Više od polovine Hrvata ne može da priušti letovanje: “Lako je Poljacima da plate 2000 evra”

Hrvatski mediji bruje o rekordnoj turističkoj sezoni: broje se noćenja, automobili na auto-putevima, fiskalizovani računi u vanpansionskoj potrošnji. I tako iz dana u dan. Da li je situacija stvarno takva?

– U zemlji u kojoj hronično nedostaje dobrih vesti, hipnotične priče o još jednoj rekordnoj turističkoj sezoni vlastima dobro dođu kako bi se održao utisak kako je sve mnogo bolje nego što stvarno jeste – piše Net.hr.

Osim vlade, kojoj uspešne turističke sezone pune rupe u budžetu i tako pomažu održavanju statusa kvo, koristi imaju pre svega vlasnici hotela, nekretnina za najam i ugostiteljskih objekata, ali ostatak stanovništva, koji živi od rada, od toga nema ama baš ništa osim dodatnih frustracija.

Jer, prema podacima Evrostata, više od polovine Hrvata (51,3 odsto) od 16 godina nadalje ne može da priušti godišnji odmor od nedelju dana izvan mesta u kojem žive, a situacija je još gora i za radnike na minimalcu, jer čak 84,7 odsto ih, prema podacima Evropske konfederacije sindikata, ne može na letovanje. Blagajnica, naprosto, ne može da ide na more.

Finskim radnicima nije skup odrezak od 170 kuna (2.650 dinara)

Inflacija je podigla ionako visoke cene turističke ponude, pa je hrvatsko more ove godine postalo gotovo potpuno nedostupno građanima koji žive u kontinentalnoj Hrvatskoj, a ne odlaze na sezonski rad na Jadranu ili nemaju vikendicu na moru, odnosno rodbinu i prijatelje koji ih imaju, ali ih ne iznajmljuju turistima. Cene na obali su prilagođene radnicima iz bogatijih zemalja Evrope, odnosno sveta, ali ne i domaćem stanovništvu.

Zato ne čudi što u stotinama minuta ovosezonskih televizijskih priloga sa jadranske obale hronično i rekordno nedostaju upravo domaći turisti. Lepo je videti i čuti radnika iz finske fabrike kako mu nije skup odrezak tune od 170 kuna (23 evra) ili nemačku ili poljsku porodicu kojoj hotelski smeštaj od 15.000 kuna (nešto više od 2000 evra) za sedam dana na Jadranu ne predstavlja problem, ali te su svote za većinu hrvatskih građana misaona imenica.

Hrvati više ne mogu da priušte odlazak na godišnji odmor i ove „rekordne 2022. godine“ mnogi od njih se bolno suočavaju s tom činjenicom, ali sa razlozima zašto je tako ovo društvo još nije spremno da se suoči. Mnogi od onih koji ne mogu da priušte letovanje okriviće turistički sektor za pohlepu, međutim, to svakako nije izvor problema jer oni cene formiraju prema tržišnoj ponudi i tražnji. „Problem je to što smo siromašni i što naš rad ovde vredi premalo“, piše Net.hr.

Toliko premalo da je pola miliona radno sposobnih sreću potražilo u drugim zemljama, a dva miliona od onih koji su ostali više ne može ni na odmor u sopstvenoj zemlji.

Često se zaboravlja da veliki problem ima i stanovništvo na obali koje nema nekretnine za najam nego živi od plate, ali zbog turističke sezone mora da plaća sumanute cene za osnovne životne potrebe, a takođe ne mogu priuštiti sedmodnevni odmor izvan mesta stanovanja. Dostupnost letovanja jedan je od najboljih pokazatelja dubine društvene nepravde u Hrvatskoj.

Svojevremeno je u intervjuu za Net.hr ekonomistkinja Marina Tkalec sa Ekonomskog instituta, govoreći o domaćem turizmu, upozorila da je izvor društvene nepravde nepostojanje poreza na nekretnine i preterano oporezivanje rada.

– Ako se niste rodili sa nasleđenim nekretninama, preostaje vam samo rad, a rad je u Hrvatskoj izrazito porezno opterećen. Neko drugi se rodio sa nekretninama, kapitalom, minimalno je porezno opterećen, i odmah je u startu u prednosti. To jednostavno nije pravedno i lično zagovaram uvođenje poreza na nekretnine, uz smanjenje poreza na rad. Recimo da se zalažem za pravedniju distribuciju poreznog opterećenja – govorila je Marina Tkalec, ali oni koji odlučuju još uvek nisu spremni da je čuju.