rada u Srbiji primetan nedostatak određenih zanimanja, prvenstveno zanatskih.
Nedostatak radne snage
– Najtraženije oblasti i sa najviše mogućnosti za zaposlenje tokom protekle godine bile su trgovina, prodaja, IT, mašinstvo, administracija i ugostiteljstvo – naveo je Turinski za „Vesti“.
Prethodne godine je, prema podacima Infostuda, bilo 13 odsto više raspisanih konkursa nego 2021. odnosno bilo je 76.247 oglasa za posao.
– O nedostatku radne snage ukazuju i podaci da je broj kandidata koji u potrazi za zaposlenjem bio manji za dva odsto u odnosu na 2021. i iznosio je 237.897. Takođe, prosečan broj konkurisanja je u znatnom padu i lane je iznosio 47 po jednom oglasu, dok je 2021, bio 57.
Poslodavci su, navodi Turinski, najviše raspisivali oglase za prodavce, vozače, magacionere, administrativne radnike i radnike u proizvodnji.
– Zanimljivo je da se želje kandidata nisu mnogo razlikovale od potreba poslodavaca, pa su i najviše konkurisali za pozicije prodavac, administrativni radnik, komercijalista i telefonski operater – priča naš sagovornik.
On je objasnio da je pored opštepoznatog deficita koji vlada u IT sektoru već godinama unazad, prethodne godine, u prvi plan izbio deficit zanatskih zanimanja i uvoz radnika iz istočnih zemalja.
Tako je prema podacima Infostuda najveći deficit bio izražen za pozicije magacioner, konobar, kuvar, mesar, higijeničar, ali nam u velikoj meri nedostaju i građevinski radnici, vozači i zanatlije poput automehaničara i vodoinstalatera. Sa manjkom kadrova na tržištu susreli su se i poslodavci koji su bili u potrazi za elektroinženjerima, diplomiranim farmaceutima, ali i advokatskim pripravnicima.
Uvoz sa Istoka
Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže za „Vesti“ da je u poslednjih par godina, odliv radne snage iz Srbije veći, pošto neke zemlje zapadne Evrope, vape za radnom snagom.
– Naši ljudi idu ka Nemačkoj, Austriji, Švedskoj, zemljama kojima tradicionalno gravitiraju u potrazi za poslom, jer su to bogate zemlje u kojima su veće plate. Granice tih zemalja su otvorene i za našu visokokvalifikovanu radnu snagu, poput inženjera, ali i lekara, većinom onih koji ovde čekaju posao na birou rada – priča Mihajlović.
U Srbiju sa druge strane, kaže on, dolaze ljudi iz azijskih zemalja poput Vijetnama i Indije, na plate koje su veće nego u njihovim državama.
Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je tokom 2021. bilo izdato 24.000, a tokom 2022, više od 33.000 radnih dozvola za strance. Rade kao zanatlije, vozači, građevinci, konobari, ali ima i programera, inženjera.
Na srpskim gradilištima već nekoliko godina rade Indijci, Sirijci, Libanci, pa radnici iz Burundija, Bangladeša i Nepala…
U potrazi za poslom, prošle godine je u Srbiji najmanje bilo onih bez radnog iskustva, svega 16 odsto.
– Kao i ranijih godina najveći udeo je bio među kandidatima sa 10 i više godina radnog staža, čak 35 procenata, a do pet godina radnog iskustva imala je trećina kandidata, dok je svaki peti imao od pet do deset – pojasnio je Turinski.
Posao za manje kvalifikovane
Pregled svih oglasa ovog sajta govori da se i dalje u većoj meri traže radnici sa nižim stepenom kvalifikacija. Onima sa srednjom stručnom spremom, bilo je namenjeno čak 61 odsto oglasa, četiri odsto za one sa osnovnom školom, dok je svega 35 odsto ponuđeno kandidatima sa višim kvalifikacijama ili fakultetom.
Zorana Mihajlovića ne čudi taj podatak jer, kako objašnjava, u Srbiju dolaze strane kompanije koje se bave poslovima poput ugradnje elektrokablova u automobile, što je posao za radnu snagu sa nižom spremom.
Trend u regionu
Kao i Srbiji i u Sloveniji postoji deficit građevinskih radnika, pa je nekada najrazvijenija jugoslovenska republika, danas članica EU, pojednostavljivala procedure za dobijanje radnih dozvola, kako bi privukla radnike.
– Najveći broj građevinaca, 85 odsto je iz zemalja nastalih iz SFRJ, a odatle je prethodnih 17 godina u Sloveniju došlo više od 100.000 radnika. U poslednje vreme ima i radnika iz Azije – navodi portal 24UR.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
