Za praznovanje Vaskrsa nije vezano mnogo običaja, osim jednog koji je isti kod svih koji slave – farbanje vaskršnjih jaja. Arhimandrit Metodije navodi da je jaje simbol obnavljanja prirode i života.
– I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. Po predanju Marija Magdalina donela je rimskom caru Tiberiju, koji nije verovao u vaskrsenje, korpu jaja koja su pocrvenela. Tradicija farbanja jaja kod nas traje od 16. veka – kaže arhimandrit Metodije.
Radmila Mišev ističe da je kuvanje i farbanje jaja posao domaćice, ali i prilika da se uključe i najmlađi.
– Obično se jaja farbaju na Veliki petak, a neće pogrešiti ni oni koji farbaju jaja na Veliki četvrtak ili Veliku subotu. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom (u kome će kuvati i farbati jaja) dodaje malo osvećene vodice. Prvo se farbaju crvena jaja. Prvo jaje, koje se spusti u vodu i ofarba, čuva se do idućeg Vaskrsa i zove se „čuvarkuća“ – kaže Mišev.
Protojerej-stavrofor Stevo Jović navodi da se u ovom delu BiH, na Majevici i okolini – jaja šaraju posebnom napravom – šaralicom.
– Šaralica se zagreva nad upaljenom svećom i tako zagrijana utapa u vosak i šara po jajetu. Vosak se zalepi i prilikom farbanja on se otopi, tamo gde je bio zalepljen ne ostaje farba. Tako se šaraju razni motivi. U novije vreme stavljaju se travke i liske pa se i sa njima dobijaju lepi detalji. Prvo jaje se zove „strasno jaje“ i u slučaju nevremena – grada, strasno jaje se iznosi na sto (siniju), pali ostatak krsne sveće i ukućani se mole Bogu da Bog sačuva letinu.
Prota Stevo ističe i da se za Vaskrs deca oblače u novu garderobu, a tokom vaskršnjeg ručka se pali sveća, kadi trpeza, peva tropar Vaskrsa i nakon čestitanja „Hristos Vaskrese“ i „Vaistinu Vaskrese“, lupaju se vaskršnja jaja.
– Posle vaskršnje trpeze po običaju jedno razbijeno jaje se nosi na mravinjak i hrane se mravi – navodi protojerej-stavrofor Stevo Jović.
Protojerej- stavrofor Simon Turkić ističe da se istovetni običaji praktikuju i među srpskom dijasporom.
– Naši vernici nisu prekidali te običaje bez obzira što su hiljadama kilometara od svog zavičaja. Na području Crkvene opštine Frankfurt veoma su aktivne učiteljice Srpskog jezika i one su sem pripremanje dece za proslavu Svetog Save učestvovale u posebnim programima za Vaskrs. Deca su kuvala i spremala jaja i pogače i učestvovali su u programu proslave hramovne slave, našeg sve lepšeg hrama Vaskrsenja Gospodnjeg – kaže Turkić.
Kljocanje kao radost
Iguman manastira Prohor Pčinjski, arhimandrit Metodije navodi da čim svane, domaćin sa svojom porodicom za Vaskrs odlazi u crkvu na Svetu službu, posle koje se svi pozdravljaju sa Hristos Vaskrse-Vaistinu Vaskrse i taj pozdrav govori se sve do Spasovdana.
– Kada se vrate kući svi se pomole i sedaju za svečanu trpezu na kojoj u sredini stoji korpa sa ofarbanim jajima. Pre bilo čega, na Vaskrs prvo treba pojesti kuvano jaje. Svi se međusobno kljocaju jajima uz Vaskršnji pozdrav. Kljocanje jajima je velika radost za decu koja se takmiče čije jaje je najtvrđe. Takođe, svakog gosta koji dođe u kuću za Vaskrs treba darivati jajetom – ističe arhimandrit Metodije.
Praznik „pod skelama“
Arhijerejski namesnik zagrebački, protojerej-stavrofor Duško Spasojević navodi da pravoslavni vernici u Zagrebu, kao i u drugim sredinama u Hrvatskoj Vaskrs proslavljaju na isti način na koji se to čini i u većini krajeva u kojima žive pravoslavni Srbi.
– Na Veliki petak se farbaju jaja, a za Vaskrs je kuća ukrašava i trpeza je bogatija i svečano postavljena. U gradskim sredinama oduvek je postojalo mnoštvo različitih običaja budući da u njima postoji velika cirkulacija ljudi i mnogi koji dolaze iz drugih krajeva sa sobom donose i zadržavaju lokalne običaje. Svakako je za pravoslavne Zagrepčane najvažnije, okupljanje u vaskršnjoj noći u hramu Preobraženja Gospodnjeg. Nažalost, i ove, kao i prošle godine, Vaskrs ćemo dočekati „pod skelama“, budući da je u toku obnova hrama koji je teško oštećen u zemljotresu marta prošle godine – navodi arhijerejski namesnik zagrebački Duško Spasojević.
Domaći posni keks
Radmila Mišev čitaocima „Vesti“ otkriva i kako za decu spremiti domaći posni keks, za čiju pripremu je potrebno: 500 gr mekog brašna, 150 gr margarina, 150 gr šećera u prahu i na vrh noža sode bikarbone i malo nastrugane kore od limuna i limunovog soka:
– Modlicama se prave različiti oblici, ređaju u pleh koji je obložen papirom za pečenje, a svaki keks probosti viljuškom. Peći na temperaturi od 180 stepeni oko 15 minuta. Vrele keksiće posuti šećerom u prahu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
