U Kijevu su kafići puni, ali je rat ipak sveprisutan. Priča se o prolećnoj kontraofanzivi čiji je cilj oslobađanje velikih delova teritorije. Ali, da li to može da uspe? Reporter DW se raspitao u Kijevu.
Auto-put ka Poljskoj u blizini ukrajinske granice. Kolona maslinastozelenih vojnih kamiona se vraća u Poljsku početkom aprila, bez tovara.
„Video sam ih pre nedelju dana“, kaže nam jedan taksista. „Odvezli su tenkove u Ukrajinu. Bili su baš veliki tenkovi.“
Svaki od tih tenkova će trebati Ukrajini narednih meseci, za kontraofanzivu o kojoj javnost priča već dugo. U nju se polažu velike nade. Taj ukrajinski udar bi trebalo da razbije frontovski rat i možda bude odlučujuća bitka.
Bahmut kao kupovina vremena
Ovih dana u Kijevu u vazduhu miriše zatišje pred buru. Ruski raketni udari na glavni grad – poslednji u petak (28. april) – proredili su se u poslednje vreme.
Ulice Kijeva su čiste, travnjaci podšišani, kafići puni. Doduše, na svakom koraku su plakati sa pozivima da se dobrovoljno priključi armiji ili da se donira novac. Na centralnom Trgu (majdanu) nezavisnosti skoro svakog dana su izloženi kovčezi sa poznatim palim borcima.
Posebno je krvavo u Bahmutu. Gradić u Donjeckoj oblasti je većim delom pod ruskom kontrolom, ali zagrižene borbe traju već mesecima. Rukovodstvo u Kijevu kaže da tako uporno brani grad da bi zaštitilo gradove u blizini.
Ali, ideja je očigledno i da se dobije na vremenu. Ukrajinska vojska dugo je štedela svoje rezerviste i očito pretrpela velike gubitke u Bahmutu kako bi skupila snage u pozadini. Tačan broj žrtava se ne objavljuje.
– Iskreno se nadam da se isplatilo – kaže jedan ukrajinski vojnik koji se dugo borio u Bahmutu, a sada je na odsustvu u Kijevu.
Njegov saborac priča da je Rusa u Bahmutu mnogo više, a da je njegova jedinica loše opremljena. Šta očekuje od najavljene kontraofanzive? „Konačno opet oslobođene oblasti“, kaže on.
Spremaju se nove brigade
U kijevskoj štampi je kontraofanziva neprestana tema, ali od generala se o njoj ne može izvući ni slovce. Na sve upite kažu da još treba čekati.
Poznavaoci prilika kažu da ima dobrih razloga za strpljenje. Recimo to što još nije pristiglo svo obećano oružje sa Zapada. Od početka godine stiže ono što vojnici zovu „Heavy Metal“: teški tenkovi iz Nemačke i Velike Britanije, američki protivvazdušni sistem Patriot, borbeni avioni sovjetske proizvodnje.
List „Ukrajinska pravda“ procenjuje da su vojska i nacionalna garda oformile najmanje šesnaest novih brigada za ofanzivu, to je oko 50.000 vojnika. Njima treba vremena za obuku i iskustvo u rukovanju novim zapadnim oružjem.
Upućeni kažu da Ukrajina nema iskustva sa totalnim ofanzivama, i da treba koordinisati sve delove armije. Trenutno se prolazi kroz simulacije taktike na računarima.
Uz to, vremenska prognoza je još nepovoljna. Kiša je pretvorila zemljane puteve u blato kroz koje ni teški tenkovi ne prolaze. Kažu i da treba sačekati da se svo drveće razlista jer to omogućava bolje skrivanje.
Juriš na Krim?
Kada, kako i gde bi Ukrajina mogla da udari spada u najbolje čuvane tajne kijevske čaršije. Pretpostavlja se da će ofanziva imati barem dva pravca, kao kada su u jesen prošle godine uspešno oslobođene oblasti kod Harkova i Hersona.
Zapovednik ukrajinske vojske general Valerij Zalužni je u jednom autorskom tekstu u septembru ovlašno skicirao kako bi to moglo da izgleda. Pisao je o „konsekventnim, u idealnom slučaju istovremenim kontraudarima“.
Kao strateški cilj je naveo poluostrvo Krim koje je Rusija anektirala još 2014. godine. U Kijevu svi misle da će to biti jedan pravac prodora ukrajinskih snaga. Ali, biće i iznenađenja i lažnih manevara. Deluje da većina stručnjaka sumnja da su Ukrajinci u stanju da sada povrate Krim.
Kao glavni pravac ofanzive spominje se oblast Zaporožja na jugu Ukrajine, a odatle ka Krimu, kako bi se presekla kopnena linija snabdevanja ruske vojske. Ali, to neće biti lako jer su Rusi podigli nekoliko odbrambenih linija.
Raspoloženje u Kijevu bi se moglo opisati kao uzdržani optimizam. „Ta ofanziva ne može da omane, biće novih oslobođenih oblasti“, kaže jedan vojni stručnjak. „Pitanje je samo koliko i po koju cenu.“
U vazduhu lebdi i pitanje šta posle. Postoji bojazan da bi, ukoliko ukrajinski uspesi izostanu ili budu skromni, Zapad primorao Kijev da stupi u pregovore i pristane na bolne kompromise. Vojno vođstvo Ukrajine je protiv toga.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
