U Austriji je zabeležen rekordno nizak broj rođenja dece, što dodatno produbljuje demografsku krizu i pojačava pritisak na penzioni, zdravstveni i socijalni sistem. Prema preliminarnim podacima Statistik Austrije za 2025. godinu, rođeno je 75.718 dece, što je 2% manje nego 2024. godine, dok je broj umrlih iznosio 86.766, pa je prirodni priraštaj i šestu godinu zaredom negativan (minus 11.048). Istovremeno, ukupna stopa fertiliteta pala je na istorijski minimum od 1,29 deteta po ženi, a gruba stopa nataliteta na oko 8,2 promila. Nasuprot tome za Srbiju se u optimističnom scenariju, uz rast fertiliteta od 0,03 godišnje i umerene pronatalitetne mere – procenjuje dostizanje nivoa od 2,1 deteta po ženi za oko 16 godina, odnosno oko 2041. godine, dok bi već 2040. stopa mogla da dostigne 2,07, što bi bio veliki korak ka obnovi stanovništva.
Pored opštih pronatalitetnih mera, Republika Srbija je poslednjih godina uvela i konkretne finansijske podsticaje za porodice: roditeljski dodatak za prvo dete iznosi 500.000 dinara jednokratno, za drugo dete 600.000 dinara u 24 mesečne rate, za treće dete 2.280.000 dinara u 120 rata, a za četvrto dete 3.180.000 dinara u 120 rata. Za drugo i treće dete isplaćuje se i posebna jednokratna pomoć od 135.000 dinara, dok paušal za nabavku opreme za dete iznosi 7.500 dinara. Uz to država dodatno pomaže porodicama kroz program bespovratnih sredstava za rešavanje stambenog pitanja po osnovu rođenja deteta, a za 2026. godinu budžet za tu meru povećan je na 1.151.536.000 dinara, što pokazuje da populaciona politika u Srbiji dobija sve konkretniju finansijsku podršku.
U poređenju sa prethodnim godinama u Austriji trend pada nastavlja da se ubrzava. Statistik Austrija je još za 2024. evidentirala 76.873 rođenih, a već tada je fertilitet pao na 1,31 deteta po ženi. Novi podaci za 2025. pokazuju da je i taj minimum dodatno oboren. Posebno zabrinjava što se ovaj pad dešava istovremeno sa starenjem stanovništva, pa se negativna prirodna kretanja sve teže nadoknađuju.
Statistik Austrija u projekcijama upozorava da će broj umrlih i u narednim godinama ostati veći od broja rođenih, pre svega zbog starenja generacija rođenih tokom „bejbi-buma“ pedesetih i šezdesetih godina. Prema glavnom scenariju projekcija, do 2040. godine očekuje se prosečan godišnji negativan prirodni bilans od oko 23.000 ljudi, što znači da će bez migracija dugoročni pad broja stanovnika postati sve izraženiji.
Istovremeno, rast ukupnog broja stanovnika Austrije sve više zavisi od migracija. Prema preliminarnim podacima za 1. januar 2026. strani državljani čine 20,5% stanovništva Austrije, dok je u Beču njihov udeo čak 37%. To pokazuje da se demografska ravnoteža sve više održava prilivom stanovništva iz inostranstva, dok domaći natalitet nastavlja da slabi.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Alarmantan pad nataliteta u Austriji još jednom pokazuje da je demografska kriza problem i razvijenih evropskih država. Ekonomska nesigurnost, skupi stanovi, odlaganje roditeljstva i opšti osećaj nestabilnosti urušavaju porodičnu perspektivu i u društvima koja su nekada važila za uzor. Za Srbiju je ovo ozbiljno upozorenje da bez dugoročne politike podrške porodici, pristupačnog stanovanja i sigurnijeg života za mlade, nema ni demografske obnove, ni održive budućnosti. Trend rasta novorođene dece u našoj zemlji uliva optimizam, ali pred nama je zajednička bitka za podizanje svesti kako bi kao narod opstali.
Piše: Nina Stojanović
