Mnogima je prošli vikend bio posebno drag jer je došlo vreme za prelazak na zimsko računanje vremena. Kazaljke su pomerene sat unazad, pa smo svi dobili priliku odspavamo jedan sat duže, a ništa nije draže od još malo sna u jesenjim kišnim danima.
Ipak, iako volimo taj sat za koji verujemo da nam produžava san, poslednjih godina se vode polemike o tome da li je zimsko i letnje računanje vremena zaista neophodno.
Poslednjih godina sve se glasnije govori o štetnim uticajima koje pomeranje kazaljki dva puta godišnje ima na ljude i njihovo zdravlje, kako fizičko tako i mentalno. Psiholozi i lekari su saglasni u jednom: svako pomeranje sata je novo stanje za organizam, mini šok na koji je potrebno da se navikne.
Evropska javnost se još 2017. godine zalagala za poslednje pomeranje sata i ukidanje letnjeg, odnosno zimskog vremena. Međutim, sledeće godine Evropska komisija je konsultovala građane Evropske unije i utvrdila da je 84 odsto ljudi za ukidanje sezonskog vremena, ali je čitava stvar još dugo bila u proceduri.
Evropski parlament je prihvatio ukidanje sezonskog vremena 26. marta prošle godine, što bi značilo da odluka može da počne da se primenjuje tek 2021. Dotad će sve zemlje EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena. Iako je bilo najava, Vlada Republike Srbije još nije donela zakon kojim bi se to promenilo, mada se očekuje da ćemo se prikloniti odluci Evropske unije.
Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru i tada se kazaljke vraćaju jedan sat unazad, tačnije sa tri na dva sata iza ponoći.
Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu naredne godine kada sledi letnje računanje vremena i tada kazaljke pomeramo sat unapred.
Ideja vodilja prilikom donošenja odluke da se uvede takvo računanje vremena jeste da se što bolje iskoristi dnevna svetlost.
Leti kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat „ukrade“ i doda večeri – kako bi mrak pao kasnije. To je, najpre, smislio američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, davne 1784. godine. Objavio je esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.
Slična ideja je pala na pamet i praprapradedi pevača grupe Koldplej Krisa Martina – Vilijemu Vilitu 1907. godine. On je objasnio da mu je to sinulo kada je tokom letnjeg jahanja ujutro primetio koliko je zavesa još spušteno. Ipak, nije doživeo da to vidi u Velikoj Britaniji.
Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija. Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj. Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države. Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.
Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća „Božjem vremenu“.
Letnje vreme je u tadašnju Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju stiglo prvi put tek 27. marta 1983. godine.
Rusi odustali
Posle završetka Prvog svetskog rata neke zemlje su odbacile ovu praksu pre svega zbog pritužbi farmera koji su tvrdili da takav ritam ne pogoduje poljoprivredi i stočarstvu. Neke države ni danas ne pomeraju satove kao što su Japan, Ekvador, Island i neke države u SAD. Ovu praksu takođe su ukinule Belorusija i Ukrajina, isto je učinila i Rusija 2011. godine, a ovu odluku tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev objasnio je dobrom za zdravlje stanovništva.
Poranio napad gerilaca
Jedna situacija koja se odigrala pre dvadeset godina, dokazala je da pomeranje sata nekada može imati i ozbiljne posledice. Palestinski gerilci su sa Zapadne obale prokrijumčarili tempirane bombe u Izrael. U septembru 1999. Zapadna obala je još bila na letnjem računanju vremena, dok je Izrael pomerio časovnike za jedan sat unazad. Palestinci nisu znali za promenu vremena i bombe su eksplodirale sat pre nego što su planirali, dok su ih još postavljali. Poginula su trojica ekstremista koji su, navodno, planirali da ubiju više stotina ljudi.
Sutra – Uticaj zimskog i letnjeg računanja vremena na ljude (2): Lavina umora i depresije
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
