Turski tok stigao u Srbiju

Najslabija karika u lancu trgovine ruskim gasom na Balkanu, Bugarska, uspela je posle mnogo odlaganja, čak i namernih prekida, da sa velikim zakašnjenjem završi svoju deonicu gasovoda Turski tok i poveže cevi sa Srbijom koja od ovog posla očekuje zaradu od najmanje 150 miliona evra godišnje od tranzita i uredno snabdevanje ovim energentom.

Da podsetimo, Srbija je svoju deonicu od Zaječara do Horgoša (403 kilometra) završila još prošle godine, kada je to trebalo da učini i Bugarska, pa je tako naša zemlja izgubila jedan godišnji prihod. Zbog kašnjenja, mnogi su se bojali da će se ponoviti neuspešna priča sa projektom Južni tok, koji su sahranili Amerikanci koji su pritisli Bugare da odustanu i odložili ceo posao za nekoliko godina. Tim pre, što se SAD bezobzirno mešetare preko svojih pulena Poljaka u EU kako bi sprečili izgradnju drugog ruskog gasovoda, a reč je o Severnom toku koji je namenjen snabdevanju Nemačke.

Ipak, zamisao Vašingtona nije se ostvarila, barem što se tiče Srbiji važnog gasovoda kojim gorivo stiže cevima po dnu Crnog mora do Turske, pa preko Bugarske do naše granice. U naredne dve godine Turski tok s godišnjim kapacitetom od 15,75 milijardi kubnih metara gasa biće završen i u Mađarskoj i Slovačkoj, sve do skladišta ruskog gasnog giganta Gasproma u austrijskom Baumgartenu. Srbija će zadržavati oko 2,5 milijarde kubnih metara za svoje potrebe, a zarađivaće od tranzita gasa prema Mađarskoj, Slovačkoj i BiH.

Testiranje i punjenje

Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, kaže da gas za naše tržište i za BiH tehnički može da poteče već 1. januara i objašnjava da je reč o ukupnoj količini od tri milijarde kubika. Prema njegovim rečima, preostali su još samo radovi na automatizaciji upravljanja i optici. Srpska kompresorska stanica biće završena u maju sledeće godine, kada bi i Bugari trebalo da završe jednu svoju, dok će drugu izgraditi tokom 2022. godine, a Bajatović kaže da je u toku testiranje i punjenje gasovoda.

Mađari pri kraju

Komercijalno snabdevanje Srbije iz Turskog toka može da počne u trećem ili četvrtom kvartalu sledeće godine, kao i tranzit kroz Mađarsku kojoj je ostalo da završi 15 kilometara svoje deonice. Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, ističe da će maksimalni kapacitet biti postignut tek za nekoliko godina. On ističe ogroman značaj Turskog toka za Srbiju koja se trenutno snabdeva samo sa severa, kroz Ukrajinu koja ima problematične odnose sa Rusijom, krade gorivo, a 2008. izbio je i zimski „gasni rat“ koji je ostavio bez snabdevanja celu EU.

Vuletić sa zadovoljstvom ukazuje da je EU dala zeleno svetlo za izgradnju Turskog toka, a da i Amerikanci ovog puta nisu pravili probleme.

Ulaganje za budućnost

Bajatović kaže da je predviđena dokapitalizacija gasovoda od 125 miliona evra, a do sada su Srbijagas i Gasprom uložili po 155 miliona.

– Cilj je da se zajedničkim ulaganjem stigne do 30 odsto ukupne vrednosti projekta, što je uslov za projektno finansiranje kod komercijalnih banaka. Do sada su sve finansijske potrebe zadovoljavali Srbijagas i Gasprom iz sopstvenih sredstava – objašnjava Bajatović.

Gorivo 21. veka

SAD nastoje da Evropi po svaku cenu prodaju svoj gas iz škriljaca, daleko skuplji od ruskog u čemu im smetaju Severni i Turski tok. Međutim, evropske potrebe za gasom stalno se uvećavaju zbog iscrpljivanja nalazišta u Severnom moru (Norveška i Velika Britanija). Pritom je najveće evropsko nalazište kod Groningena svedeno na minimum eksploatacije i uskoro će biti zatvoreno, pošto je ispumpavanje dovelo i do zemljotresa. Drugi uzrok povećane potražnje je napuštanje ekološki prljavih energenata u EU, kao što je ugalj, i u skladu s tim zatvaranje nuklearnih elektrana.

Trenutno EU troši oko 500 milijardi kubnih metara gasa, od čega oko polovine zadovoljava ruski Gasprom. Vojislav Vuletić ističe da poslednje procene govore da će se potrošnja povećati na 750 milijardi kubika do 2030. godine.

– Turkmenistanski gas koji je trebalo da bude iskorišćen za deo potreba EU, preusmeren je ka Kini. Tako da Evropa koja troši gas nema mnogo izbora i zato je veoma dobro što je ovaj projekat ugledao svetlost dana – zaključuje Vuletić.