Božić je jedan od najznačajnijih verskih praznika u pravoslavnoj veri. On predstavlja simbol ljubavi i porodice, to je dan kada se slavi radost zbog rođenja Isusa Hrista
Pravoslavni Božić se obeležava svakog 7. januara, kada se završava četrdesetodnevni božićni post. Dan pre Božića se naziva Badnji dan, a veče pre, Badnje veče.
Kako se obeležava Badnji dan?
Badnji dan je dobio naziv po tome što se uoči Božića u kuću unosi badnjak. Dren je među starim slovenima označavao biljku koja donosi dobro zdravlje svim ukućanima, zato se obično dodaje badnjaku. U ranu zoru najmlađi i najstariji muškarac iz kuće odlaze u šumu i seku badnjak koji će uveče uneti u kuću, a za badnjakom se unosi slama. Badnjak je, zapravo, drvo hrasta ili cera.
Badnjak predstavlja dolazak Isusa Hrista i zato se drvo preseca sa posebnim obredom. Naime, grane badnjaka se seku iz tri puta, a ako to ne uspe onda se uvrnu i kidaju. Na mestu odakle je badnjak uzet se obično ostavlja žito ili manje parče pogače. Ovaj običaj danas izumire usled urbanizma, te je mnogima iz grada teško da ga ispoštuju. Danas se uglavnom badnjak kupuje na pijaci.Na Badnji dan važe posebni pozdravi: “Dobro veče, Badnjače” i: “Dobro veče i srećno vam Badnje veče”.
Tokom Badnje večeri i žene imaju svoj posao, a to je spremanje hrane za sledeći dan i skrivanje poklona za decu po kući. Smatra se da je Božić omiljeni praznik za decu jer tad dobijaju mnogo poklona. Domaćica skriva poklone, a deca ih uveče traže po kući pijučući, taj običaj se tradicionalno zove pijukanje. Mama je “koka”, a deca idu iza nje pijučući i skačući. Ovaj običaj predstavlja simbol ljubavi roditelja prema deci i prilično je zabavan običaj za Božić kod Srba.
Sve pronađene poslastice deca mogu da jedu tek sutradan, jer je Badnji dan posni dan, poslednji posni dan četvorodnevnog posta. Uveče se cela porodica okuplja za stolom gde je pripremljena posna večera. Obično to bude riba, prebranac ili posne sarme. Poslastice koje se obično vezuju za Božić i badnje veče se uglavnom sastoje od urmi, suvih šljiva, kajsija i raznih orašastih plodova.
Običaji za Božič kod Srba podrazumevaju odlazak ispred crkve na Badnje veče i paljenje badnjaka. Tu , ispred crkve, počinje slavlje jer se okuplja veliki broj prijatelja, deca se druže, a roditelji proslavljaju Badnje veče uz po koju čašicu rakije. Kada dođe ponoć to se svečano obeležava ponoćnom liturgijom za Božić i paljenjem sveće.
Obeležavanje Božića po pravoslavnim običajima
Ujutru na dan Božića žena u kući pravi božićnu česnicu. Kad su u pitanju običaji za Božić česnica se mesi ujutru, nikako noć pre Božića. Mesi je majka, domaćica ili neka druga žena iz kuće. U česnicu se obavezno stavlja dukat, koji se prethodno iskuva u vreloj vodi i dezinfikuje kako bi sve bilo higijenski. Pored dukata su se ranije ubacivale još neke stvari u česnicu koje imaju razne simbole: pasulj, suvo grožđe, zrno pšenice, grančica badnjaka, pa čak i pileća kost. Ove stvari označavaju ljubav, zdravlje, hranu, rodnu godinu i sreću tokom cele godine.
Običaji za Božić u Srbiji nalažu da je ovo hrišćanski porodični praznik, odnosno da ne dolaze gosti. Jedini gost koji dolazi u kuću taj dan jeste položajnik. Uloga položajnika je da zapali grančicu badnjaka. On pozdravlja domaćina sa: “Hristos se rodi” ili “Srećan Božić”, dok domaćin otpozdravlja sa “Vaistinu se rodi”.
Smatra se da položajnik treba u kuću da dođe sasvim spontano, ali je u redu i ako se dogovorite sa nekim da vam bude položajnik, a najčešće je to prvi komšija. Prilikom paljenja badnjaka položajnik izgovara sledeće reči: “Koliko iskrica, toliko srećica. Koliko varnica, toliko zdravlja i parica.”
Običaji za Božić kod Srba nalažu da deca idu od vrata do vrata i pevaju božićne pesmice, a domaćin je dužan da im da neki slatkiš. Najčešće su to čokoladice ili neki kolač. Ukoliko domaćin odbije da da neki slatkiš, smatra se da će mu čitava godina ići naopako. Deca čak imaju pravo i da traže drugi poklon od domaćina ako im se ovaj što su dobili nije svideo. Stoga, pripremite se sa mnoštvo slatkiša i obavezno ih poklonite deci ukoliko korinđaju na vašim vratima.
Manje poznati božićni običaji
Običaji za Božić kod Srba nalažu da mladići devojkama poklanjaju crvene jabuke. Ako ih devojke prihvate, to znači da će se ove godine veriti ili venčati. Ovaj lepi običaj je danas u velikoj prestao da se poštuje. Još jedna stvar koja mnogima nije poznata jeste da za Božić ne treba pozajmljivati nikome novac, jer to simbolizuje da će se tokom cele godine “stvari izlaziti iz kuće”. Loša sreća je i ukoliko ne vratite sve svoje dugove za Badnji dan ili Božić.
Božić valja provesti onako kako bismo hteli da provedemo čitavu godinu. Zato se preporučuje da najpre odradite zadatke koji vam zadaju najviše muka i koje najviše odlažete, kako biste bili produktivni u celoj narednoj godini. Ako želite da vašoj porodici za Božić obezbedite mnogo materijalne dobiti u narednoj godini to ćete učiniti tako što ćete na dan praznika doneti nešto novo u kuću.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
