U knjigama je tajna ljudske duše

U Gradskoj kući u Hildenu i pod otežanim korona uslovima održana je tradicionalna internacionalna književna smotra Lirsko proleće, koju je uz podršku Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta organizovalo Jugugoslovensko-nemačko kulturno-umetničko društva Hilden iz Hildena.

– Iako je broj prisutnih vrlo ograničen, lepo je sto smo se sastali i što ne dopuštamo da se tradicija prekine. Svi se radujemo što će autori svojim lirskim osećanjima i prozom, još jednom moći, da urone u tajne ljudske duše, koja najbolje može da se upozna kroz literaturu koju čovek čita i piše. Dela koja će autori da čitaju su dvojezična, na maternjem i nemačkom jeziku, a to je veoma važno za bolje razumevanje koje je najbolji put do prevazilaženja neprijateljstava i mržnje. Zato autorima koji će se večeras predstaviti dugujemo zahvalnost, ne samo za prijatno književno veče, već i zato što su vredna prethodnica na polju razumevanja i saradnje među različitim kulturama i nacionalnostima – rekla je na otvaranju Dragica Šreder, predsednica KUD-a Hilden.

Svoje pesme ili odlomke iz priča i romana čitali su Šimo Ešić pesnik, dečji pisac i izdavač iz Vupertala, Zagorka Bunthornsade, član Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta, Ralf Rolike iz Diseldorfa, Čehinja Petra Bork pisac bajki i priča iz Diseldorfa, dr Vladislav Radak pisac, umetnik i profesor Univerziteta u Diseldorfu i Dijana (Rakanović) Ertl, romanopisac iz Minhena.

U ime učesnika publiku je pozdravio prof. dr Vladislav Radak, koji moć pisane reči ocenjuje i na osnovu međunarodnog iskustva koje je postigao na polju književnosti, filma i matematičkih nauka.

– Danas naše priče nose mnogo veću odgovornost. Privilegija da sa ljudima u mnogim zemljama, na različitim jezicima, delimo naše literarne radove. Naše priče moraju da leče rane prošlosti, da dignu glas protiv nepravde, da govore jezikom ućutkanih i zanemarenih. U modernom svetu gde je svačiji fokus kratkog veka, svaka reč mora da bude jedan kamen u mostu spajanja i da ima snagu da razbije jednu ciglu zida koji nas razdvaja. Pisanje nije više samo privilegija, već i ogromna odgovornost – naglasio je Radak, rođeni Beograđanin, autor tri romana, srpske TV serije „Stepenište“ (2005) i dobitnik prve rediteljske nagrade na festivalu kratkometražnog filma u Njujorku 2007. godine.

Šimo Ešić je pažnju izazvao stihovima iz knjige za decu „Prva ljubav treći put“, a prisutne je najviše raznežila Zagorka Bunthornsade svojim biografskim stihovima iz knjige „Ljubav ima oči drugačije“. Posebnu pažnju privuklo je stvaralaštvo Dijane Ertl koja je iz svog petotomnog romana čitala odlomak o ratu koji je razorio bivšu Jugoslaviju. Ralf Rolike je recitovao pesme iz antologije „Dečja radost“, a Vladislav Radak iz antologije „Sećanje“. Obe antologije je pripremila Dragica Šreder, pesnik i prevodilac.

Skup je i počeo i završio zvucima gitare Petre Bork koja osim što piše bajke i dečju poeziju, decu i odrasle usrećuje i muzikom za koju sama piše tekstove. Petra, iako češkog porekla piše i na srpskom jeziku, a aktivan je član KUD Hilden i Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta.

Rajski vrt na Ozrenu

Za Dijanu (Rakanović) Ertl može da se kaže da je nešto novo kako u Hildenu tako i na drzgim književnim okupljanjima u Nemačkoj. Ona piše romane, a roman „Tajne rajskih vrtova koji je predstavila na Lirskom proleću, knjiga je u pet tomova, napisana uz pomoć mobilnog telefona i vocapa. U svom delu Dijana se bavi borbom za čovečanstvo, za spas od mržnje, bola zločina i krvarenja ljudi i planete. Dijana, koja je poreklom iz Zavidovića, spas nudi u rajskim vrtovima, a kako kaže, jedan će da napravi na Ozrenu, parama koje će zaraditi prodajom knjiga. Prema reagovanju prisutnih, može joj se i verovati, jer je kao izbeglica iz Sarajeva u Srbiju pa zatim u Nemačku, pretrpela pakao, da bi u Minhenu postala uspešna samostalna poslovna žena.

Pišimo pesme

Čitanje literarnih dela na ovoj književnoj manifestaciji završila je Dragica Šreder stihovima iz svoje pesme „Mostovi mira“, kojom poziva na disciplinu.

– Ostanimo kod kuće dok korona vlada, pišimo pesme i stvarajmo knjige. Ova se nezgoda produžiti ne sme, samo disciplinom prebrodićemo brige – pozvala je Šrederova i izrazila nadu da će „nove pesme čitati još ovoga leta“.

Vreme

Zagorka Bunthornsade se kasno pojavila u književnosti, ali posle zbirke pesama za decu „Razmišljanja jednog Marka“ objavila je i knjigu autobiografskih stihova „Ljubav ima oči druge“, a u njoj pesmom „Vreme“ ona kao da se pita kada će i korona da prođe.

– Dokle će trajati danas, koliko trajaše juče? Hoće li venac slave jednom mi krasiti čelo ili će mi neki dronjo posmrtno čitati opelo?