Nagradu je sa prvobitnih 1.250 evra, koje je poljska policija, povećalo Ministarstvo kulture i nacionalne baštine.
Bivši logoraš iz Aušvica, nekadašnji šef poljske diplomatije Vladislav Bartoševski i jedan od najvećih autoriteta današnjih Poljaka, upozorio je da krađa tog simbola holokausta za svakog Poljaka katolika mora da bude ravna tome kao kada bi neko oskrnavio najveće poljsko katoličko svetilište Crne Bogorodice u mestu Čenstohova. Poljska policija objavila je da je ukraden poznati čelični natpis sa frazom "Arbeit Macht Frei", tj. "Rad oslobađa" koji se protezao iznad ulaznih vrata u koncentracioni logor Aušvic.
Portparolka policije Katarzina Padlo izjavila je da je čelični natpis s jedne je strane odvrnut, a s druge iščupan iz zida.
"To je skrnavljenje mesta na kome je stradalo više od milion ljudi. Sramota! Ko god je to učinio dobro je znao što krade “, izjavio je portparol muzeja Jaroslav Mensfeld.
Policija je pokrenula istragu, a pomoć je ponudila i lokalna vlast. Odmah je postavljen drugi natpis koji je korišćen u vreme kada je original bio na restauraciji.
Logor je noću zatvoren i pod nadzorom policije. Službenici pregledaju snimke nadzornih kamera i uz pomoć pasa tragača pokušavaju da uđu u trag počiniocima.
Inače, izraz "Arbeit macht frei" je stajao na ulazima mnogih nacističkih koncentracijskih logora "kao svojevrsan tajnovit izraz koji znači žrtvovanje u načinu da beskonačan rad znači duhovnu slobodu".
U Nemačkoj je za veme Drugog svetskog rata doneta odluka da se ovaj natpis postavi na ulazima institucionalnih, značajnih i velikih ustanova. Upotreba ovog slogana je naređena od generala SS-a Teodora Ajkea, inspektora koncentracionih logora i prvog zapovednika koncentracionog logora Dahau.
Prema knjizi "Aušvic: Nova istorija", istoričara BBC-a, Laurensa Resa natpis "Arbeit macht frei" na ulazu u Aušvic je postavio zapovednik Rudolf Hos, koji je verovao da mu je njegov ropski rad u zatvoru za vreme Vajmarske Republike pomogao.
Inače, na natpisu u Aušvicu, gornja kuglica slova "B" ("arBeit") je šira od donje kuglice, što mnogima izgleda kao naopako postavljeno slovo "B".
|
U koncentracioni logor Aušvic ukupno je deportovano 1,3 miliona ljudi iz raznih delova Evrope. Od tog broja, ovde ih je pobijeno 1,1 milion, od toga milion Jevreja.
Većina žrtava je ubijena u gasnim komorama Aušvica. Ostali su umrli od sistematskog izgladnjivanja, prinudnog rada, nekontrolisanih epidemija, u egzekucijama streljanjem i u medicinskim eksperimentima.
Među stradalima je i 19.000 Roma koji su ubijeni u julu 1944, i oko 83.000 Poljaka. Komadant logora Rudolf Hes je na Nirnberškom procesu svedočio da je do 2,5 miliona ljudi umrlo u Aušvicu.
Snimak logora iz aviona 1944. Do danas su sačuvani mnogi objekti logora Aušvic. Oni su zvanično pod zaštitom Državnog muzeja Aušvic-Birkenau, osnovanog 1947, koji ima i funkciju istraživačkog centra za proučavanje holokausta. UNESKO je ovaj logor 1979. proglasio delom Svetske baštine pod imenom „Aušvic-Birkenau – nemački nacistički koncentracioni logor smrti“.
Godišnjica sovjetskog oslobođenja Aušvica 27. januara 1945. obeležava se u svetu kao „Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta“. |
Aušvic je bio najveći nacistički koncentracioni logor za masovno uništenje stanovništva. Nalazi se u južnoj Poljskoj, 50 km zapadno od Krakova i 286 km od Varšave. Ime je dobio po obližnjem selu Osvjenćim (Aušvic na nemačkom). Nakon nemačke okupacije Poljske septembra 1939, Osvjenćim je priključen Nemačkoj i ime mu je promenjeno u Aušvic.Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
