U Srbiji gostiju više nego pre pandemije (2): Srbija nije samo Beograd

Zbog povećanja cena goriva i svih ostalih usluga, usled inflacije na globalnom nivou, bilo je očekivano da dođe do poskupljenja i u turističkom sektoru. Poskupljenje avio-karata i aranžmana je još jedan razlog više da obiđemo i upoznamo prvo svoju zemlju. Ona to svakako zaslužuje, a ima i šta da pokaže. Sudeći po anketama koje su popunjavali strani gosti, ljudi, priroda, kultura, istorija i hrana su glavni aduti Srbije. A koje to destinacije u Srbiji biraju turisti, i strani i domaći?

Gradovi na ceni

– Više od polovine inostranih gostiju boravi u Beogradu, dok po strukturi i broju realizovanih noćenja idu redom Beograd, Novi Sad, Subotica, Zlatibor, Niš… Kad su u pitanju domaći turisti, na prvom mestu su naše banje i planinski centri, pa tek onda gradovi – kažu u TOS-u, a Seničić dopunjuje da su od banja najtraženije Vrnjačka, Sokobanja,

Vrdnik, Prolom i Ribarska Banja, a od planina: Zlatibor, Kopaonik, Stara planina, Divčibare, Zlatar i Rudnik.

Naši sagovornici naglašavaju da poslednjih godina i seoska domaćinstva beleže značajan rast poseta, odnosno da je ruralni turizam zabeležio zaista dobre rezultate. Oporavlja se, dodaju u TOS, i siti brejk, uz komentar da poslednje dve stavke nisu još na nivou koji žele, ali vide pomak, što je dobar znak za dalje.

Vodič Željko Petrović već 12 godina pokazuje lepote Srbije i rekorder je zbog 3.540 vođenih tura. Najviše ih je bilo po Beogradu, koji se kao glavni grad najviše i traži. Gosti sa njim obavezno prolaze kroz centar i Kalemegdan, idu Knez Mihailovom i Ulicom kralja Petra, obilaze Sabornu crkvu, Skadarliju, Terazije, potom Narodnu skupštinu, Tašmajdan, pa preko Slavije do Hrama Svetog Save, a obiđu i Zemun i sve uz Željkovu zanimljivu priču o onome što vide.

– Sledeće najposećenije destinacije su Novi Sad sa Fruškom gorom i Sremskim Karlovcima, Golubačka tvrđava, Zaječar, Negotin, vinski region Šumadije sa Topolom, Oplencem i Aranđelovcem, Nacionalni park Tara, dolina reke Drine, Zlatibor i sve njegove atrakcije, Uvac, Kopaonik sa skijanjem – nabraja Željko.

Seoski biseri

Aleksandar Seničić putuje po Srbiji poslovno, ali i privatno te predlaže posetu seoskih domaćinstava, kojih ima dosta „a mnoga su izuzetnog kvaliteta“.

– Verujem da bi za većinu bila veoma prijatno iznenađenje okolina Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Kraljeva kao i salaši u Vojvodini. U zapadnoj Srbiji, osim Zlatibora, Tare i Zlatara, obavezno treba posetiti potez Arilje – Ivanjica – Sjenica – Pešter – Novi Pazar, s posebnim osvrtom na Goliju, planinu jedinstvene lepote. I istočna Srbija krije bisere: Bor sa Borskim jezerom, Negotinsku Krajinu sa nezaobilaznim Rajačkim i Rogljevačkim pivnicama, kao i celi tok Dunava od Smedereva, Srebrnog jezera preko Donjeg Milanovca i Kladova – nabraja Seničić bez kraja manje znane lepote Srbije.

Zapostavljeni jug

Željko ističe da se jug Srbije, od Niša do makedonske granice uz Đavolju varoš i Đerdapsku klisuru, ne traži dovoljno a treba ih videti. Smatra da taj kraj zaslužuje više reklama i više poseta, za čiji manjak doduše ima konkretnih razloga infrastrukturne prirode, nemanja kapaciteta za smeštaj većih grupa, a i zbog udaljenosti.

Direktor Jute potvrđuje da imamo ozbiljnih problema s putnom infrastrukturom u nekim krajevima zemlje te da je to razlog što se ne eksponiraju više, a i te kako to zaslužuju svojom lepotom i pričom.

– U skoroj budućnosti, sa završetkom započete mreže auto puteva, možemo očekivati da to bude bolje – naglašava Seničić.

Aktivan odmor u ekspanziji

– Ono što je zajedničko i domaćim i stranim turistima jeste trend aktivnog odmora koji je u ekspanziji. Na prvom mestu mislim na naše banje, ali i na naše planinske centre – ističe direktorka TOS-a.

Srediti Tešnjar

Vodič Željko Petrović turistima preporučuje prirodne atrakcije Golije, Stolova i Goča, planina koje nisu toliko eksponirane. Od gradova, preporučuje Suboticu i njegovo rodno Valjevo, uz male sugestije nadležnima.

– Moj rodni grad Valjevo treba da se pozabavi više reklamom i sređivanjem Tešnjara i biće atraktivan za sve goste. Subotica je sa svim svojim muzejima i lepim zgradama uvršten u najlepše srednjoevropske gradove tako da zaslužuje više pažnje. Trebalo bi srediti fasade po celom gradu, a ne samo da centar bude lep.

Stranci cene gostoprimstvo

Željko je samozaposleni vodič (frilenser), ali radi i za turističke agencije i za TOB kad im dolaze važni gosti, a do sada je ugostio turiste iz 130 zemalja.

– Strance oduševi nazdravljanje rakijom koju uvek nosim sa sobom, ponekad su tu i poklon suveniri, a nekad obilazak dodatne destinacije, koja nije bila planirana u programu. To može biti neki vidikovac ili etno domaćinstvo u Srbiji, a u Beogradu brzi obilazak Rimskog bunara i vojnih bunkera ili ulazak u jedan deo podzemnog grada. Sve zavisi gde smo, a uvek se trudim da dam više. Ako smo u mom kraju, odvedem ih u moju rodnu kuću gde nazdravimo šljivovicom koju proizvodi naše domaćinstvo, uz domaću kafu i domaću hranu. To niko ne očekuje, a svi se oduševe, jer je to na Zapadu pa čak i na Istoku veliki dokaz poštovanja, osim što je iznenađenje – otkriva svoju malu tajnu Željko.

Sutra – U Srbiji gostiju više nego pre pandemije (3): Dunavska ruta