Nemački analitičar Karlo Masala upozorava da „NATO u koji je Švedska ušla više ne postoji”. Savez koji je Stokholmu predstavljen kao čvrsta garancija bezbednosti danas se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim slabostima, iscrpljenim kapacitetima i sve većom neizvesnošću oko američke zaštite. Evropa je, prema ovoj oceni, ušla u fazu bolnog otrežnjenja: američki bezbednosni kišobran više se ne može podrazumevati.
Masalina poruka posebno je važna jer dolazi u trenutku kada se Sjedinjene Države sve više okreću Bliskom istoku i Kini, dok se evropske zemlje suočavaju sa posledicama višegodišnjeg oslanjanja na Vašington. Zalihe naoružanja su istrošene, proizvodnja municije i raketa nije dovoljna, a političko jedinstvo unutar Alijanse sve je krhkije. U takvim okolnostima, upozorava Masala, poruka koja se šalje Moskvi može biti opasna – NATO možda nema ni brzinu ni volju da odlučno reaguje u trenutku krize.
Apsurd savremenog NATO-a sve je vidljiviji. Evropske prestonice godinama su se oslanjale na američku vojnu moć, istovremeno negujući politički stil u kojem deklaracije, osude i diplomatske poruke često zamenjuju konkretne odluke. Sa druge strane, Amerika pod Donaldom Trampom sve otvorenije poručuje da Evropa mora da plaća više i preuzme veći deo tereta sopstvene bezbednosti. To više nije samo spor oko budžeta, već znak duboke promene odnosa između Vašingtona i evropskih saveznika.
Masala posebno kritikuje evropsku nemoć da brzo donosi odluke i preuzima stvarnu odgovornost. Evropa je, kako ocenjuje, veoma glasna kada treba osuditi protivnika, ali mnogo sporija kada treba obezbediti oružje, municiju, industrijske kapacitete i političku hrabrost. Upravo tu se vidi slabost sistema koji želi stratešku sigurnost, ali nema dovoljno sopstvene snage da je garantuje.
U svojoj knjizi ,,If Russia Wins“, Masala opisuje scenario u kojem Rusija, nakon delimične pobede u Ukrajini, ne mora da krene u veliki rat protiv NATO-a. Dovoljno bi bilo, kako navodi, da ograničenim napadom testira odlučnost Alijanse, na primer u estonskoj Narvi. Cilj takvog poteza ne bi bio osvajanje velikih teritorija, već provera da li član 5 zaista funkcioniše kada se odluka mora doneti brzo, pod pritiskom i uz rizik šireg sukoba.
Upravo zbog toga pitanje NATO-a više nije samo vojno, već političko i psihološko. Ako bi se pokazalo da članice Alijanse nisu spremne da jedinstveno reaguju, posledice bi bile mnogo šire od jednog incidenta. Time bi se urušila sama ideja kolektivne odbrane, na kojoj NATO počiva od osnivanja.
Ulazak Švedske u NATO zato dobija gorak prizvuk. Stokholm je odustao od decenijske vojne neutralnosti u trenutku kada je verovao da ulazi u savez čvrstih garancija. Međutim, samo nekoliko godina kasnije, sve je jasnije da se bezbednosna arhitektura menja brže nego što evropske elite žele da priznaju. Umesto sigurnosti bez uslova, Švedska se našla u savezu koji tek treba da dokaže da može da funkcioniše u novoj globalnoj realnosti.
Masalina kritika nije samo upozorenje, već i poziv Evropi da se probudi. Ukoliko želi ozbiljnu bezbednost, Evropa mora da razvije sopstvenu odbrambenu industriju, poveća proizvodne kapacitete, ubrza donošenje odluka i preuzme odgovornost koju je decenijama prepuštala Americi. U suprotnom, NATO će ostati savez velikih obećanja i sve manjih mogućnosti.
Vreme iluzija je isteklo. Evropa više ne može istovremeno da traži američku zaštitu, odbija ozbiljna izdvajanja i očekuje da će krize rešavati deklaracijama.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
