Odnosi između Rusije i Azerbejdžana urušili su se kroz niz brzih i oštrih udaraca. Sve je počelo prošlog meseca hapšenjem sedmorice azerbejdžanskih državljana u ruskom gradu Jekaterinburgu, u sklopu istrage o mafijaškim ubistvima starim 25 godina.
U svega nekoliko dana, dvojica osumnjičenih preminula su u pritvoru, dok su se ostali pojavili na sudu sa vidljivim povredama. Azerbejdžan je reagovao besno: otkazani su ruski kulturni događaji, sprovedena je racija u kancelarijama novinske agencije Sputnjik u Bakuu, a grupa ruskih IT stručnjaka uhapšena je pod optužbama za trgovinu drogom i sajber-kriminal. Vrhunac je bila pretnja sa ruske državne televizije da bi Baku mogao biti „zauzet za tri dana“ – što je opasno podsetilo na retoriku uoči invazije na Ukrajinu.
Stari neprijatelji, novi saveznici
Iako se rat čini malo verovatnim, raskol je stvaran i izuzetno opasan za Moskvu, piše The Telegraph. Razlog za to je iznenadni obrt: Jermenija, nakon 30 godina brutalnih sukoba s Azerbejdžanom, sada se udružuje sa svojim starim neprijateljem kako bi zajedno istisnuli uticaj Vladimira Putina sa Južnog Kavkaza.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan sastali su se 10. jula kako bi direktno razgovarali o ključnoj tački spora – takozvanom „Zangezurskom koridoru“. Reč je o predloženoj ruti koja bi preko južne Jermenije povezala Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan.
Strateški koridor u središtu sukoba
Ovaj koridor nije samo saobraćajnica; on bi ostvario panturkijski san o fizičkom povezivanju Azerbejdžana s Turskom i postao ključni deo trgovačkog „Srednjeg koridora“ od Kine i Centralne Azije do Evrope. Prema sporazumu o prekidu vatre iz 2020. godine, rutu je trebalo da nadgleda ruska bezbednosna služba FSB. Međutim, taj aranžman je sada pod znakom pitanja, jer Alijev želi da potpuno isključi Moskvu i stavi koridor pod isključivu azerbejdžansku kontrolu.
– To je poslednji veliki ruski adut u regionu. Omogućava im kontrolu trgovačkih ruta i uticaj na odnose s Jermenijom i Azerbejdžanom. Gubitak toga bio bi ogroman udarac za Moskvu – smatra Nil Melvin, direktor za međunarodnu bezbednost u britanskom institutu RUSI.
Okretanje Zapadu i Turskoj
Iako razgovori nisu doneli konačan dogovor, zamah se menja. Jermenski premijer Pašinjan se nedavno u Istanbulu sastao s turskim predsednikom Erdoganom, što je istorijski korak s obzirom na to da dve zemlje nemaju diplomatske odnose. Erdogan je nakon sastanka izjavio da Jermenija pokazuje „fleksibilniji pristup“ koridoru. U međuvremenu, Zapad predlaže da se ruta stavi pod neutralnu međunarodnu kontrolu – čime bi Rusija bila potpuno isključena.
Odnosi Jermenije s Moskvom takođe su se pogoršali, naročito nakon što su ruski mirovnjaci 2023. godine stajali po strani tokom munjevite ofanzive Bakua, kada je preuzeta regija Nagorno-Karabah. Od tada se Pašinjan, uprkos velikom protivljenju kod kuće, okreće Zapadu i traži pomirenje s Bakuom i Ankarom.
Baku pokazuje zube
Za azerbejdžanskog predsednika Alijeva, dani kada je primao naređenja iz Moskve očigledno su prošli. Analitičari tvrde da incident u Jekaterinburgu koristi ne samo za traženje pravde, već i za demonstraciju nezavisnosti.
– Problem u odnosima s Bakuom je ozbiljan. Predsednik Alijev je pokazao zube. Moskva više ne diktira uslove – rekao je za The Telegraph bivši visoki ruski diplomata. Dodatni signal bila je i javno objavljena telefonska konverzacija između Alijeva i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog o jačanju međusobnih veza.
Kremlj, s druge strane, pokušava celu situaciju prikazati kao zapadnu zaveru, optužujući strane sile – pa čak i britanski MI6 – za podsticanje nemira. No, pukotine u odnosima postojale su i ranije, na primer kada je Rusija prošlog Božića greškom oborila azerbejdžanski avion, zbog čega se Putin na kraju morao lično izvinjavati.
Ovaj sukob takođe ugrožava ključni ruski projekat – koridor Sever-Jug, trgovačku rutu koja preko Azerbejdžana povezuje Moskvu s Iranom i Indijom. Gubitak pristupa toj ruti zadao bi Rusiji ozbiljan ekonomski udarac, naročito u trenutku kada traži načine da zaobiđe zapadne sankcije. Dok Moskva nastavlja da optužuje Zapad i iza kulisa pokušava da spase što se spasiti može, deluje da su Azerbejdžan i Jermenija – nekadašnje sovjetske satelitske republike – odlučile da krenu svojim putem. Putem na kojem za Rusiju ima sve manje mesta.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
