Pavle Jovanović, političar i publicista rođen u Zemunu na današnji dan 9. februara 1849. godine, bio je osnivač i prvi urednik lista Srbobran u Zagrebu, prvog nezavisnog srpskog glasila u Hrvatskoj. Kao nastavnik, novinar i politički akter delovao je u složenim okolnostima Austrougarske, gde je kroz štampu otvarao politička, prosvetna i privredna pitanja važna za srpsku zajednicu.
Obrazovanje je započeo u Zemunu, a nastavio u Beogradu, Karlovcima, Zagrebu i Osijeku, da bi studije filozofije završio u Cirihu. Između 1873. i 1879. radio je kao gimnazijski nastavnik u Zemunu i Petrinji. Tokom boravka u Sarajevu pokrenuo je list Trebević, ali se nakon slabog odjeka vraća u Petrinju, gde ostaje u prosveti do 1884. godine.
Prekretnicu predstavlja osnivanje Srpske štamparije u Zagrebu i pokretanje Srbobrana. List je štampan na ćirilici, najpre je izlazio tri puta nedeljno, a potom je prerastao u dnevne novine. Srbobran se bavio političkim, kulturnim i privrednim temama i imao važnu ulogu u informisanju i povezivanju Srba u Hrvatskoj.
Rad u štampi podrazumevao je stalne pritiske i progone zbog kritičkog odnosa prema austrougarskim vlastima, uključujući hapšenja i boravak u tamnici. Takve okolnosti obeležile su njegovu poslednju deceniju. Pavle Jovanović preminuo je u Zagrebu 22. maja 1897. godine, u 48. godini života, u trenutku pune političke i intelektualne zrelosti.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Životni put ostaje svedočanstvo o tome da se sloboda reči i nacionalni identitet čuvaju samo beskompromisnom upornošću. Čak i kada su tamničke zidine pokušavale da utišaju njegov glas, Jovanovićeva posvećenost sopstvenom narodu ostala je nepokolebljiva, postavljajući temelje za generacije koje će na njegovoj žrtvi učiti kako se dostojanstveno brani pravo na prosvetu i sopstveno ime. Napustivši scenu u naponu snage, ostavio je iza sebe neizbrisiv trag čoveka koji je interese svog naroda uvek stavljao ispred ličnih interesa.
Piše: Stefan Bogdanović
