Parastosom i polaganjem venaca i cveća u Skelanima, kod Srebrenice, odata je počast za 69 Srba ubijenih 16. januara 1993. u napadu muslimanskih oružanih snaga. Parastos je služen ispred centralnog spomenika na kome se nalaze imena 305 poginulih srpskih civila i vojnika iz Skelana tokom Otadžbinsko-odbrambenog rata.
U napadu na Skelane, tog 16. januara, ubijeno je 69, a ranjeno 178 Srba. Među ubijenima tog dana su i 34 žene, petoro dece i 15 starijih od 70 godina. Zarobljeno je i 30 Srba iz okolnih sela, od kojih se četvorica i dalje vode kao nestali. Najveći masakr se odigrao na graničnom mostu koji spaja Skelane i Bajinu Baštu. Tokom povlačenja na civile je otvorena vatra iz snajpera i mitraljeza. Najmlađa žrtva bio je Aleksandar Dimitrijević (5), a njegov brat Radisav imao je 11 godina. Njih dvojica su sa majkom Milicom pokušali da izbegnu u Bajinu Baštu, ali su kod mosta pogođeni neprijateljskim kuršumima. Na mostu je ubijena i Gordana Sekulić, a njena dva sina su srećom preživela.
Tada maloletni Cvetko Ristić iz Kušića ostao je bez cele porodice, kuće i imovine. Ubijeni su mu roditelji, sestra, a bratove posmrtne ostatke još nije pronašao. Kuća mu je obnovljena tek 16 godina posle rata.
Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica poginulih srpskih civila i vojnika Srebrenice, kaže za „Vesti“ da zločin u Skelanima ima sve elemente genocida.
– Nedugo pošto su 7. januara u Kravici sve pobili, a imovinu opljačkali i popalili, muslimanski vojnici su započeli svoj krvavi pir u Skelanima. U tom jednom danu opljačkali su i spalili više srpskih sela: Ćosići, Kostolomci, Klekovići, Božići, Blažijevići, Kolari, Zečevići, Kušići, Stajšići, Maltaši, Stublovi, Arapovići, Bujakovići, Liješće, deo srpskih Skelana i još nekoliko sela. Zato je ovo mesto simbol stradanja, ubijene dece, simbol Gordane Sekulić koja je na mostu pogođena u čelo dok je u naručju držala sina Đorđa koji je pukom srećom preživeo… Taj most je simbol i majke Milice Dimitrijević, koja je tada ostala bez dvojice sinova… Tokom rata, na području Skelana, ubijeno je 305 Srba, od čega 24 dece – kaže naš sagovornik.
Za ove zločine do sada niko nije osuđen, što Kojić tumači kao „ruganje mrtvima i pravdi“.
– Punih 29 godina odzvanja tišina nad Skelanima, a mi se svakodnevno pitamo kakva je to međunarodna pravda da za Srbe nema pravde, ali i sa kakvim komšijama mi živimo jer su te zločine počinile naše komšije. Ubice su danas slobodne, ali će odgovarati na Božjem sudu jer očigledno da na ovozemaljskom niko ne sme ili neće da ih procesuira – ističe Kojić.
Zastrašivanje svedoka
Branimir Kojić upozorava da svedoke i danas zastrašuju i podmićuju.
– Zna se ovde sve, ali svi ćute. Samo ti koji su trgovali sa kostima svojih najmilijih i kostima svojih komšija zarad šake novca su saučesnici u tim ubistvima jer pomažu egzekutorima koji bi im sutra skinuli glavu – poručuje Kojić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
