U mnogim zemljama je dozvoljena jedino pasivna ili indirektna eutanazija, odnosno da se prekine održavanje pacijenta u životu ili da dobije umirujuća sredstva koja kao krajnji efekat imaju brže nastupanje smrti.
Holandija je prva zemlja u svetu koja je zakonom dozvolila aktivnu eutanaziju (smrt na zahtev). Od 2001. godine lekari smeju da ubrizgaju pacijentu smrtonosnu dozu leka pod određenim uslovima, ako on "dobrovoljno, promišljeno i u potpunosti svestan izrazi to kao svoju želju". Lekar mora da bude siguran da su patnje pacijenta neizdržive i neizlečive.
Nekoliko meseci kasnije Belgija je usvojila još liberalniji zakon, aktivna eutanazija dozvoljena je i ljudima koji imaju psihičke patnje, a od 2004. godine je dozvoljena i za maloletnike. Time je Belgija prva zemlja u svetu u kojoj nema starosnih granica u eutanaziji.
Od maja 2009. godine aktivna eutanazija postoji i u Luksemburgu, gde pacijent mora da se nalazi u medicinski bezizlaznoj situaciji u kojoj trpi neizdržive fizičke i psihičke patnje. Jedan od najsvežijih primera je muškarac koji je zatražio eutanaziju jer je zbog promene pola bio veoma nesrećan i nije video drugi izlaz nego u smrti.
Švajcarski lekari mogu da asistiraju pri samoubistvu. Oni smeju pacijentu da prepišu smrtonosnu dozu leka, koju ovaj mora sam da upotrebi. Smrt na zahtev je i u Švajcarskoj kažnjiva, ali sve više švajcarskih organizacija nudi pomoć u samoubistvu, između ostalih Dignitas i Egzit.
U Nemačkoj je planirano da se na jesen iduće godine glasa o predloženim nacrtima zakona. Prvi pokušaj da se dođe do sveobuhvatne zakonske regulative propao je pre dve godine. U Francuskoj je eutanazija zabranjena, ali je od 2005. godine dozvoljen prekid lečenja za najteže pacijente. To znači da on po sopstvenoj želji dobija umirujuća sredstva, što znači da će njegova smrt zbog lekova biti ubrzana.
To je dozvoljeno i britanskim lekarima. Međutim, pomaganje pacijentu u samoubistvu, pa makar to bilo i praćenje bolesnika u neku od organizacija u Švajcarskoj, kažnjivo je i može da se kazni i sa do 14 godina zatvora.
U Italiji, Austriji, Španiji, Danskoj su aktivna eutanazija i potpomognuto samoubistvo kažnjivi po zakonu, dok je u Švedskoj i Norveškoj pod određenim uslovima moguće da se obustavi lečenje koje pacijenta održava u životu.
Jedino u Grčkoj, gde je izuzetno snažna pravoslavna crkva, eutanazija se smatra uvredom Boga i strogo je zabranjena, kao i u strogo katoličkoj Poljskoj, koja je proglasila kažnjivom svaku vrstu eutanazije, tako da onome ko prekrši zakon preti i do pet godina zatvora.
Očeva želja
Koliko je tanka linija između eutanazije i ubistva, najbolje pokazuje proces pred sudom u Ulmu početkom ove godine. Sve se desilo u poznatoj lekarskoj porodici, 45-godišnji profesor medicine i njegova 73-godišnja majka optuženi su za zaveru i ubistvo oca, odnosno muža.
Tada 69-godišnji pacijent, inače po zanimanju specijalista za bolesti pluća, nalazio se u krajnjem stadijumu plućne fibroze i ležao u univerzitetskoj bolnici. Pri jednoj poseti supruge i sina, strgao je sa lica masku za kiseonik i rekao im da želi da umre. Sin je ocu koji se gušio dao preveliku dozu morfijuma i isključio električne uređaje.
Tužilaštvo je to okarakterisalo kao aktivnu pomoć pri umiranju, što je krivično delo za koje preti kazna od pet godina zatvora. Na procesu pred sudom u Ulmu je prodefilovalo 14 stručnjaka iz cele Nemačke i dalo svoje ekspertize, koje su bile potpuno protivrečne. Patolog Klaus Pišel smatrao je da je to slučaj aktivne pomoći, doktor interne medicine Uve Jensen da nije moguće dokazati da je povišena doza morfijuma ubila pacijenta. Suđenje je prekinuto početkom maja, jer je tužilac Kristof Ler zaključio da slučaj nije moguće razjasniti.
Turizam smrti
Broj teško obolelih stranih pacijenata koji dolaze u Švajcarsku da se podvrgnu eutanaziji udvostručen je između 2008. i 2012. godine, pokazala je studija švajcarskih i britanskih naučnika za časopis "Žurnal medicinske etike". U tom periodu je ukupno 611 stranaca umrlo uz asistenciju, jer je Švajcarska jedna od retkih zemalja koja legalno omogućava potpomognuto samoubistvo. Oni potiču iz 31 zemlje, a skoro dve trećine dolazi iz Nemačke (268) i Velike Britanije (126), a zatim slede Francuska (66), Italija (44), Amerika (21), Austrija (14), Kanada (12), Španija i Izrael (po 8).
Pokazalo se da su "eutanazija turisti" stari između 23 i 97 godina, a više od polovine su žene. Skoro polovina je patila od neuroloških bolesti kao što je paraliza, a iza njih slede oboleli od raka i reumatskih bolesti. Svi oni, osim četvoro pacijenata, odlučili su se preko organizacije Dignitas za eutanaziju.
Skoro svi pacijenti su umrli uzimajući sredstvo za uspavljivanje natrijum-pentobarbital, samo četvoro je inhaliralo helijum. Za sada se u zemljama najbrojnijih mušterija smrti, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, vodi velika politička debata. Dr Čarls Foster sa Univerziteta Oksford zaključio je da "šira javnost polako shvata da je intelektualno, ali i moralno neprijatno dozvoliti nekoj drugoj zemlji da obavlja ovaj posao umesto nje".
Sutra – Ubistvo iz milosrđa (3): Manekeni lapota
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
