Građani Srbije su bankama na kraju februara dugovali blizu dve hiljade milijardi dinara, što je 330 milijardi više nego godinu dana ranije, ali se smanjio broj onih koji kasne sa otplatom kredita. Urednik portala „Kamatica“ Dušan Uzelac izjavio je za RTS da na statistiku utiče inflacija, ali i jedna novina – agresivne kampanje agencija za prodaju kredita.
Porast od 20 odsto zaduživanja naših građana u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije i Kreditnog biroa. Ipak, uprkos većem dugu, smanjio se broj onih koji kasne sa otplatom kredita.
Za proteklih dvanaest meseci najviše su se uzimali keš krediti. Postavlja se pitanje šta stoji iza ovog trenda i da li je ovakav rast ukupne mase kredita dobar znak za ekonomiju ili razlog za zabrinutost.
Dušan Uzelac je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da nismo dotakli granice opšteg zaduživanja.
Cena zaduživanja
„Inflacija utiče jer se zato i brojevi pomeraju, ali novina je i industrija posrednika koja je rasla. Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga je oštriji prema bankama za kredite koji se prodaju. Najprostiji primer su reklame o kreditima gde piše – ‘pažnja, zaduženje košta’, kao na cigaretama – ‘pušenje ubija’. To je potez regulatora koji je hteo da ograniči prodaju kredita“, navodi Uzelac.
Prema njegovim rečima, agencije sada agresivnije prodaju kredite, što je najveći generator rasta zaduživanja, dok banke nemaju fleksibilnost, već rigidne protokole.
„Narodna banka Srbije ‘drži ručnu kočnicu’ i ispod smo proseka zaduživanja u odnosu na druge zemlje jer ne možete uzeti kredit a da nemate dokaz da ćete ga vratiti, što zavisi od kapaciteta zarađivanja i stabilnosti posla“, ukazuje Uzelac.
Začarani krug zaduživanja
Dodaje da kamate osciliraju, a građani su često vezani za određenu banku jer promena banke podrazumeva komplikovanu administrativnu proceduru.
„Statistika zaduživanja je korisnija industriji nego osobama koje žele da uzmu kredit. Ceo svet je pod inflacijom, a to je tihi porez jer nestaje vrednost novca i otuda asimetrija u statistici – mogu biti veće plate, ali to nije realno“, kaže Uzelac.
Ističe da se sve češće refinansira kredit u vrlo kratkom roku, poput keš kredita, pa građani ulaze u začarani krug večitog zaduženja.
„Imamo dve vrste kredita – keš ili stambeni, i to bi moglo biti predmet buduće regulative, da se zatvori prostor nenamenskih kredita jer odu na opštu potrošnju, poput letovanja. Nema polja u zahtevu da se zabeleži da li kredit koristite za popravku zuba ili školovanje dece, pa nema statistike“, ukazuje Uzelac.
Na pitanje kako će rat u Iranu uticati na kredite, Uzelac odgovara da nikome nije u interesu da to tržište kolabira jer se tu pravi fini balans, a bankama bi odgovaralo da su svi zaduženi i da svi otplaćuju kredite.
