Tršić je lepši od Švajcarske

Nema raja bez rodnoga kraja, kaže pesma, a Vuk Karadžić je odavno o svom rodnom selu zapisao „Ja sam se u Srbiji rodio i uzrastao, i zato mi se čini da na svijetu nema ljepše zemlje od Srbije ni ljepšega mjesta od Tršića“.

Tako je mislila i Srbijanka Lečić koja se posle 42 godine života i rada u Švajcarskoj vratila baš u Tršić i tu odlučila da provede penzionerske dane pokazujući i drugima koliko su Srbija i Vukov zavičaj lepi i blagotvorni za oko i za dušu.

Nedaleko od Saborišta, mesta gde se svake godine održava čuveni Vukov sabor, na omanjoj padini nalazi se ušuškana kuća, odnosno Konak “Lečić“ koji je otvorila Srbijanka. Od maja ove godine otvorila je vrata osam apartmana i soba u koje može da primi 26 osoba, a u minulih sedam meseci bilo je ovde, osim domaćih gostiju i onih iz Češke, Rusije, ali i Amerike. Jesu sa raznih strana, ali su im utisci jedinstveni, svi su oduševljeni lepotom Tršića, ovdašnjom prirodom, i smeštajem, kaže Srbijanka koju je nedavno posetio i Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za odnose Republike Srbije sa dijasporom.

– Vaša priča je inspiracija za sve nas, povratak iz Švajcarske, renoviranje kuće u tradicionalnom stilu i stvaranje mesta koje čuva naše korene i čuveno srpsko gostoprimstvo, pravi su primer kako ljubav prema domovini može da se pretvori u nešto što ima trajnu vrednost – rekao je ministar i dodao da Srbijankin trud nije samo njeno lično dostignuće, već i značajan doprinos lokalnoj zajednici i očuvanju naše kulturne baštine, kao i da njeno domaćinstvo, stvoreno ljubavlju i posvećenošću, pokazuje kako spoj tradicije i savremenog duha može da privuče ljude i učvrsti njihov osećaj pripadnosti Srbiji.

I stvarno, sve je u konaku urađeno sa merom, o svakom detalju vodilo se računa, a za to su najzaslužniji Srbijanka i njen sin koji je većinu predmeta od drveta u konaku sam napravio.

– Kupila sam ovu kuću devedesetih, a onda se vratila iz Švajcarske pre dve godine i rešila da se, u dogovoru sa sinom, posvetim turizmu otvarajući ovaj konak. Od države nisam ništa tražila, niti tražim, sve sam uradila sama. Uložila sam ušteđevinu, ali i mnogo ljubavi, truda, rada, vremena, što bi rekli, uložila sam sebe i ne kajem se. Naprotiv. Ovo me ispunjava, a posebno to što znam da će moj sin da se vrati i nastavi ovo da radi sa svojom decom, mojim unucima, tako da znam za koga radim – priča uz osmeh ova žena koja je iz zavičaja, susednog lozničkog sela Runjana, otišla 1982. godine.

Dodaje da sada sređuju konak da prvi put u njemu sa gostima dočekaju Novu godinu i zato u sobama i hodnicima već ima novogodišnjih jelki i ukrasa.

Svojevremeno je Srbijanka radila u lozničkom gigantu Viskozi kao tekstilna radnica, a onda ju je put odveo u Cirih gde se zaposlila u državnoj elektrodistribuciji, na baždarenju strujomera. Kako reče, imala je odličan osećaj za mehaniku, a kasnije je o trošku firme išla na kurseve i napredovala. Priča da jeste u Švajcarskoj lepo, ali joj je mnogo lepše u Srbiji.

– Tamo je nekako sve na vreme, gleda se uvek na sat, dok sam ovde neuporedivo opuštenija, imam posla, ali se osećam kao da ga nemam, uopšte ovo što radim ne osećam kao nekakvu obavezu, prosto sve ovo toliko volim da uživam u svemu što radim. Srećan sam ovde – kaže žena koja je posle 42 godine rada u inostranstvu u domovini na novom početku u kome uživa.

Svaki dan dolazi u konak iz obližnje Banje Koviljače gde je kupila kuću. Zadovoljna je, a jedino joj pored dece, nedostaje društvo koje je minule četiri decenije stekla u zemlji čokolade.

Srbijanka, kao što joj i ime kaže, baš voli Srbiju, vratila joj se da ovde radi i živi svoje penzionerske dane uverena da je na mnogim mestima lepo, ali nigde tako kao u zavičaju.

Vratiće se i deca

– U Švajcarskoj su ostali sin Dragan i ćerka Danijela, ali znam da će se on sigurno vratiti, imam troje unučadi Nemanju, Andreja i Anđelu koji vole da dođu ovde, a i imaju gde. Eto, prvi apartman je nazvan Nemanja, imenom prvog unuka, a ovaj je drugi po unuku Andreju. Mnogo mi znači što imam veliku podršku moje dece – kaže Srbijanka.

Ministar Milićević je naveo da ga raduje što Srbijankina deca dele njenu ljubav prema otadžbini i razmišljaju o povratku iz Švajcarske.

– Ovakve priče su od izuzetne važnosti za našu zemlju jer pokazuju da Srbija ima potencijal da postane mesto u koje se ljudi rado vraćaju – istakao je ministar.

Uložite kapital u zavičaj

– Svima bih preporučila da dođu u Srbiju, ovde ulože stečeni kapital, žive i rade jer je ovde sve mnogo lepše, bar meni. Ovde je vazduh tako čist, dišem punim plućima i uživam u ovoj lepoti od prirode – kaže Srbijanka koja je u Tršiću stvorila bajkoviti kutak u kome se onaj ko pređe prag konaka uz njenu toplu dobrodošlicu oseća opušteno, sigurno, kao da se vratio na mesto gde je davno boravio i odakle je poneo samo lepe uspomene.

Biber crep

Srbijanka je svoje domaćinstvo renovirala u tradicionalnom stilu, koristeći čak i biber crep, koji je ranije bio karakterističan za srpske kuće ovog kraja.