Vežbaju rat na Balkanu

Nuklearni monstrumi Hladnog rata, američki bombarderi B-52 koji su po zlu bili upamćeni i 1999. godine, za vrema besomučnih napada NATO na SRJ, nadleteli su članice Zapadne alijanse Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i Hrvatsku, kako bi im ulili samopouzdanje nakon pojave ruske eskadre u Jadranskom moru i poslali poruku Moskvi da je Balkan njihovo dvorište.

Ovi džinovski bombarderi koji nose 20 nuklearnih projektila krenuli su iz baze Ferford u Velikoj Britaniji i leteli dovoljno nisko da ih vide i snime stanovnici Skoplja, Tirane, crnogorske obale i Dubrovnika. Ferford je jedan od najvećih aerodroma za američke avione u Evropi, a korišćen je i tokom rata u Iraku i sa SRJ kada su masovno bombardovali prištinski aerodrom Slatina i bacali kasetne bombe na granicu s Albanijom u pokušaju da slome odbranu Vojske Jugoslavije pre svega na Košarama. U Ferfordu se nalazi 501. divizija američkog vazduhoplovstva i 420. ogranak za specijalne vazdušne operacije. Takođe je komandni centar Strateških vazdušnih operacija za Evropu i NATO odatle Rusiji demonstrira svoju moć da brzo reaguje u različitim delovima kontinenta.

Ipak, letovi bombardera teško će izbrisati mučan utisak, naročito u Italiji. Naime, krajem jula ruska eskadra pojavila se u Otrantskim vratima, odnosno u oko 80 kilometara širokom prolazu između Italije i Albanije koji vodi iz Sredozemnog u Jadransko more. Da zlo po NATO bude gore, načelnik Vrhovnog štaba Italije admiral Đuzepe Kavo Dragone rekao je da su ruski ratni brodovi stigli čak do obala Ankone, dakle i do Zadra, što je sada navelo NATO da bombarderima ohrabri i Hrvatsku.

Gužva na morskom putu

Prema rekonstrukciji italijanskog dnevnika „Republika“, ruski brodovi su ušli u morski put kojim je pored njih uz zaštitu aviona i tri italijanske fregate američki nosač aviona „Hari Truman“ u konvoju izašao iz Jadranskog mora, što je dovelo do ogromne napetosti između dve grupe brodova koja je trajala tri dana.

Odmeravanje snaga nastavljeno je u Otrantskim vratima, na izlazu iz Jadranskog u Jonsko more kada se ruska krstarica Varjag našla manje od 100 kilometara od američke krstarice Forest Šerman. Ruski brod nalazio se na jadranskoj strani rta Santa Marija di Leuka, a američki na jonskoj. Nešto južnije, nalazio se nosač aviona „Hari Truman“ s pratnjom. Ovo su Amerikanci shvatili kao ozbiljnu opasnost, s obzirom na to da je osnovna namena ruskih krstarica ove klase da budu „ubice nosača aviona“. Zato su se američkom nosaču pridružili brodovi NATO iz Turske, Grčke, Italije, Španije i formirali krug oko njega kako bi ga zaštitili svojom protivraketnom odbranom.

Potera za podmornicama

Ova pat situacija otegla se sedam dana. Komanda NATO unervozila se jer je krstarica Varjag pokazala priličnu odlučnost i smirenost. To je ukazivalo da Varjag nije sam i da se blizu nalaze ruske podmornice i to verovatno iza leđa NATO flote, pa su Amerikanci poslali avione u Jonsko more da ih traže. Situacija se smirila kada je ruska eskadra mirno otplovila, pokazavši da je uprkos potapanju krstarice „Moskva“ i dalje protivnik kog se NATO plaši.

Hrvatska posmatrač

Ministarstvo odbrane Hrvatske (MORH) potvrdilo je napetu sitaciju u Jadranu.

„Pratimo plovidbu brodova stranih mornarica u zoni svoje odgovornosti. Komanda mornarice upoznata je sa prisustvom brodova Ruske Federacije u Jadranskom moru. S obzirom na to da nije uočen ulazak u teritorijalne vode Hrvatske, nije bilo razloga za reagovanje“, saopštilo je MORH.

