Preskakanje sekire
U Srbiji se veruje da na Uskrs ne valja zaspati pre ponoći jer će se u protivnom spavati celog leta i ništa se neće uraditi. Sremci mese poseban uskršnji kolač zvani buzdovan, a u selima južne Srbije ukućani preskaču sekiru postavljenu uz prag ulaznih vrata izgovarajući želje za zdravlje i napredak kuće. Ipak, u neobičnim poduhvatima prednjače žitelji Timočke krajine.
Vaskrs su mnogi Timočani proveli u potrazi za zakopanim blagom. Po paganskoj tradiciji, noć pred Uskrs na noćnom nebu pojavljuje se plamičak koji se ubrzo rasplamsava u veliku vatru i osvetli put onome kome je suđeno da tu svetlost ugleda. I svako ko primeti i izdrži bleštav sjaj, treba da joj pođe u susret izgovarajući polušapatom:
"Igra zlato" i da nakon toga pomisli važnu želju jer će mu se sigurno ispuniti, ili da pođe u potragu za nekim izgubljenim blagom, jer će ga sigurno naći. Mnogi kopači zlata kunu se da su baš na Uskrs tako nabasali na ćupove s dukatima, a mnogi su nabasali i na arheološko nalazište. Običaj je da ovi uskršnji srećnici u znak zahvalnosti proviđenju zakolju ovna ili petla.
I način na koji se proslavlja Uskrs u Banatu je jedinstven u svetu. U selu Mokrin se svake godine na praznik održi "Tucijada", takmičenje u kucanju jajima. Za ovu priliku u Mokrinu i okolini ofarba se više od 100.000 jaja, što kokošjih, prepeličjih, guščjih, pačjih, ali u novije vreme i nojevih. Mnogi Mokrinčani obilaze susedna sela u potrazi za kokoškom koja leže tvrda jaja. A tvrdoća ljuske proverava se kuckanjem o zub.
Divljenje snegu
U Švedskoj, na Veliki četvrtak, devojčice maskirane u uskršnje veštice obilaze komšiluk i menjaju sličice za slatkiše.
Smešan običaj neguje se i u Nemačkoj, u okolini Magdenburga: dan pre Uskrsa dečacima se dobro ispraši tur, naravno samo simbolično, da bi se iz njih isteralo loše ponašanje.
Slično su mladiće odgajali i u Škotskoj, gde se i danas kaže da su nekog "istukli kao na Uskrs", što znači da je nečiji prestup dobio preblagu kaznu.
Jedan od najneobičnijih uskršnjih običaja je "divljenje snegu" koje slave Laponci. Pri tom uz pesmu i ples prave Sneška Belića u obliku životinja slaveći Hristovo uskrsnuće i buđenje prirode.
Na Filipinima mladići idu korak dalje, pa se dobrovoljno razapinju na krst, u spomen na stradanje Isusa Hrista, dok se u Meksiku održavaju vaskršnje procesije na kojima se nose papirne lutke Jude. Tokom procesije Jude eksplodiraju, uz oduševljenu ciku učesnika.
Zanimljiv je i običaj u Irskoj gde se haringe zakopavaju u zemlju jer su bile glavno jelo tokom uskršnjeg posta. Time se označava početak ponovnog uživanja u mesu. Neobično je i da Polinežani uoči Uskrsa krštavaju školjke za koje se veruje da su povezane s morskim duhovima. One se posle obreda vraćaju u more da uskrsnu novi život.
Interesantno je da u Poljskoj kraj posta nastupa tek kad se na uskršnjoj jutarnjoj misi blagoslovi, a u crkvi, na licu mesta, isprazni korpa napunjena hranom.
U nekim delovima Poljske, Češke, Mađarske, Vojvodine na uskršnji ponedeljak mladi se međusobno polivaju vodom, u novije vreme i parfemima.
U Finskoj se međusobno udaraju po leđima svežnjem brezovih grančica za sreću, dok deca po ulicama prave buku za najavu uskrsnuća.
Detektivski praznik
Zanimljiv običaj imaju i Norvežani, koji se na Veliku subotu posvećuju rešavanju ubistava. Na televiziji se prikazuju filmovi s detektivskim temama, a časopisi objavljuju kriminalističke priče. Oni, kao i Danci, na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba koji pojedu u vaskršnju ponoć.
Lov uz pleh muzikuU Americi je uobičajen lov na bojena jaja, koja se sakriju po kući ili u dvorištu, a deca ih traže uverena da ih je preko noći sakrio uskršnji zeka.
Zanimljivo je i to da se na livadi Bele kuće u Vašingtonu tradicionalno održava najveća ceremonija s uskršnjim jajima. Predsednička porodica uz zvuke bleh muzike druži se tad sa decom građana. |
Za razliku od mnogih zemalja gde za Uskrs dominira crvena boja, u Švedskoj je ona žuta, a kuće se dekorišu brezovim grančicama i ukrasima od perja, a šarena jaja mališanima ne donose uskršnji zečevi nego pilići.
U Francuskoj, osim što peku uskršnju kajganu najveću na svetu, nakon što ponovo čuju crkvena zvona koja se nisu oglašavala od Velikog petka, ljudi uz grljenje i ljubljenje čestitaju Uskrs, a deca stojeći u krugu uvis bacaju i hvataju šarena jaja.
U Bugarskoj najstarija žena u porodici prvim crveno obojenim jajetom po licu za zdravlje i snagu pomiluje svako dete u kući, a ljudi nakon liturgije razbijaju šarena jaja o zid crkve.
U Rumuniji je običaj da se uoči Uskrsa temeljno čiste kuće i dvorišta, nabavlja nova odeća za ukućane.
Na Veliku subotu, u Bugarskoj i Rumuniji sastojci za hleb stave su u prozor, a na Uskrs se od njih zamesi hleb.
U Švajcarskoj ljudi uz čestitanje poklanjaju i uskršnju golubicu, dok je u Bernu običaj da se na Uskrs ljudi okupe na gradskom trgu i međusobno gađaju šarenim jajima.
Džepovi puni kvarca
Zanimljivo je da u Australiji verenički parovi na Uskrs odlaze na obližnji potok ili reku da zahvate tekuću vodu koju čuvaju do venčanja na kojem će se njome međusobno poškropiti za sreću u braku.
U Latinskoj Americi, Brazilci u pokrajini Minas neguju jedinstvenu tradiciju nošenja kristala radi berićeta. Dan pre Uskrsa džepove pune komadićima kvarca, a na sam praznik ih ostavljaju kod kuće.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