Napeto do Afrike i Bliskog istoka

Admiral Đuzepe Kavo Dragone kaže da su Rusi uplovili u Jadran da ispipaju američku flotu i procene njenu reakciju.

– Bio je tu i špijunski brod „Vasilij Tatišćev“, zadužen za analizu radarskih frekvencija. To su situacije kada nije jasno ko koga uhodi, jer smo i mi ispitivali njihove radarske signale – objasnio je Dragone.

Prema njegovim rečima, do 2015. godine Rusija je u Mediteranu držala samo jedan ratni brod. Prema njegovim rečima, od tada su obnovili sirijsku luku Tartus i pretvorili je u važnu bazu. Prošle godine su imali desetak brodova južno od Kipra, gde su ležišta nafte i gasa i vežbe flote NATO. Od početka rata u Ukrajini Rusi su formirali u Mediteranu moćnu eskadru od 20 brodova.

Admiral Dragone smatra da će ruska mornarica u budućnosti biti veoma nasrtljiva na Bliskom istoku i u Africi, gde žele da stvore bazu u Sudanu.

– Pokušaće ponovo da se pokrenu u Egiptu, Libiji i Alžiru. Rusi više nisu usmereni samo na istočni već i na centralni Mediteran. Zato sam naredio da naše pomorske snage prošire patroliranje ne samo na zone blizu Italiji – kaže admiral Dragone.

On ima iskustva još iz Hladnog rata i tvrdi da je sada situacija napetija.

– Prelazi se iz nadmetanja u krizu, koja preti da preraste u sukob. Uaprilu su dve ruske podmornice 10 dana pratile flotu NATO u Jonskom moru, ali su otišle kada su primetile naše sonare – kaže Dragone i ističe da nesreća, ipak, nije bilo i da Rusi nikada nisu blokirali trgovački put kroz Otrantska vrata

Sprečiti širenje sukoba iz Ukrajine

Austrijski kancelar Karl Nehamer na otvaranju Evropskog foruma Alpbah izjavio je da mora sve da se učini da se ukrajinski rat ne bi proširio na Zapadni Balkan. On je ukazao na tenzije u BiH i na Kosovu i naglasio da je zbog toga važno da se pruži odgovarajuća perspektiva celom Zapadnom Balkanu.

Nehamer je ocenio da se rat u Ukrajini neće brzo završiti, ali se založio za održavanje kontakta s Rusijom i nastavak pregovora.

– Treba zadržati sankcije protiv Rusije, jer se to mora učiniti. Međutim, opravdano je i pitanje da li sankcije pogađaju više Rusiju ili EU – rekao je Nehamer.

Prethodno je predsednik Foruma Alpbah Andreas Trajhl istakao da je neophodna snažna evropska odbrambena arhitektura.

– Cenim NATO, ali Evropa mora biti u mogućnosti da sama štiti svoje granice – podvukao je Trajhl.

Bacili atomsku bombu na sebe

Ono što B-52 čini „supertvrđavom“ jeste sposobnost da nosi čak 20 nuklearnih projektila AGM 69 SRAM ili AGM-86 dugog dometa, sa više nuklearnih bojevih glava po raketi.

Mornarička verzija B-52N može da ispaljuje protivbrodske rakete SLAM 84, poznate i kao harpun. Za napade na utvrđene objekte ili čitave gradove koriste se rakete AGM 158 JAŠM i čitav niz vođenih bombi, ukupne težine do 32 tone.

Tokom Hladnog rata, između 1961. i 1973. godine, bombarderi B-52 bili su na smenu u vazduhu 24 sata dnevno. Svaki je nosio nekoliko nuklearnih projektila da bi u slučaju napada SSSR-a uvek moglo da se odgovori.

Nakon niza incidenata i nekoliko sporazuma sa Sovjetskim Savezom, ova strategija je napuštena. Tokom jednog od ovih letova iznad teritorije SAD za dlaku je izbegnuta katastrofa. Avion B-52 raspao se u vazduhu i posada je izbacila dve hidrogenske bombe od četiri kilotona iznad Goldsboroa u Severnoj Karolini 23. januara 1961. godine. Kod jedne bombe padobran se otvorio, a mehanizam upaljača aktivirao. Samo je jedan niskonaponski osigurač sprečio nezapamćeno krvoproliće.